Зато је нужно изаћи из затвореног круга  непрепознавања и  ослобађати се страха  и за почетак  треба  јасно рећи  да је у овом  друштву на делу  разрађени систем цензуре и медијске контроле. 

Дочек Новака Ђоковића био је идеалан случај за хејтере. Сељана, примитивизам, идолатрија, шта ће Мирослав Илић, још на плејбек, дочекивали га попови, па "Тап 011" који се лизао са Милошевићем, ју ју ју...

Ми морамо прво да кренемо од себе, од народа. Да видимо шта смо то ми. О Вучићу и о овима, о свему, можемо да причамо дан и ноћ, толико је тога речено, толико је тога све више, свакоме ко хоће, јасно. Кључни је проблем шта је то са нама са ове друге стране. Шта је наш проблем? Ко смо ми? Да ли је могуће да можемо да ово све трпимо? И да се правимо да се ништа не дешава?

На последњој седници Главног одбора се јасно могла видети та трансформација ДСС у СНС, када је бесна руља почела да добацује нашим најугледнијим члановима са Косова и Метохије, Марку Јакшићу и Славиши Ристићу. Наставак те ружне слике, биле су увреде на рачун нашег посланика Ђорђа Вукадиновића, изречена на најпримитивнији начин.

Све има своју „цену“ па и родитељство, али она се не изражава толико у нулама, колико у неким другим јединицама мере.  Млади који размишљају о родитељству ионако већ имају довољно разлога да се колебају.

Док су специјалци РОСУ лепили стикере преко српског грба на регистарским таблицама, хиперконструктивни режим у Београду позивао је на “српско јединство на локалним изборима” који се одржавају у складу са Уставом (независне) Републике Косово?!

Рођење Српске на Светог Стефана је увек више било ствар провиђења, него неког нарочитог планирања или политичке технологије. Ово многим Србима није јасно, а босанским муслиманима није јасно никако, и само зато су били у стању да помисле да је Српској било могуће укинути Дан њеног рођења и посвећења.

Биле су потребни широка теолошка образованост и сликарска обавештеност да би се сликама тако подробно изразила савремена схватања о пореклу света и живота, о односу хришћанства према старијим, библијским културама.

Шта је „компромис“ на који смо спремни? Постоји ли „црвена линија“? Да ли је још на снази резолуција ове скупштине да свако решење питања Косова и Метохије мора да буде у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН?

 Да ли ће премијер Вучић, који нас иначе стално засипа подацима о побољшаној наплати пореза и осталих давања као и  сврсходности штедње и смањења пензија и плата у јавном сектору, приупитати свог блиског сарадника колико је коштала ова  свадба деценије у његовој крушевачкој нахији?