Iz stotine obrađenih izveštaja Državne revizorske institucije Srbije, u kojima vrve drastični primeri zloupotrebe službenog položaja, nenamenskog trošenja novca, itd... izvučen je Kusturica sa bizarnim i nehatnim privrednim prestupom njegovog knjigovodstva, i stavljen na stub srama.

Jer, pošten da budem, Vojislava čovek može da ne voli, može i da ga mrzi, može da se slaže, ili ne slaže, ali jednostavno, čovek mora da ga ceni... Šešeljev povratak u Srbiji, kad bude, a, i, ako ga bude, opet će, i još jednom, promeniti sliku Srbije?!

Ekonomska situacija u Srbiji je sve gora. Novi režim nije zaustavio ekonomsku krizu ili njene posledice, i ne postoji ni jedan ekonomski pokazatelj koji govori o napretku, već samo o daljem nazadovanju.

Budući da o inteligenciji svojih čitalaca imaju veoma loše mišljenje – o čemu će biti reči u nekom od narednih brojeva – moguće je da zahvalnica kooperativnim autorima treba da predstavlja signal „cenjenom publikumu“ kako je reč o tekstovima koje valja tretirati kao prijateljske.

Nemačka vlada je, jasnije od drugih, postavila uslove za nastavak približavanja Beograda Briselu. Među njima su reforme u oblasti pravosuđa, ljudskih prava i medija, kao i borba protiv korupcije koja svuda cveta. Ta borba je do nedavno ostajala samo na rečima.

Dok je premijer mucao kako nije znao da je taj Miša Banana s kojim se sretao ugledni kriminalac iz Šarićevog klana, a vlada se, bar naoko, zaljuljala do pada, Nikolić je sve to posmatrao sa kraljevske distance.

Mislim da postoji više nivoa u tome ko špijunira državu! Najviši nivo je vrh ove države i on diriguje. Ali, trenutni akteri poslednje afere samo su pioni, i tu su samo da bi pomogli onima kojima je to važno, a u ovom času Dačić je interesantan.

Zašto su i kako svi zaboravili da je taj "ugledni urednik" onaj isti čovek koji je hvalio genocid u Srebrenici, obožavao Mladića, imao samo reči hvale za radikale? Kako je neko ko je pisao o opravdanosti korupcije postao cenjeni urednik objektivne srbijanske elite?

Posle svega došle su naše izjave „kako ne treba bežati od razgovora o svemu, i ukoliko dođe do sveobuhvatnog rešenja za Kosovo i Metohiju, može se razgovarati i o stolici Kosova u UN”. A šta je to „sveobuhvatno rešenje za Kosovo i Metohiju”, to bi valjda trebalo da piše i u platformi i u rezoluciji o Kosovu. 

I tako, od sumorne sednice Skupštine Srbije, Nikolićeve Platforme i vladine Rezolucije, do (ne)rušenja spomenika u Preševu i pretnji ANA Srbiji, od prebijanja mladića do Dačićeve kosovske stolice u UN, utapamo se u sivu zimu naših tumaranja.