Zakon nov, ostalo po starom

Ma koliko da se čovek trudi, ipak ne može da zanemari neke zakonitosti koje vladaju u našem društvu. Bez pretenzija da budem analitičar, ne mogu da odolim a da ne ukažem na jednu, a to je interesovanje za tzv. velike teme, dok ne reagujemo na ono što nas direktno ugrožava:

Uskoro će stupiti na snagu nedavno usvojeni Zakon o bezbednosti saobraćaja. Po tom novom zakonu će, kako kaže novosadski Dnevnik: „Starci dvaput godišnje na tehnički pregled“. U članku se kaže da je 50% automobila u vlasništvu građana Srbije starije od 15 godina, dok je tehnička neispravnost uzrok 5% saobraćajki na našim putevima. Iz ove dve „poznate“ novinar R. Dautović izvlači zaključak: "Dakle, godišnje oko 50 ljudi gine zbog neispravnih vozila“. Dalje se u tekstu opisuje kako će i video nadzor sprečavati majstore u servisima ovlašćenim za tehnički pregled vozila da „pomognu“ nekome da prođe sa neispravnim autom. Naravno, cena pregleda će biti od 3.000-8.000 dinara dva puta godišnje uz „stroži kriterijum kontrole izduvnih gasova“.

Ako se uzme kao činjenica da je 50% automobila u Srbiji „viđeno“ za šestomesečnu proveru tehničke ispravnosti, pitam se kako je moguće da od tzv. javne rasprave do danas nisam čuo ni jedan glas protiv ove odredbe!? Da li je moguće da niko od desetina hiljada vlasnika ovih „staraca“ nema računar pa da makar na nekom forumu podigne glas protiv ove nakazne odredbe novog zakona?

A nakazna je (kao uostalom i ceo zakon jer je rađen po principu „videla žaba da se konj potkiva“) jer je doneta ne da bi se povećala bezbednost u saobraćaju, već da bi se u budžet upumpale velike pare koje će ova država oteti od onih koji ih imaju najmanje.

Poznato je da je kod izrade nacrta zakona zadnju reč imao MUP.

Postoji li negde u privredi, ili u nekoj naprednoj ekonomiji na koju se naši EUrounijati ugledaju, primer da neko sam sebi određuje kada, koliko i kako će raditi, kao što je slučaj sa MUP-om Srbije!? Zamislite nirvanu kada se uvede kompletan video nadzor svih saobraćajnica, raskrsnica, javnih površina.. Biće dovoljna dva policajca za svaku smenu – jedan da pregleda snimke i identifikuje prekršioce zakona a drugi da im šalje uplatnice sa kaznama.

Šalu na stranu – ko to sada, pre stupanja na snagu novog zakona, sprečava saobraćajnu policiju da kontroliše tehničku ispravnost vozila? Evo, ja svakodnevno viđam jedan taksi koji na levoj sajtni ima rupu kroz koju može da se provuče prosečna mačka. Kako to da ga ni jedan policajac do sada nije video? Ko cepa i u smeće baca prijave koje oni pišu? Ko su sudije za prekršaje koje „sude po starom zakonu“ jer je i ovaj, sada već bivši, preterano rigorozan? Ko im je dao pravo da izriču kazne ispod zakonskog minimuma? Koliko svako od nas zna ljudi koji se hvale da ne plaćaju kazne „jer imaju čoveka“ u policiji ili organu za prekršaje?

Dakle,  nije stvar u tome da li je zakon dobar već da li će se primenjivati.

Ne sumnjam da će se naći neko ko će ustvrditi da su neispravna vozila opasna po sve učesnike u saobraćaju.Tačno, ali zbog toga treba terati policiju da više radi na otkrivanju takvih vozila, njihovom isključivanju iz saobraćaja i kažnjavanju vozača, umesto što se neselektivno kažnjavaju svi oni koji voze stara kola jer ne mogu da kupe bolja.

Predsednik komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović kaže da je „tehnička neispravnost uzrok 5% saobraćajki na našim putevima“. Bilo bi korisno doznati kako je zakonodavac ovo povezao isključivo sa starošću vozila. Ako je u pitanju sirova logika, neko bi se mogao zapitati zašto se onda ne isključuju iz saobraćaja i vozila koja idu brzo – jer poznato je da mnogo više ljudi strada zbog brze vožnje nego zbog starosti vozila.

Ovo je samo jedan primer gde mi građani dopuštamo da nas globe iz ovog ili onog razloga, bez da pokušamo da dignemo svoj glas pa da pitamo "dokle više?"

Zbog toga mislim da nije ni trebalo gubiti vreme za donošenje ovakvog zakona. Sasvim je neprimeren i našim uslovima, i platežnim mogućnostima većine vozača (jer oni koji mogu da plate ogromne kazne ih neće ni plaćati), i navikama onih koji bi trebalo da ga sprovode. Krajnje je vreme da se zapitamo: koji je razlog što vozači nemaju neku vrstu udruženja, nešto kao sindikat za koji bi se plaćala članarina, a koji bi okupljao ljude koji bi bili spremni da se bore za svoja prava i svoju slobodu?

I na kraju kao zaključak: stari zakon o bezbednosti u saobraćaju nije valjao jer se nije primenjivao na sve učesnike u saobraćaju.

Ista sudbina čeka i ovaj novi – ako ga budu sprovodili isti ljudi sa istim navikama. Ne treba menjati zakone, nego ljude koji su korumpirani i skloni „sređivanjima stvari“ prema svom nahođenju.