Lišivši se statusa druge nuklearne države planete, i to još sposobne da uništi prvu u svetu nuklearnu državu, rusku elitu će vetrić oduvati iz grupe vodećih svetskih subjekata.

Sada se ne plašim za ličnu bezbednost, ali se prostor slobodnog informisanja i kritike ipak sužava – prvenstveno zbog Amerike, ali i zbog Evrope. Njihove diplomatije podržavaju guranje na marginu svih onih koji ozbiljno kritikuju njihovu politiku.

Potrebno je da se individualna pregnuća i postignuća susretnu sa dubljim tokovima istorijskog kolektivnog iskustva. Zato ne treba smetnuti s uma da je Mihailo Marković bio predvodnik i najdosledniji i najistrajniji predstavnik jedne od najznačajnijih generacija jugoslovenskih i srpskih intelektualaca.

Turska neće moći da uđe u EU bez priznavanja Kipra, a isti princip će više-manje važiti i za Srbiju. Uslovi za članstvo su vrlo jasni: ne možeš da postaneš član EU ako imaš nerešene probleme sa svojim susedima.

Na mitingu Janukovičevih pristalica jedan od govornika podsetio je na epilog američkih izbora: "Kada je Obama pobedio, Mekejn se nije ponašao kao političar, već kao državnik. Priznao je poraz i povukao se. To treba da uradi i Julija Timošenko."

Zaključio sam da je Jasenovac bio mnogo strašniji logor smrti nego Aušvic u okupiranoj Poljskoj, to najveće nacističko stratište. Poređenja ne znače da Nemci nisu bili svirepi ako time nisu remetili industrijsko ubijanje.

Agresija 1999. godine, manifestovana u bombardovanjima cele Srbije, ostavila je u dušama ljudi dubok trag. Svaka srpska porodica ima svoje mišljenje o NATO. Patrijarh Irinej je lepo rekao: ”Za ovo pitanje treba imati mišljenje celog naroda”.

Savet Evrope pokrenuo je istragu o postupanju prema pandemiji gripa H1N1; neki tvrde da pandemije nikada nije ni bilo, i da je Svetska zdravstvena organizacija možda pod preteranim uticajem farmaceutske industrije.

Dugujem izvinjenje onima koji se na NSPM oglašavaju smislenim i konstruktivnim zapažanjima, što sam njihove komentare preširokom generalizacijom strpao u kategoriju „e-đubreta“. Ali nisam sasvim ubeđen da sam pogrešio generalnom osudom komentara na internetu. Izuzeci samo potvrđuju pravilo.

„Kvalitet“ komentara nije samo problem NSPM, već i interneta uopšte. Anonimnost ih oslobađa straha od odgovornosti, a teoretski neograničena publika pruža priliku da „i oni budu neko“. A najlakše je „biti neko“ pljuvanjem po boljima od sebe.