Успон комерцијалног филма није омео ни развој уметнички вредног филмског стваралаштва, али је снага руског тржишта свакако помогла силовитом наступу аутора попут Звигањцева, Лунгина и пре свих Никите Михалкова како на великим фестивалима, тако и кад је реч о номинацијама за оскаре.

„Риjалити“ програми су постали планетарна пошаст. Постали су најефикасније средство за заглупљивање и контролу маса, много ефикасније него досадашња средства, серије, спортски програми, ток шоу и информативне емисије.

Можда више него у Милошевићево време, у медијима постоји спрега политике, приватног капитала и личних интереса, резултирајући посредном контролом комплетне медијске сцене. Утисак је да је и данас, као у Милошевићево време, један део медија фаворизован.

Када је дошао пети октобар, они су поверовали да ће се вратити митски позлаћено предмилошевићевско доба. Сада су многи огорчени, из два разлога: онима старијима мањка ушушканост позног социјализма, онима млађима фине необавезујуће енџиовске тезге.

Оно што нису могли да ураде прави лингвисти, урадили су научени лингвисти за дебеле паре, и то народ треба да зна. Реч је о прецртаној загребачкој варијанти из које су избачени примери и убачен покоји црногоризам који се у данашњој Црној Гори у народном говору не може наћи.

Кошарка није измишљена у Србији, али је у овој земљи одомаћена, она је присвојена утолико је што је сада испуњена једним специфичним менталитетом, историјом, асоцијацима, симболиком, личним успоменама, па и тумачењима.

Ако једно друштво себи дозволи да стигне дотле да се пристојнијег, критичнијег, понекад и образованијег света може срести међу "политичким делатницима", неголи на катедрама универзитета или у којекаквим "стручним" удружењима, онда је то друштво на сигурном путу самоуништења.

Судбина „Ибарских новости“ показала је тоталну небригу државе и надлежних. Бројни локални медији развијани су и стварани током 90-тих да би помогли процесу обарања Милошевића, али када је настала потенцијална опасност да се окрену против нових власти, врло лако су пуштени низ воду.

Послератне генерације западних Европљана надале су се рођењу прогресивног, ревидираног комунизма. Те су наде пале у воду 1968. Испод површине се одвијала и својеврсна американизација, модернизација и подмлађивање Источне Европе коју Запад није видео.

Нису довољна спорадична предавања, емисије или скупе ТВ рекламе актуелних режимских  маркетиншких агенција, потребан је стални превентивни рад тимова лекара, психолога, наставника и родитеља.