Уколико наша власт има макар као далеки циљ повратак српског Устава на Космет, онда се мора рећи да „бриселско споразумевање“ води у безизлаз. Тежња ка Европској унији која је већински признала и подржава тзв. Косово у „споразумевању“ на штету Србије води у ћорсокак. До краја ћемо морати да дамо све, Трепча је тек део. Ако је, пак, Влада одустала од Космета, морала би то свом народу и да обзнани.

Дочек Новака Ђоковића био је идеалан случај за хејтере. Сељана, примитивизам, идолатрија, шта ће Мирослав Илић, још на плејбек, дочекивали га попови, па "Тап 011" који се лизао са Милошевићем, ју ју ју...

На примеру државе у којој живимо можемо видети како изгледа друштво у коме један човек одлучује о свему, како изгледа друштво у коме је један човек преузео ингеренције свих државних органа и институција

Зато је нужно изаћи из затвореног круга  непрепознавања и  ослобађати се страха  и за почетак  треба  јасно рећи  да је у овом  друштву на делу  разрађени систем цензуре и медијске контроле. 

Све има своју „цену“ па и родитељство, али она се не изражава толико у нулама, колико у неким другим јединицама мере.  Млади који размишљају о родитељству ионако већ имају довољно разлога да се колебају.

Подсећам, никаквих председничких избора прошле године није било, а на њима је, са страначким еполетама,  победио, по Уставу и закону, непристрасни председник Републике! Додуше, у (јавној) функцији председника своје партије!?

На последњој седници Главног одбора се јасно могла видети та трансформација ДСС у СНС, када је бесна руља почела да добацује нашим најугледнијим члановима са Косова и Метохије, Марку Јакшићу и Славиши Ристићу. Наставак те ружне слике, биле су увреде на рачун нашег посланика Ђорђа Вукадиновића, изречена на најпримитивнији начин.

Биле су потребни широка теолошка образованост и сликарска обавештеност да би се сликама тако подробно изразила савремена схватања о пореклу света и живота, о односу хришћанства према старијим, библијским културама.

Србија можда и има неке црвене линије, али оне се стално померају и морамо да пазимо да нам се не зауставе на Коридору 10! У складу са британским и америчким интересима

Рођење Српске на Светог Стефана је увек више било ствар провиђења, него неког нарочитог планирања или политичке технологије. Ово многим Србима није јасно, а босанским муслиманима није јасно никако, и само зато су били у стању да помисле да је Српској било могуће укинути Дан њеног рођења и посвећења.