Velika šahovska tabla Bogdane Koljević

Koncepcijska postavka i kompozicija ove sadržajne monografije Promena epoha i Zapad na raskrššću nesvakidašnje su i originalne. Autorka se odlučila na model analitičko-sintetičke hronologije najvažnijih svetskih zbivanja i procesa tokom poslednjih pet godina na globalnom planu, s tim što je njena pažnja prevashodno usredsređena na Evroaziju i Severnu Ameriku/SAD, jer se s razlogom smatra da će se na ovim prostorima odlučivati o smeru kojim će u narednim godinama decenijama krenuti sudbina čovečanstva. Ovakva makroarealna omeđenost geopolitičkog sagledavanja i razmatranja nikako ne znači da ostali delovi planete ostaju van autorkinog saznajnog vidokruga, što se jasno očituje u povremenim ilustrativnim zapažanjima i uključivanju argumenata koji proizlaze iz iskustava i realnosti društava i država izvan evroazijskog i severnoameričkog kontinenta. "Velika šahovska tabla" Bogdane Koljević poklapa se, uz određena proširenja, sa onom Zbignjeva Bžežinskom, s tim što su im pogledi na tok i predviđanja ishoda partije koja se na njoj igra dijametralno oprečni, i intelektualno, i idejno, i vrednosno. U ovakvim krupnim politikološkim zahvatima u problematiku međunarodnih odnosa, da bi se glavne ideje autora mogle istovremeno uverljivo i pregledno izneti, nephodno je posedovati prostrana teorijska znanja iz raznih oblasti društvenih nauka, biti zavidno obavešten o kretanjima i događajima u savremenom svetu, uz podrazumevanje njihovog dijahronijskog proishođenja i (delimične) uslovljenosti, raspolagati sposobnošću odvajanja bitnog od nebitnog i primenjivati razložnu selektivnost. Iznad svega, nužno je umeti sistemski misliti i organično razumevati svet, kao stalno vibririjaću dijalektiku međuodnosa svih ključnih aktera i vektora koji oblikuju njegovu promenljivu sliku. Bogdana Koljević je na ubedljiv način ispoljila posedovanje svih ovih misaonih i metodoloških vrlina, tako da je svoje dugogodišnje praćenje matice i meandara svetskih kretanja uspešno pretočila u knjigu koja predstavlja zaokruženu, ali i otvorenu sintezu njenih promišljanja magistralnih tokova naše savremenosti.

Bogdana Koljević je na ubedljiv način ispoljila posedovanje svih ovih misaonih i metodoloških vrlina, tako da je svoje dugogodišnje praćenje matice i meandara svetskih kretanja uspešno pretočila u knjigu koja predstavlja zaokruženu, ali i otvorenu sintezu njenih promišljanja magistralnih tokova naše savremenosti

Odabravši hronološki pristup, autorka je poglavlja svoje monografije naslovila godinama, od 2015. do 2020, uz ukazivanje na ono najznačajnije što je svaka od njih novo donela u ravni postepenog pomeranja od unipolarne globalističke paradigme svetskog poretka ka multipolarnom suverenizmu, odnosno pluralizmu u međunarodnim odnosima. U izboru tih repernih, prelomnih znakova na putu, koji označavaju sukcesivne faze u jednoj velikoj metamorfozi, Bogdana Koljević je pokazala zavidnu lucidnost i sigurne kriterijume. Na taj način je omogućeno kontinuirano praćenje makrodinamike promena u svetu. Oko središnje, dobro odabrane karakteristike, po kojoj će svaka od pet prethodnih burnih godina biti zapamćena, kao oko neke težišne ose, Bogdana Koljević, znalački okuplja i predstavlja sređenu pregršt podataka o događajima, pojavama i procesima, koji u sadejstvu i kontinuitetu oblikuju sliku sveta, čime obrazlaže svoje parcijalne zaključke, ali ih i promišljeno ugrađuje u noseću tezu o postepenoj, ali nezaustavljivoj "promeni epohe", odnosno smenjivanju globalističke i unipolarne paradigme suverenističkom i multipolarnom.  Jer, valja istaći, Promena epohe i Zapad na raskršću nije (kvazi)pozitivistička i neutralistička, anatomska fotografija urađena u skladu sa zahtevima naučnog (hiper)objektivizma, koji prečesto krije i te kako ideologizovanu, anestezirajuću "političku korektnost" nametnutu od strane moćnih, već je to, kako se nekada govorilo, "knjiga sa tezom". Naime, analitički ključ praćenja evolucije ( po nekima, jamačno, involucije) svetskog poretka u ovoj studiji je zasnovan na premisi slabljenja globalizma i jačanja suverenizma ("patriotska epoha"), što, prevedeno na realpolitiku, znači slabljenje i eroziju totalne američke dominacije ("iracionalnost bajke o američkoj izuzetnosti") i uspon Rusije i Kine, kao i samostalnije delovanje većeg broja drugih država. Za ozbiljno uzdrmanu Evropsku Uniju, i Evropu uopšte, to podrazumeva nužnostda se racionalno opredeli za prepoznavanje svojih istinskih, trajnih razvojnih interesa, tj. nalaženje mesta i uloge u kontekstu nadolazeće "obrnute globalizacije", pod kojom se, uslovno rečeno, podrazumeva "globalizacija sa Istoka", lišene (valja se nadati) pretenzija ideološkog globalizma, na način dosadašnjeg zapadnog neoimperijalizma i neprihvatljivog kulturocentrizma jednog nametljivog, arogantnog, svepotirućeg i sveproždirućeg "ubilačkog identiteta" (A.Maluf).

Veoma je značajno to što se na pojmovno-terminološkom, ali i na vrednosnom planu, u ovoj studiji pravi jasna razlika između realno neminovne i ireverzibilne globalizacije sveta, kao procesa uslovljenog naučnim, tehnološkim i komunikacijskim napretkom, u kome se gotovo do ukidanja relativizuju dimenzije vremena i prostora, sa jedne, i ideološkog globalizma koji sebično želi da sve blagodati globalizacije prigrabi za sebe i planetarizuje samo jedan model organizacije društva, jedan kulturni obrazac  i nevidljive, ali efikasne mehanizme kontrole nad čovečanstvom. Uopšte, monografija Bogdane Koljević, pisana je jasnim i preciznim naučnim jezikom, bez preteranog i nametljivog teoretisanja, ali su baš ta jasnoća i preciznost, a zahvaljujući njima i razumljivost, iz pozadine omogućene upravo čvrstom teorijskom utemeljnošću i pojmovnom sigurnošću, o čemu, pored ostalog, svedoči i uvid u literaturu kojom se autorka služila u radu na ovoj knjizi.

Bogdana Koljević u analizi opštih kretanja ne zanemaruje ni svoj balkanski region, a ni svoj srpski narod. Štaviše, ona izričito govori o rešavanju "srpskog pitanja", što je srazmerno retko u diskursu o balkanskoj problematici, gde je uobičajeno pominjati, na primer, "albansko pitanje", "bošnjačko pitanje", "makedonsko pitanje" i slično, ali, uprkos svim problemima koji već poodavno snalaze i iscrpljuju srpski narod,  ne i "srpsko pitanje", jer je i u svetu i kod nas široko nametnut stav da su Srbi u negativnoj osnovi "pitanja" svih drugih nacija u okruženju

Bogdana Koljević u analizi opštih kretanja ne zanemaruje ni svoj balkanski region, a ni svoj srpski narod. Štaviše, ona izričito govori o rešavanju "srpskog pitanja", što je srazmerno retko u diskursu o balkanskoj problematici, gde je uobičajeno pominjati, na primer, "albansko pitanje", "bošnjačko pitanje", "makedonsko pitanje" i slično, ali, uprkos svim problemima koji već poodavno snalaze i iscrpljuju srpski narod,  ne i "srpsko pitanje", jer je i u svetu i kod nas široko nametnut stav da su Srbi u negativnoj osnovi "pitanja" svih drugih nacija u okruženju. Zapravo, autorka svoju široko postavljenu i dubinski promišljenu geopolitičku panoramu pet poslednjih godina na globalnom planu i zaključuje porukom da treba "artikulisati i postaviti na sto srpsko nacionalno pitanje na način na koji to nije bilo moguće prethodne dve decenije". Razmatranja i uvidi saopšteni u monografiji Promena epoha i Zapad na raskršću svoje pravo primenjeno ispunjenje mogli bi dosegnuti kao jedan od orijentacionih priručnika i putokaza u izgradnji(sve)srpske nacionalne strategije za XXI vek. Ova monografija, pouzdano teorijski zasnovana, nikako ne pripada onom delu naučne produkcije iz oblasti međunarodnih odnosa za koju je DŽejms DŽojner konstatovao da se "potpuno razvela od stvarnosti i postala irelevantna za one koji se praktično bave međunarodnim odnosima". Naprotiv!

Na osnovu istih onih uvida u međunarodne odnose i ukupno stanje sveta, kojima je raspolagala Bogdana Koljević, neki apologeta neoliberalističkog globalizma verovatno bi izvukao drugačije zaključke i izneo sasvim suprotna predviđanja, ali bi mu bilo neuporedivo teže da za svoje stavove iznađe podjednako uverljive argumente

Iako studiju Bogdane Koljević prožima i nosi, uslovno rečeno, ontološki optimizam i svestrano obrazloženo ubeđenje da svet prolazi kroz nepovratnu tranziciju od jedne po svemu gore i štetnije opšte paradigme ka boljoj i uravnoteženijoj, odnosno pravičnijoj, nisu joj svojstvene tendenciozna nekritičnost i zanemarivanje ili previđanje onih elemenata stvarnosti koji ne govore u prilog njene teze o neminovnosti ubrzanog smenjivanja ideološkog globalizma skladnom globalizacijom na polzu ukupnog čovečanstva. Shvatljivo je, međutim, da ona te"remetilačke" faktore odgovorno pominje, ali šire ne razrađuje. Jer, oni nisu njena priča...Svesna je naša autorka toga da se, zasad, od totalnosti globalizacije neoliberalističkog poretka stiglo tek do stanja svojevrsnog haotičnog pluralizma, kao i da se nosioci dosadašnjeg monopola nad sudbinom sveta, prvenstveno SAD,  neće lako odreći svojih privilegija. Ne isključuje se ni pokušaj nasilnog, ratnog razrešenja narastajućeg političkog, ali i civilizacijskog  megakonflikta ("vojne vežbe sada su potpuno konkretizovane prema kapacitetima druge strane"), a konstatuje se i da će mnogo zavisiti od konačnog ishoda borbe globalista i suverenista u SAD, gde imperija, odnosno "duboka država", isforsiranom pobedom DŽ.Bajdena na predsedničkim izborima, uzvraća udarac koji je doživela tokom predsedničkog mandata Donalda Trampa. Na osnovu istih onih uvida u međunarodne odnose i ukupno stanje sveta, kojima je raspolagala Bogdana Koljević, neki apologeta neoliberalističkog globalizma verovatno bi izvukao drugačije zaključke i izneo sasvim suprotna predviđanja, ali bi mu bilo neuporedivo teže da za svoje stavove iznađe podjednako uverljive argumente. Nezahvalno je i nepreporučljivo predviđati tok i ishode istorije koja se odvija dok o njoj pokušavamo da kritički i analitički razmišljamo, a pogotovo je izazovno prevesti svoja promišljanja na sintetički nivo saopštavanja. Mnogo je lagodnije tražiti pribežište u "ekspertskim" teorijskim spekulacijama i uopštenim, pa i intencionalno ambivalentinim ocenama, čekajući bezbednu vremensku distancu i tzv. "naknadnu pamet". Hans Morgentau, jedan od očeva geopolitike, zaključio je da teorije služe i kao štit članovima akademske zajednice koji se iza njih kriju baveći se nekontroverznim temama u izuzetno kontroverznim međunarodnim odnosima.  Tako se, doduše, ne može pogrešiti, ali ni misaono iskoračiti istinski korisnim doprinosom spoznaji puta kojim se kreće svet, a i mi u njemu.

Svojom vrednom studijom Promena epoha i Zapad na raskršću Bogdana Koljević Grifit stala je u red onih malobrojnih znalaca koji se ne plaše rizika inherentnog traganju za istinom i koji zaista imaju šta da kažu i znaju kako to da kažu. Napisala je delo "bez štita", ali pokretano prodornom idejom i naoružano svestranom i čvrstom, realističkom argumentacijom. Verujem da će njena knjiga ujedno biti bogata, na srpskom jeziku do sada nepostojeća, riznica hronološki praćenih, sistemski sređenih i razložno prokomentarisanih saznanja o najbitnijim događajima i procesima u svetu tokom poslednjih pet godina i snažan podsticaj svakom kategorijalno osmišljenom nastojanju da se nasluti na kakav smisao i smer buduće istorije uočeni pojavni "simptomi" upućuju. Sa njenim postavkama čitaoci se ne moraju slagati, ali ih moraju ozbiljno uvažiti. Sebe radi.