Јер, поштен да будем, Војислава човек може да не воли, може и да га мрзи, може да се слаже, или не слаже, али једноставно, човек мора да га цени... Шешељев повратак у Србији, кад буде, а, и, ако га буде, опет ће, и још једном, променити слику Србије?!

Економска ситуација у Србији је све гора. Нови режим није зауставио економску кризу или њене последице, и не постоји ни један економски показатељ који говори о напретку, већ само о даљем назадовању.

Будући да о интелигенцији својих читалаца имају веома лоше мишљење – о чему ће бити речи у неком од наредних бројева – могуће је да захвалница кооперативним ауторима треба да представља сигнал „цењеном публикуму“ како је реч о текстовима које ваља третирати као пријатељске.

Немачка влада је, јасније од других, поставила услове за наставак приближавања Београда Бриселу. Међу њима су реформе у области правосуђа, људских права и медија, као и борба против корупције која свуда цвета. Та борба је до недавно остајала само на речима.

Док је премијер муцао како није знао да је тај Миша Банана с којим се сретао угледни криминалац из Шарићевог клана, а влада се, бар наоко, заљуљала до пада, Николић је све то посматрао са краљевске дистанце.

Мислим да постоји више нивоа у томе ко шпијунира државу! Највиши ниво је врх ове државе и он диригује. Али, тренутни актери последње афере само су пиони, и ту су само да би помогли онима којима је то важно, а у овом часу Дачић је интересантан.

Зашто су и како сви заборавили да је тај "угледни уредник" онај исти човек који је хвалио геноцид у Сребреници, обожавао Младића, имао само речи хвале за радикале? Како је неко ко је писао о оправданости корупције постао цењени уредник објективне србијанске елите?

После свега дошле су наше изјаве „како не треба бежати од разговора о свему, и уколико дође до свеобухватног решења за Косово и Метохију, може се разговарати и о столици Косова у УН”. А шта је то „свеобухватно решење за Косово и Метохију”, то би ваљда требало да пише и у платформи и у резолуцији о Косову. 

И тако, од суморне седнице Скупштине Србије, Николићеве Платформе и владине Резолуције, до (не)рушења споменика у Прешеву и претњи АНА Србији, од пребијања младића до Дачићеве косовске столице у УН, утапамо се у сиву зиму наших тумарања.

У кампањи сам обећао да ћу да решим питање статуса и да ће из тога да произађу сва друга решења... И увек сам говорио да Србија не може да призна независност Косова.