Zašto zvanični Beograd i Eparhija raško-prizrenska ćute nad još jednom Kurtijevom samovoljom i otimačinom banje u Banjskoj?

Nije nikakva novina da je separatistički režim Aljbina Kurtija izrazito neprijateljski nastrojen prema Srbima. To se ogleda u mnogim stvarima. Zbog navodnih ratnih zločina više desetina Srba čami u albanskim kazamatima uz isfabrikovane i montirane slučajeve sa lažnim svedocima. Srbi se proteruju iz svojih stanova iako su ih pre više od tri decenije legalno otkupili. Srbi su izloženi brutalnoj represiji pre svega od strane ROSU policije kao što se desilo sa Stevanovićem, Jakšićem i drugima.

Taj sistematski progon Srba oličen je pre svega i u nezakonitom otimanju objekata koje su Srbi izgradili za navodne potrebe ROSU policije. Karakterističan je slučaj sa tzv. Rajskom banjom i uređenim i opremljenim staconarom sa dva bazena za lečenje i oporavak bolesnika. Objekat je prigrabila bez ikakvih argumenata ROSU policija samo iz razloga da ga Srbi ne bi prveli nameni.

U lečenju pacijenata pre svega onih sa degenerativni oboljenjima kičme, zglobova na Kosovu i Metohiji postoje dva banjska lečilišta. Jedno je u Klokot Banji drugo je u Pećkoj Banji. Ono što karakteriše Klokot Banju jeste da je to etnički čisto srpsko selo a da su se Albanci kroz montiranu privatizaciju dočepali te banje koju je pre svega Republika Srbija izgradila. I to ne samo banje nego i pogona za flaširanje lekovite vode. Paradoks, etnički čisto srpsko selo a u banji rade isključivo Albanci. Tu mesta za Srbe nema. Isti je slučaj sa Pećkom Banjom koja je pre `99 godine bila mešovitog sastava.

Jedino mesto gde su Srbi mogli da se leče jeste banja u Banjskoj. Temperatra vode je više od 40 stepeni što pogoduje lečenju i rehabilitaciji pacijenata. Trepča je 2008. godine u dogovoru sa opštinom Zvečan ustupila na korišćenje primitivno banjsko lečilšte Eparhiji raško-prizrenskoj sa namerom da se tu spoji i verski turizam i lečenje obolelih pacijenata. Izgradnja svih objekata, stacionara sa više od pedesetak soba uz dva bazena jedan zatvoreni i drugi otvorenog tipa uz kvalitetnu medicinsku opremu odrađena je u režiji Eparhije raško-prizrenske. Ona je bila jedini investitor. Namera je bila da stručni deo preuzme zdravstveni centar iz Kosovske Mitrovice a da se brojni pacijenti koji se preko fonda zdravstvenog osiguranja šalju u centre za rehabilitaciju u tzv. užoj Srbiji kao što su Ribarska, Selters, banja Koviljača i druge preusmere u banju u Banjskoj. Sve ove napore prekinula je ROSU policija koja je zagospodarila ovim objektom i sve zaposlene najurila kući. Na taj način brojni pacijenti Srbi sa Kosova i Metohije su oštećeni.

U celoj ovoj gorkoj i tužnoj priči za Srbe sa KiM čudi ponašanje Beograda koji se ne stavlja u zaštitu oštećenih Srba nego „mudro“ ćuti zbog golog opstanaka na vlasti da se ne zameri svojim zapadnim mentorima. Neobično je ponašanje i držanje i Eparhije raško-prizrenske. Iako je faktički njen objekat jer ga je ona izgradila zašta postoje validni papiri rukovodstvo ove eparhije je zanemelo. Ne čuje se i ne daje glasa nad ovim činom brutalne otimačine i agresije. Šta je to uplašilo Eparhiju raško-prizrensku pa ćuti nije poznato. Srpska lista takođe ne čuje se živa i kao da ne postoji iako je predsednik Srpske liste direktor zdravstvenog centra koji je trebao da preuzme stručne kompetencije nad banjom u Banjskoj.

Imajući sve ovo u vidu predsednik separatističke vlade u Prištini polako ali sigurno ostvaruje svoje političke ciljeve. Zabranjuje robu iz ostatka Srbije u južnoj srpskoj pokrjini, ukida srpske registarske tablice a ovih dana i srpske vozačke dozvole. Otpora od strane Beograda nema. Ono što je neobično jeste da su usta Aljbina Kurtija puna demokratije. Ako je tako ostaje da se vidi da li će Aljbin Kurti da ispuni ono što je u obavezi a to je da vrati više od 250 hiljada interno raseljenih Srba. Poznavaoci političkih prilika na KiM kažu da su veće šanse da Aljbin Kurti ode na Mesec nego da vrati i jednog raseljenog Srbina. Istini za volju to možda i nije tako čudno. Ako u dvanest godina svoje vladavine predsednik Srbije Aleksandar Vučić nikad nije progovorio ni jednu jedinu reč o povratku Srba teško je da čovek može to da očekuje od Aljbina Kurtija. Ili su možda obojica na istom zadatku. Izbegle Srbe ne treba vraćati a za ove koji su još na Kosovu i Metohiji treba sve učiniti da odu. Velika Albanije se najbolje pravi ako nema Srba.

Nekada je predsednik Srbije bio zagovornik Velike Srbije, danas je Velike Albanije. Nije važno da li je Srbija ili Albanija, važno je da je Velika.

Kosovska Mitrovica

13.07.2024. godine