Peščanik ne postoji ako se o njemu ne priča. U trenutku kad rejting emisije opasno padne, poželjno je smisliti neku aferu koja bi skrenula pažnju javnosti na to da Peščani još postoji. U Srbiji je najbolji način za privlačenje pažnje igranje uloge žrtve.

Tvrdeći da se Statut Vojvodine „suprotstavlja” Ustavu Srbije na čak 30 do 40 mesta, često se kao primer za to navodi i da Statut nacionalnim savetima manjina daje prava koja prevazilaze prava manjina u drugim delovima zemlje.

U Demokratskoj stranci zaista nema kreativnog talasanja i produkovanja novih političkih ideja i to bi trebalo da zabrine pre svega predsednika DS-a, jer kada nema talasanja, onda se stranka pretvori u političku baru u kojoj opstaju samo podanici i klimoglavci.

Tokom rata u BiH, radi postizanja „svetog cilja“, tj. borbe protiv pravoslavnih Srba koji su se našli na putu jedne faze njegove realizacije, mnoštvo islamskih ratnika stupilo u redove armije bosanskih muslimana. S druge strane, ni jedan Izraelac nije se borio protiv Srba.

Od trenutka kada je predsednik skupštine Oliver Dulić raspisao predsedničke izbore, Koštunica i njegovo okruženje kao da su zapali u neku vrstu košmara iz kojeg se do danas nisu povratili.

Ako se neko pita da li je moguće da čak i među vojvođanskim Srbima (odnosno među onima koji su bar nominalno Srbi) može da postoji antisrpstvo i secesionizam, neka samo pogleda internet forum Slobodna Vojvodina.

Činjenica da u godini jubileja - 20 godina od pada komunizma u istočnoj Evropi - mi i dalje rušimo komunizam, pokazuje da nešto ipak duboko antropološki nije u redu. I taj (neo)komunizam ne osećamo tamo gde bi on bio logičan i socijalno prihvatljiv - u sferi „udruženog rada“.

Samo 24 časa pre Tadićevog uspeha, Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa”, vratio se iz Mađarske praznih ruku. Ispada da je Tadić uzeo u ruku čarobni štapić i spasao nas. Predsednik Srbije se inače kreće po minskom polju ustavnih ovlašćenja i svako malo izlazi iz tih okvira.

Pred našim očima se troše poslednji ostaci autoriteta političara, medija, ali što je verovatno važnije, potrošile su se gotovo sve ideološke priče. Potrošena je priča o demokratiji, o reformama, pa i ona o evrointegracijama.

Opasna se igra zavrtela oko Vojvodine. Nemojmo se graditi nevešti, nemojmo da se pravimo da ne razumemo šta se dešava. Dinko Gruhonjić, HOS, NDI, "Treća vojvođanska konvencija" i ostali samo rade svoj posao.