На оштрици косовског бријача

(Време 1074)

Тешко је икога убедити да се то само од себе тако опасно закувало на северу Косова: одлагање преговора Приштине и Београда због царинских печата, с којим су се, случајно, наравно, умножавале изјаве разних дипломата да ће Србија морати да призна Косово ако жели у Унију; Тачијева влада из Приштине уводи забрану на робу из Србије и БиХ; Хашим Тачи шаље јединице РОСУ на север Косова, Кфор превози приштинске царинике и припаднике косовске граничне полиције на север Косова, избијају сукоби, како сада кажу косовски политичари "на гејтовима", гине један специјалац из Приштине, Срби одговарају блокадама путева и једна група пали прелаз Јариње, који је једном био запаљен 2008, када је Косово прогласило независност.

Група од 30-40, неки извештаји кажу и свих двеста маскираних младића с моткама и секирама у рукама је у среду 27. јула око 19 часова дошла на царински пункт Јариње из правца Косовске Митровице, заобишли су једну од барикада коју су поставили Срби да би спречили Кфор да превози приштинске полицајце – и запалила објекте, како сад косовски политичари кажу на "гејту" и демолирала зграде. Једним булдожером довезеним из правца Лепосавића уклонили су контејнере у којима су били смештени полицијски и царински контролни пункт. Бацали су молотовљеве коктеле.

То су вероватно припадници пољског батаљона пуцали у ваздух пошто је на њихову базу бачен молотовљев коктел. Нападнута је новинарска екипа Тањуга и слупана је камера очигледно зато што они који су палили нису баш желели да буду снимљени.

Током разговора команданта Кфора немачког генерала Ерхарда Билера са Србима који су блокирали пут ка Јарињу, у Рудару су се у четвртак 28. јула око 14.15 чули пуцњи. Један словеначки припадник Кфора рекао је Тањугу да је највероватније реч о рафалу испаљеном у ваздух. Пре овог догађаја, у уторак 26. јула по подне, код Зубиног Потока, када је група припадника КПС-а у два џипа покушала да се врати на прелаз Брњак, који су три сата раније напустили, у пуцњави је рањен у главу косовски полицајац Енвер Зумбери. Превезен је у приштинску болницу где је умро истог дана око 22 сата. Упитан о томе да ли се на Косову налазе снајперисти, како је раније изјављивао за ТВ Фокс неки капетан из Кфора, њихов портпарол Ханс-Дитер Вихтер је рекао Тањугу да међународне снаге имају информације да постоје наоружана лица. Поменуо је пример када је конвој Кфора заустављен на барикади у месту Рударе и када су се зачули пуцњи. По Вихтеру, Кфор процењује да постоје људи који су наоружани пушкама и пиштољима, али не и тешким наоружањем.

У суботу око 15 сати кфоровци су по други пут у току дана дошли до барикада у Рудару, али су се после десетак минута вратили назад. Појављивање конвоја Кфора пред барикадама се понављало, а у агенцијским вестима све чешће су помињани Словенци, који на Косову имају приличан број војника (види антрфиле).

Срби на барикадама у Рудару су у суботу поставили видео-бимове на којима су пратили пренос ватерполо утакмице репрезентација Србије и Италије и седницу Скупштине Србије, уз негодовање. ТВ Мост из Косовске Митровице јавља да тамо планирају да одржавају – летње дане културе. Пред бројном публиком, на отвореном, на платоу изнад зграде Приштинског позоришта са привремени седиштем у Косовској Митровици, у понедељак је, иначе, како јавља ТВ Мост, одиграна представа Жица, која је рађена према тексту Милене Марковић, која је присуствовала представи.

Кфор се са барикаде у Рудару повукао после договора команданта Кфора са шефом београдског преговарачког тима Бориславом Стефановићем и министром за КиМ Гораном Богдановићем. Они су заправо покушавали да Кфор убеде да буде уздржан, а Србе са севера Косова да протестују мирно, да охладе оне који су усијани и непромишљени и да обуздају екстремисте. То није ишло без тензија.

Председник Општине Косовска Митровица Крстимир Пантић је тражио од Борислава Стефановића да прекине разговоре са генералом Билером, командантом Кфора. "Ја сам му рекао да је три дана био на Косову, да ништа није урадио и да би било боље да није ни долазио."

После договора с Билером, Стефановић и Богдановић су кренули за Београд да би присуствовали седници Скупштине Србије, а амерички војници задржали су их више од пола сата око поноћи између петка и суботе 29/30. јула на прелазу на Јарињу. Стефановић је понашање америчких војника описао као "третман какав вероватно не постоји ни у Ираку".

Тачија су из разних престоница опомињали, али у оваквим ситуацијама корисније је гледати шта ко ради, него шта ко прича. На упозорење амбасадора тзв. Квинте (САД, Велика Британија, Немачка, Француска, Италија) Хашим Тачи за јавност изјављује да нема намеру да одустане. Тачи је у понедељак ставио у стање приправности косовске полицијске, обавештајне и безбедносне службе како би оне одговориле свим "расположивим средствима у случају повреде државног суверенитета и територијалног интегритета Косова". Издао им је наредбу да наставе са "доследном применом одлуке власти у Приштини о спровођењу реципрочних мера забране увоза и извоза са Србијом и Босном и Херцеговином".

Он, како изгледа, рачуна на подршку Кфора, али Кфор, који са својом тешком опремом није баш повољна институција за укидање разуђеног цивилног отпора (од блокаде путева, до ношења жутих трака), какав се према њему поставио на северу Косова. Срби са севера Косова заправо су покушавали да примене тактику коју су Албанци примењивали према српским властима.

На административном прелазу Брњак који је у недељу ујутру био затворен па отворен, налазили су се припадници Кфора, косовске пограничне полиције и локални косовски полицајци – три припадника српске националности, двојица Албанаца и један полицајац из турске националне заједнице. На Брњаку је у понедељак Еулекс прикупљао форензичке доказе о пуцњави у којој је погинуо један припадник јединице РОСУ, а изрешетани су аутомобили Срба који су протестовали. Слична истрага је вођена и на Јарињу. У истражном тиму били су и полицајци из Приштине. После два сата они су се одатле повукли.

Три дана није било превоза намирница из Рашке, а онда су прелази Брњак и Јариње у недељу око 18.30 отворени за путничке аутомобиле и аутобусе, а камиони и возила која превозе робу из Србије су враћани, знатно ригорозније с Јариња, које су држали Американци. На картонима су крупним словима исписани изрази на српском: "Отворите гепек!" "Хвала..." Углавном су гледали има ли оружја и спроводили процедуру војнички споро.

У понедељак ујутру снабдевање севера Косова основним животним намирницама је побољшано, а у Косовску Митровицу, Лепосавић и Лешак су комби возилима допремљени хлеб и млеко из Рашке. Наиме, судећи по извештајима Тањуга и РТС-а са лица места, Кфор пропушта комбије са животним намирницама, мада не допушта пролазак камиона с комерцијалном робом, чак су стизале вести да на Јарињу не дозвољавају пролаз никакве робе, чак ни штампе, чак ни гајбе парадајза. Влада Србије намерава да у сарадњи са Црвеним крстом упути на север Косова 75 тона хране и медицинског материјала, али начин још није пронађен.

Док је у северном делу Косова трајала напетост у српским енклавама јужно од Ибра забележени су случајеви насиља над Србима. Један српски младић из Штрпца је претучен док је брао печурке у Штрпцу, у Пећи су обијене избегличке куће. У месту Догановић, припадници специјалне полицијске јединице РОСУ зауставили су пољопривреднике из Клокота, Душана Мирковића и Зорана Свилановића, који су пошли на пијацу у Штрпце, брутално су поступали са њима, тукли их и терали да скину старе српске таблице са аута. У Подујеву су спаљени српска застава и кутије српске робе (из извештаја није јасно да ли и роба у њима).

Тањугова вест о отварању прелаза дошла је у тренутку док траје неизвесност да ли ће Кфор интервенисати против Срба са севера Косова који су остали на барикадама. Отварање пункта на путу Косовска Митровица – Рибариће посетио је командант Кфора Ерхард Билер, који се потом упутио у правцу Зубиног Потока, захтевајући да сад Срби склоне барикаде. Срби су, међутим, тражили повратак на претходно стање.

Прелазе Брњак и Јариње, и кад их је Кфор био затворио и кад их је отворио, Срби су држали у блокади не одустајући од захтева да се с њих повуку полицајци из Приштине. Након састанка са представницима северног Косова у Звечану 1. августа, министар за Косово и Метохију Горан Богдановић је изјавио да ће барикаде које су постављене на путевима на северу Косова остати ту док се не реши проблем прелаза Брњак и Јариње.

Шеф мисије ЕУ Гзавије Бо де Марнак изјавио је прошле недеље да Еулекс поштује Устав и законе Косова и подржава успостављање царинске контроле. Председник Србије Тадић је из Скупштине Србије поручио да је Де Марнак, ако је то рекао, изашао из мандата. Кад је Србија пристала на ангажовање Еулекса, та мисија је, иначе проглашена за "статусно неутралну".

У четвртак 28. јула увече одржане су консултације о Косову у Савету Безбедности Уједињених нација, али без Србије, јер су учешће њених представника уз претњу ветом спречиле три сталне чланице Савета безбедности, САД, Британија и Немачка, док је 11 чланица било за то да се шефу српске дипломатије Вуку Јеремићу дозволи да изнесе српско гледиште. Он је касније у Скупштини рекао да је Србија затражила да се за следећу седницу СБ-а крајем августа сакупи потпуна документација о томе ко стоји иза ових догађаја, ко је наредио да јединице РОСУ уђу на северно Косово, да ли је то неко у међународним организацијама знао или није знао, а ако није знао, зашто, као и зашто је персонал Еулекса у критичном моменту напустио територију северног Косова. Јеремић је у Скупштини рекао да је то питање постављено и у Савету безбедности УН-а, на основу материјала о догађајима на терену који су српски званичници доставили амбасадорима СБ-а. О догађајима на Косову последњих дана СБ је известио шеф мировних операција УН-а Алан Лероа. Савет безбедности ће о стању на Косову расправљати вероватно 24. августа.

Дан после консултација у СБ-у, у суботу 30. јула Скупштина Србије је расправљала о новонасталој ситуацији и усвојила "Декларацију Народне скупштине Републике Србије о актуелном стању на Косову и Метохији након једностраних и насилних аката привремених институција самоуправе у Приштини."

У тој декларацији се влада Србије обавезује да од међународних мисија захтева да не дозволе једностране активности привремених институција у Приштини којима се угрожава мир, стабилност и могућност изналажења компромисног решења. Влада је обавезана и да донесе конкретне мере усмерене на настављање свих државних функција Републике Србије на територији Косова и Метохије у условима додатних опструкција и притисака привремених институција самоуправе и дела међународне заједнице, и да у свим околностима које би могле наступити ефикасно делује на заштити живота и имовине, права и слобода грађана Покрајине, а посебно српског и неалбанског становништва.

Онима који су слушали ту целодневну расправу остало је нејасно шта српска влада уопште може да уради у оквиру својих ограничених надлежности. Министар полиције Дачић је касније објашњавао да Србија не размишља о томе да удари реципроцитет на реципроцитет и да на пример са своје стране затвори прелазе на којима најчешће пролазе Албанци...

Јавља се да оне институције које у српским енклавама раде с ослонцем на српску владу, домови здравља, поште, просветне установе итд., раде како тако нормално.

Скупштина је заправо донела ту резолуцију да би се обратила међународној јавности. У једној тачки декларације, она са посебном забринутошћу констатује да међународне мисије, распоређене на Косову и Метохији на основу одлука или уз овлашћење Уједињених нација, крше статусно неутралне оквире поверене Резолуцијом 1244 и пратећим актима, и да тиме угрожавају опстанак српског становништва и интересе Републике Србије на подручју Косова и Метохије...

Од 207 присутних посланика 181 је гласао за декларацију, а 29 против. "За" су гласали посланици владајуће коалиције, посланици СРС-а и СНП-а, а "против" посланици ДСС-а, ЛДП-а, и посланик Риза Хаљими. Уздржани су били посланици ДЗВМ-а. Највидљивији спор се водио око тога да ли скупштина препоручује преговоре уз посредништво Европске уније или уз мандат Савета безбедности (што је предлагао Слободан Самарџић из ДСС-а), а што је рефлекс спорења од прошлог лета када је Србија била послала па повукла Предлог резолуције у Генералној скупштини УН-а.

Премијер Мирко Цветковић је у необично кратком експозеу рекао да је главно средство које ће српска влада користити у овој кризној ситуацији – дијалог. Позвао је међународне институције на Косову да не подржавају једностране потезе Приштине, а УН да повратком на пређашње стање омогуће дијалог. Нагласио је да влада никада неће признати независност Косова и да не постоје уцене које би то изнудиле. Грађане српске националности позвао је да своје протесте изражавају мирно и да спрече провокације, а Албанце – да се уздрже од насиља над Србима.

Описавши догађаје у критичним часовима министар за КиМ Горан Богдановић је констатовао да грађани српске националности са севера Косова доживљавају Кфор као силу инструментализовану од стране Приштине. Нико из Еулекс канцеларије критичне ноћи није био доступан...

Министар економије и регионалног развоја је подсетио Скупштину на чињеницу да Србија на територију Косова годишње пласира робу вредну око 350 милиона евра и рекао да српска влада заједно са привредницима настоји да пронађе начине да роба стигне на Косово. Он је најавио да ће Београд тужити Приштину због штете од милион динара дневно, ако Приштина не буде наведена на промену одлуке од стране ЦЕФТА – којом тренутно председава Унмик-Косово. Процедура усаглашавања траје око 90 дана, после тога се иде на арбитражу, па на суд.

Појачање:Одмах по отпочињању акције косовске полицијске јединице РОСУ, председник Борис Тадић и премијер Мирко Цветковић су звали Европску комисију, УН, јужно крило НАТО-а, које је задужено за Кфор, и друга међународна тела како би се спречила ескалација напетости.

Портпаролка НАТО-а Кармен Ромеро је, иначе, у понедељак рекла да је на захтев заповедника Кфора Ерхарда Билера, команда НАТО у Напуљу, одобрила да се на Косову распореди додатна јединица величине једног батаљона од око 700 војника, иначе стационираних у базама НАТО-а у Немачкој. Ројтерс јавља да ће немачки Бундесвер послати 550 војника, а Аустрија – 150. Портпаролка НАТО-а је тврдила да разлог за слање додатних војника није погоршавање ситуације на Косову, већ да је реч само о помоћи већ размештеним трупама које имају задатке на другим странама и потребно је да се одморе.

Државни секретар Оливер Ивановић је на ту вест изјавио да ако НАТО шаље појачање ради стабилизовања стања, то може бити добро, а ако га шаље да покори Србе на Косову, онда је то погрешан пут.

Преговарачи као илегалци:Стефановић и Богдановић су се у недељу увече упутили на север Косова с намером да наставе преговоре с Билером. Није било јасно како ће према њима бити поступано, али кренули су...

Војници Кфора нису им дозволили да у недељу увече пређу у Јарињу, али су њих двојица алтернативним путним правцима, како неки кажу "тамо преко Руднице", ипак ушли на север Косова и отишли у Зубин Поток да иза затворених врата разговарају с председницима српских општина. Реагујући на вест о проласку Стефановића и Богдановића, министар полиције у влади у Приштини Бајрам Реџепи је изјавио да они бораве илегално на Косову и да је зато могуће њихово хапшење и "протеривање у Србију". Богдановић и Стефановић су очекивали да ће наставити разговоре са командантом Кфора Ерхардом Билером, али је он саопштио да се неће састати са представницима Владе Србије зато што дели мишљење власти у Приштини да су они илегално прешли на Косово. Еулекс се у принципу изјаснио против њиховог непријављеног боравка, али није имао инструкције да их ухапси. Не изгледа да Еулекс контролише ситуацију на терену, као ни КПС. На снимцима српских демонстрација виде се и лица униформисана у униформе КПС-а. Могуће је да је то шверцовање на Косово, на први поглед понижавајуће, био заправо огледни пример на коме се види да они који на северу имају моћ не контролишу ситуацију на терену. То је вероватно фрустрирало међународне факторе на терену.

Српски министар и преговарач су у понедељак по подне из Зубиног Потока вероватно опет "алтернативним правцима" отишли у Рашку где су око 16.30 отпочели разговор са посредником Европске уније у дијалогу Београда и Приштине Робертом Купером и са специјалним представником ЕУ на Косову Фернандом Ђентилинијем. У тај разговор ("преговори ће се наставити, али не зна се где и када") укључени су и саветник председника Србије Јован Ратковић и саветник министра за КиМ Влада Јовичић. После завршетка разговора Купер је отишао у Приштину, где је разговарао с Тачијем, који је остао при своме – неће одступити.

Фонет је у уторак пренео информацију КиМ радија да је посредник Европске уније предлагао привремено решење до наставка преговора у септембру. У извештају се шпекулише да би то подразумевало да се обезбеди слобода кретања путника преко прелаза, као и на целом северу Косова; повратак припадника Косовске полицијске службе српске националности на прелазима; да Срби уклоне барикаде – а да проток робе преко прелаза Јариње и Брњак буде привремено обустављен "због техничких немогућности насталих након спаљивања прелаза"...

На барикади у месту Рударе, где се окупило више од 2000 Срба министар Богдановић је у уторак објашњавао да је очигледно да у делу међународне заједнице не постоји разумевање за наше интересе и циљеве, молио људе на барикадама да буду јединствени, да се ману странчарења и не слушају гласине које су овде опасније од оружја.

Борко Стефановић им је рекао да Приштина, за сада, није спремна за договор о решењу кризе и да су представници Београда постали на известан начин непожељни саговорници.

Позвао је Србе са севера Косова да остану на барикадама и не подлежу провокацијама, да се "уздрже од инцидената, од бусања у прса и непотребног пренаглашеног патриотизма" – уз упозорење да су се на северу појавили "викенд ратници" и "душебрижници" из Београда. "Биће подривања, провокација, али – дајте шансе дијалогу...", рекао је.

Тај боравак Стефановића и Богдановића протекао је и у знаку раздвајања екстремиста од оних који протестују мирно и прибављања пристанка људи који протестују да се у њихово име преговара. Комитет за реаговање у хитним случајевима Скупштине општине Лепосавић одлучио је у уторак да грађани општине Лепосавић за своје представнике признају искључиво чланове Владе Србије – Горана Богдановића и Борислава Стефановића.

Генерал Билер је опсервирао ситуацију из Јужне Митровице и изјављивао да преговора са делегацијом Србије за сада неће бити...

Премијер Цветковић је из Београда апеловао да представници међународне заједнице (Кфор и Еулекс) остану неутрални, да се сврставају ни на једну страну – као што то управо сада чине одбијањем разговора са легитимним представницима Србије и блокадом конвоја са храном, која може довести до хуманитарне катастрофе...

Српска влада и српски државни врх су покушавали да смире страсти што више могу како догађаји не би резултирали пожаром. У оној дискретнијој комуникацији ваљда умеју да кажу својим саговорницима: "Знате шта, ако смо луди нисмо глупи..."

У уторак по подне дошла је вест да су генерал Билер и преговарач Стефановић, "који илегално борави на Косову" ипак сели да разговарају у бази Кфора близу Јариња...

Генерал Билер је био ађутант двојице војних министара у Немачкој и не може се рећи да није инволвиран у политику. Учешће Кфора под његовом командом у Тачијевој летњој офанзиви на северу Косова тешко да је резултат приватних аранжмана, његових и америчког амбасадора у Приштини, како би наивни могли закључити на основу разлика у интонацији изјава датих у важним престоницама и на терену. На терену, он вероватно види на шта може да изађе тај авантуристички покушај да се у летњој паузи "заврши с тим на северу Косова..."