Krv, glad i ruševine – dve godine rata u Pojasu Gaze, ili ko će se prvi umoriti od ubijanja

Borci Hamasa paradirali su, pre tačno dve godine, sa okrvavljenim zarobljenicama, pohvatanim tokom celodnevnog brutalnog pohoda ovih sunitskih ratnika po pograničnom delu Izraela. U akciji preskakanja tarabe koja deli dva naroda, stradalo je oko 1.200 Izraelaca, što je označilo početak najdestruktivnijeg sukoba u novojoj istoriji Levanta, uvuklo u rat još sedam država i prouzrokovalo najmanje 70.000 sahrana. Ratovalo se na zemlji, u tunelima, u vazduhu i na moru. Vojnici obe strane, vremenom, dospeli su na toliko zao glas da su Izrael i Hamas prosto primorani da prihvate mir koji je osmislio američki predsednik Donald Tramp.

Krv, glad i ruševine – dve godine rata u Pojasu Gaze, ili ko će se prvi umoriti od ubijanja

Oko 70.000 svežih grobova niklo je oko i u Pojasu Gaze posle dve godine sukoba Izraela i Palestinaca, koji je počeo krvavim pohodom Hamasa po izraelskim naseljima i nastavljen jednako destruktivnim osvetničkim pohodom Izraelaca po palestinskim teritorijama.

Osim Izraelaca i Palestinaca, ginuli su i Libanci, Iranci, Iračani, Sirijci, jemenski Huti, a projektile iz Teherana i Jerusalima je, diplomatski, primio i Katar, čije su diplomate od početka rata pokušavale da zauzdaju krvoproliće.

U Pojasu Gaze uništeno je oko 80 odsto stambenih objekata, dok će proći godine ili decenije pre nego što iz okolnih palestinskih polja nikne bilo šta korisno.

Glad u Pojasu Gaze

U palestinskoj enklavi, najmanje 500 ljudi umrlo je od gladi, saopštile su Ujedinjene nacije.

U Pojasu Gaze uništeno je oko 80 odsto stambenih objekata, dok će proći godine ili decenije pre nego što iz okolnih palestinskih polja nikne bilo šta korisno

Početak rata

Bliski istok je, u leto 2023. godine, bar ako je verovati američkim diplomatama bio gotovo idilično mesto, okrenuto blagostanju i napretku i spremno da iza sebe ostavi vek trvenja i borbi za teritorije. Tako je bar stanje na Levantu opisivao tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće, DŽejk Saliven.

Izmaglicu samozavaravanja rasterali su 7. oktobra 2023. godine Hamasovi paraglajderisti, koji su preleteli preko zidina koje su razdvajale dva naroda i napravili pravi pokolj u jevrejskim naseljima. Usput, pokupili su 250 talaca, smatrajući da će im, ukoliko zatreba, biti živi štit od izraelskih napada i ključni ulog u pregovorima. Dve godine kasnije, Hamas je, pred početak mirovnih pregovora, počeo da "skuplja" tela ubijenih talaca. O živim slabo ko i da govori.

Jedan za drugim, padali su stubovi stabilnosti na Bliskom istoku, pa je već početkom januara 2025. godine počelo sveopšte raketiranje. Eksplozije su ponovo rastresle stvarnost ljudi od Izraela, preko Sirije i Jemena, do Iraka i, na koncu, Irana i Pakistana.

Žrtve Hamasa

Pucali su Izraelci, Amerikanci, Huti, pripadnici Hamasa i Hezbolaha, proiranske milicije u Siriji i Iraku, a sredinom januara u rat su se po prvi put direktno uključili i Iranci, koji su raspalili po Siriji i Iraku, gađajući navodne ispostave Mosada.

Odmah potom na red je došao i Pakistan, a Iranci su 17. januara kao mete raketnog napada u pakistanskoj provinciji Balučistan naveli teroriste koji odatle ugrožavaju Iran. Pakistan je odgovorio sutradan, raketirajući ciljeve unutar iranske provincije Sistan-Balučistan.

Za svega par meseci, Salivenov "nikada stabilniji Bliski istok" došao je na ivicu najvećeg sukoba u njegovoj istoriji, iako su se sve strane, uključujući SAD, Iran i Hezbolah, javno zaklinjale da ne žele novi rat.

Ubijeni lideri Hamasa, 17 sahrana za heroje Palestine

Telo poslednjeg u nizu lidera vojnog krila Hamasa, Mohameda Sinvara izvučeno je sredinom maja ispod ruševina tunela u Kan Junisu na jugu Pojasa Gaze, javio je palestinski El Hadat. Oko poslednjeg Sinvara ležala su tela još desetorice komandanata Hamasa. Mohamed Sinvar bio je 17. lider te organizacije, koji je ubijen u sukobima sa izraelskim snagama bezbednosti od sredine devedesetih godina.

Lideri Hamasa su od početka rata u Pojasu Gaze bili glavna meta izraelskih akcija, a Mohamed Sinvar je na čelo Hamasa dospeo početkom godine, pošto su u seriji akcija stradali njegovi prethodnici Jahja Sinvar i Mohamed Deif, koje Izrael smatra direktnim krivcima za upad 7. oktobra 2023. godine u kojem je ubijeno oko 1.100 Izraelaca.

Taoci u rukama Hamasa

Uloga starijeg Sinvara i Deifa u planiranju napada potvrđena je nakon što je izraelska vojska, u jednom od tunela pronašla gomilu dokumenata iz kojih se može zaključiti da je upad Hamasa bio organizovan kako bi se sprečilo uspostavljanje diplomatskih odnosa Saudijske Arabije i Izraela.

Prethodno, u Teheranu je ubijen Ismail Hanije, pa se vođstvo Hamasa svelo na šaćicu militanata koji su već godinama živeli u Kataru. Ni ova zemlja nije bila sigurna od izraelskih napada, pa je početkom septembra bombardovana zgrada u kojoj je u toku bio sastanak poslednjih lidera Hamasa.

Glavna meta bio je Halil el Haja, a ubijeno je ukupno pet osoba - četiri Palestinca i pripadnik katarskih službi bezbednosti. Hamas odmah obznanio da su glavne mete napada, članovi politbiroa ove organizacije preživeli eksploziju, ali da je ubijen El Hajin sin, Hamam.

Osim El Haje, u Dohi žive i Zaher DŽabaren organizator Hamasovih jedinica na Zapadnoj obali, Ismail Derviš, koji je prethodnih godina bio ključni čovek za kontakte sa diplomatama iz Irana i Turske i Osama Hamdan, koga je Izrael u nekoliko navrata optuživao za zastoj pregovora.

U slavu Hamasa

Prvi značajan atentat na neke od lidera Hamasa dogodio se još 1996. godine, kada su Izraelci minirali telefon Jahje Ajaša, koji je, zbog veštine izrade bombi bio poznat i pod nadimkom "inženjer".

Prvi značajan atentat na neke od lidera Hamasa dogodio se još 1996. godine, kada su Izraelci minirali telefon Jahje Ajaša, koji je, zbog veštine izrade bombi bio poznat i pod nadimkom "inženjer"

Izrael tvrdi da je za dve godine rata desetkovao Hamas i uništi skoro sve delove 500 kilometara duge mreže tunela ispod Gaze.

Mrtvi lideri Hezbolaha i Liban pred (još jednim) raspadom

Dim razaranja iz Pojasa Gaze, vremenom, proširio se na Liban, odakle je vatrenim govorima Jevrejima pretio lider Hezbolaha, Hasan Nasralah upirući puščane cevi 100.000 boraca i bojeve glave desetine hiljada projektila ka Izraelu.

"Nema razlike između Hezbolaha i Libana. Liban će biti uništen. Prestaće da postoji“, pretili su izraelski zvaničnici, izazivajući pravu paniku među stanovnicima susedne države koja je u poslednjih pola veka čak šest puta ratovala sa Izraelom - od prvog sukoba 1969. do poslednjeg 2006. godine, kada je izraelska avijacija uništila skoro svu infrastrukturu do južnih predgrađa Bejruta.

Hezbolah na udaru

Na drugu godišnjicu rata u Gazi, libanske vlasti su izračunale da je u izraelskim napadima stradalo oko 4.000 Libanaca, većinom pripadnika Hezbolaha, te da je infrastruktura na jugu zemlje uništena do mere da će biti potrebne decenije da šteta bar unekoliko sanira. Širom zemlje lutalo je oko milion izbeglica, koji su od Hezbolaha i Izraelaca bežali u bezbednije delove Libana.

Na drugu godišnjicu rata u Gazi, libanske vlasti su izračunale da je u izraelskim napadima stradalo oko 4.000 Libanaca, većinom pripadnika Hezbolaha, te da je infrastruktura na jugu zemlje uništena do mere da će biti potrebne decenije da šteta bar unekoliko sanira

Izraelski Mosad je, tačno na prvu godišnjicu rata u Pojasu Gaze, izveo dve spektakularne akcije protiv Hezbolaha. Sredinom septembra prošle godine, izraelski špijuni detonirali su pejdžere i toki-vokije kojima su komunicirali operativci Hezbolaha i tom prilikom ubili najmanje 100 i ranili oko 3.000 pripadnika ove organizacije.

Na koncu, izraelski obaveštajci postavili su posebno dizajnirane predajnike na mesto na kojem su se sastajali čelnici Hezbolaha i komandanti iranske Ravolucionarne garde, kako bi bombe za razbijanje bunkera eksplodirale na tačno određenoj dubini.

U jednom od takvih napada, ubijeni su Nasralah, iranski general Abas Nilforušan i komandant južnog fronta Hezbolaha Ali Karaki, koji je slovio za najozbiljnijeg kandidata za sledećeg lidera ove organizacije.

Nekoliko dana pošto su pripadnici Hezbolaha iz ruševina uspeli da izvuku Nasralahovo telo, na sličan način ubijen je i njegov naslednik Hašem Safedin, a počela je opšta bežanija boraca, pa je Hezbolah sa 100.000 boraca sveden na tridesetak hiljada naoružanih ljudi, čiji je pristup novcu i oružju ograničen zbog serije poraza proiranskih snaga u regionu.

Mrtvi lideri Hezbolaha

Iako su proteklih meseci bili vidljivi rezultati stranih investicija, Liban je u proteklih nekoliko dana ponovo bio uporište društvenih nemira, pošto su nezadovoljni radnici palili gume i žestoko protestovali tražeći povećanje primanja i penzija.

Izrael i SAD su, od početka rata u Pojasu Gaze u dva navrata bombardovali Iran, čiji su lideri sa nevericom gledali kako pod izraelskim pritiskom, jedan za drugim, padaju bastioni smišljeni kao baze za budući konačni rat sa Jevrejima - Sirija, Hezbolah i Hamas

"Sve strane su izbegle da nam pruže istinsku pomoć i Libanci su ponovo ostavljeni na vetrometini", rekao je vladin zvaničnik dnevniku El DŽamahirija. Svaki put u prethodne tri decenije, institucionalni vakuum u Libanu ispunjavao je Hezbolah.

Meta - Iran

Izrael i SAD su, od početka rata u Pojasu Gaze u dva navrata bombardovali Iran, čiji su lideri sa nevericom gledali kako pod izraelskim pritiskom, jedan za drugim, padaju bastioni smišljeni kao baze za budući konačni rat sa Jevrejima - Sirija, Hezbolah i Hamas.

Sredinom juna, sat koji odbrojava vreme do uništenja Izraela raznet je u paramparčad pošto je izraelski projektil uništio simbol borbe protiv jevrejske države postavljen, simbolično, na trgu Palestina. Iranci su tvrdili da se odbrojavanje nastavlja, te da američki i izraelski napadi na nuklearne centre nisu pričinili značajniju štetu.

Operacija nazvana ”Snaga lavova” bila je zajednička akcija Mosada i vojne obaveštajne službe, u kojoj su Izraelci ubili načelnika generalštaba Mohameda Baherija, komandanta Revolucionarne garde Hoseina Salamija i još četvoricu visokorangiranih oficira. Likvidiran je i jedan od glavnih pregovarača u nuklearnom programu Ali Šamhani, te nekoliko nuklearnih fizičara.

Meta Iran

Iranski izvori, kako prenosi Rojters, naveli su da je u bombardovanju i eksplozijama bombi postavljenih pod automobile ubijeno ukupno 14 nuklearnih fizičara, čime je udvostručen broj stradalih iranskih naučnika u prethodne dve decenije.

U pripremama za napad, Izrael je pod zemlju oterao ostatke Hamasa, nasmrt prepao lidere Hezbolaha i u velikoj meri smanjio sposobnost Huta da na bilo koji način ugroze izraelsku teritoriju. Na koncu, pad Asadovog režima uklonio je jedinog iranskog saveznika u arapskom svetu.

Učinak ovih napada izazvao je priličan haos u redovima Trampove administracije, pa su ubrzo smenjeni obaveštajci koji su tvrdili da je iranski nuklearni program unazađen za svega nekoliko sedmica

Napadima su se pridružili i Amerikanci, koji su iz bombardera B-2 ”spirit” na nuklearni centar Natanz sručili posebne, 13 tona teške bombe uništavanje podzemnih bunkera.

Učinak ovih napada izazvao je priličan haos u redovima Trampove administracije, pa su ubrzo smenjeni obaveštajci koji su tvrdili da je iranski nuklearni program unazađen za svega nekoliko sedmica.

Sam Tramp naveo je da si napadi bili izuzetno uspešni, te da će Teheranu biti potrebne godine pre nego što dostigne nivo obogaćivanja uranijuma kakav je bio dok bombe nisu uništile podzemne bunkere.

Ali, u celo zamešateljstvo oko stanja nuklearnog programa, prošle sedmice, umešao se i Fajnenšel tajms, prenoseći tvrdnje neimenovanih evropskih zvaničnika da su zalihe obogaćenog uranijuma u Iranu mahom ostale netaknute.

Kad Iranci pucaju

Navodi se i da se 408 kilograma obogaćenog uranijuma nikada nije ni nalazilo u centru Fordo, kompleksu ukopanom stotinak metara unutar granitne planine, čije su ulaze Amerikanci zatrpali bombama GBU-57.

Inspektori Međunarodne agencije za nuklearnu energiju tvrde da su nedelju dana pre početka videli taj materijal, dok šef te organizacije Rafael Marijano Grosi smatra da je "skriven negde oko Isfahana"

Inspektori Međunarodne agencije za nuklearnu energiju tvrde da su nedelju dana pre početka videli taj materijal, dok šef te organizacije Rafael Marijano Grosi smatra da je "skriven negde oko Isfahana".

Iranci su, pak, u znak osvete raspalili po Kataru, gađajući, bez velikih posledica, bazu nedaleko od Dohe.

Dohu su, nedavno, gađali i Izraelci ciljajući šefove Hamasa, ali su u raketnom napadu ubijeni samo niže rangirani pripadnici ove organizacije.

Sirija, progon Asada i potpuno drugačiji Damask

Krajem prošle godine na sveopšte iznanađenje i za svega desetak dana raspao se do tada izuzetno otporan režima Bašira el Asada, koji je porodicu ukrcao u avion i odleteo put Moskve.

Sirija, koja je decenijama slovila za ključnu logističku tačku iranskog posrednog rata protiv Izraela, tako pala je u ruke Abu Mohameda el DŽolanija, nekadašnjeg komandanta Islamske države i El Nusra fronta, salafističke džihadističke organizacije koja se godinama žestoko borila protiv Asada i tokom ratnih sukoba počinila seriju zločina nad Alavitima i hrišćanima.

Sasvim nova Sirija

Odmah, ime je promenio u Ahmed el Šara i obećao sasvim novu siriju, koja neće predstavljati ozbiljnu pretnju susednim državama, kao ni etničkim zajednicama sa kojim su džihadisti, od nastanka, bili u sukobu.

Kako bi izbegli svaku eventualnost, Izraelci su odlučili da obilato podrže sve njegove protivnike - pre svih Druze i sirijske Kurde, te sravne sa zemljom Asadove baze, koje bi se teoretski mogle upotrebiti za neki budući rat

El Šara je za nekoliko sedmica po dolasku na vlast dramatično promenio ideologiju, smatrajući da bi promovisanjem multietničnosti mogao dobiti neku pomoć od za Siriju već prilično nezainteresovanog Zapada.

Panislamizam zasnovan na džihadu zamenio je nacionalizmom, preslikavajući model koji je Redžep Tajip Erdogan uspostavio u Turskoj, koja je ionako glavni sponzor Pokreta za oslobođenje Levanta.

Kako bi izbegli svaku eventualnost, Izraelci su odlučili da obilato podrže sve njegove protivnike - pre svih Druze i sirijske Kurde, te sravne sa zemljom Asadove baze, koje bi se teoretski mogle upotrebiti za neki budući rat.

Bitka za Crveno more

Najmanje tri projektila pogodila su brodove koji su, u januaru 2024. godine, pokušali da se Crvenim morem domognu Izraela, što je podiglo ozbiljnu paniku među najvećim brodovlasnicima i Amerikance nateralo da počnu da okupljaju novi ratni savez kako bi se suprotstavili pretnji Huta.

Brodovi u plamenu, američki razarači koji pokušavaju da pomognu posadama i slavodobitnički snimci lansiranja projektila koje na društvene mreže postavljaju Huti, doveli su stanje na Crvenom moru do tačke ključanja, tri meseca pošto je ova jemenska grupa, u znak solidarnosti sa Palestincima, najavila blokadu jednog od najvažnijih svetskih pomorskih puteva.

Od tada, Huti su u ukupno 82 raketna napada potopili četiri teretna broda. Dve godine posle upada Hamasa u Izrael, jemenski Huti održali su se kao jedina aktivna iranska proksi armija posle niza poraza u Gazi, Siriji i Libanu.

Huti, poslednji iranski saveznik

Trgovački brodovi, čiji su vlasnici posle dvadesetak uspešnih i osamdesetak jalovih napada jemenskih Huta odlučili da nadalje izbegavaju Crveno more, promenili su maršrutu tako da će od Azije do Evrope ploviti oko Rta dobre nade, ili oko 6.000 nautičkih milja duže nego pre početka rata u Pojasu Gaze.

Ovakvi potezi velikih kompanija, smatraju analitičari, ne predstavljaju samo reakciju na trenutno stanje, već su deo strateških planova koji će važiti i tokom naredne godine. Cena prekookeanskog transporta sada se učetvorostručila i dostigla je 10.000 dolara po kontejneru. Pre samo nekoliko sedmica prevoz je po kontejneru koštao 2.500 dolara.

Za dve godine sukoba, propalo je sijaset mirovnih inicijativa, što je izazvalo ozbiljan odijum dela zapadne javnosti prema Izraelu, izostanak svake vrste empatije prema stradanju Palestinaca i nekoliko pokušaja da se ovom zlosrećnom narodu obezbedi bilo kakva budućnost

Projektili Huta doleteli su dvadesetak puta i do Izraela, koji je žestoko odgovorio zasipajući bombama luke i gradove u kojima su se nalazili jemenski lideri. Broj žrtava ovih i američkih napada nikada nije objavljen, ali se računa da je stradalo najmanje nekoliko stotina ljudi.

Za dve godine sukoba, propalo je sijaset mirovnih inicijativa, što je izazvalo ozbiljan odijum dela zapadne javnosti prema Izraelu, izostanak svake vrste empatije prema stradanju Palestinaca i nekoliko pokušaja da se ovom zlosrećnom narodu obezbedi bilo kakva budućnost.

Američki predsednik Donald Tramp, gotovo u isto vreme, predložio je dva rešenja krize, jedno koje bi obuhvatalo prestanak neprijateljstava i oslobađanje zatočenih Izraelaca i drugo, koje predviđa raseljavanje Palestinaca. Dve godine od početka rata, ozbiljne šanse za uspeh ima samo prvi Trampov predlog.

(RTS)