Referendum - zašto da ne!

Jedna od najznačajnijih posledica dešavanja u Ukrajini, jeste ogoljavanje stvarnosti. Danas, do granica „objektivne datosti“ vidljivo je stanje svih procesa sa kojima se suočava (post)moderno ljudsko društvo. Na nivo ogoljenog simbolizma i egzistencijalizma, dovedeno je „međunarodno društvo“. Maske su pale u domenu značaja međunarodnog prava, odnosu prirodnog i pozitivnog prava, stanja međunarodnih sudskih institucija, UN, regionalnih i subregionalih oblika udruživanja i delovanja preživelih resentimana i istorijskih angatonizama. Jedino što je vredno žaljenja i empatije jeste činjenica da je ova spoznaja morala postati vidljiva uz upotrebu oružja i uz ljudske žrtve. „Deus ex machina“, odjednom se našla na čistini, i svako društvo se jednostavno mora odrediti prema novonastalom sukobu vrednosnih perspektiva. Ovo (samo)određivanje više ne predstavlja samo nalog, već nasušnu potrebu.

Srpsko ophrvano, uniženo i prevareno društvo takođe se suočava sa potrebom određenja. Dok elite pokušavaju da u okvirima sopstvenih kalkulacija zauzmu stav hoće li se pridružiti sankcijama Ruskoj federaciji (čija se izvesnost više i ne dovodi u pitanje), narod Srbije, sa svojim instinktima i odveć vidljivom moralnom vertikalom našeg istorijskog bivstvovanja, nalazi se na drugoj strani ovog (ne)nametnutog izbora.

 Referendumsko izjašnjavanje građana Srbije višestruko je značajno. Ono će pokazati (više nego sociološka istraživanja ili popis) u kojoj meri srpsko društvo i dalje prepoznaje (toliko potreban) odnos između pukog preživljavanja i istorijskog življenja jedne nacije i jednog društva

U uslovima narušenog poverenja između naroda i elite, koji se već prepoznaje kao latentni sukob, izbor se postavlja kao jedino moguće rešenje. U konkretnom slučaju izbor se najbolje ogleda u potrebi da se narod Srbije izjasni. Naravno, reč je o referendumu. Jedini izlaz iz skrivalica i kalkulacija, pritisaka i vere u ispravnost nacionalne politike predstavlja izjašnjavanje građana Srbije. Predugo smo izloženi pseudopolitičkim (politikanskim) stavovima da elita mora da preuzme odgovornost za rešavanje najtežih državnih pitanja. Srpska svakojaka elita, pokazala je jedino sklonost da se volja naroda uvek manifestuje kroz stav vlasti „izabrane“ na izborima. A istorijsko iskustvo svedoči da se odnos između izabrane parlamentarne većine i volje naroda vrlo brzo pretvara u provaliju bez dna. To nužno vodi u neobavezanost prema istinskom htenju naroda - i postupanju prema nalozima nosilaca moći. Ali u uslovima, kada su sve srpske elite izdale nacionalne interese, vodeći politiku zakulise i pristajanja ili nepristajanja na igrarije „štapa i šargarepe“, utisak je da običan narod i dalje ima snage i potrebu da jasno izrazi svoj stav.

Referendum obezbeđuje i garantuje (samo)objektivne uslove u kojima se odvija jedan proces, adektavno sagledavanje ciljeva i mogućih posledica u okviru sistema vrednosti i sistema interesa, prošlosti i budućnosti, narodnih interesa i koncepta moći. Referendumsko izjašnjavanje građana Srbije višestruko je značajno. Ono će pokazati (više nego sociološka istraživanja ili popis) u kojoj meri srpsko društvo i dalje prepoznaje (toliko potreban) odnos između pukog preživljavanja i istorijskog življenja jedne nacije i jednog društva. Jer, poslednji događaji u svetu, jasno dokazuju da se mi nalazimo usred sukoba vrednosnih perspektiva.

Referendum bi rasteretio elite od neprestanog laviranja, oslobodio bi ih nedostojnih obaveza davanja „obećanja na sve četiri strane“, a umornom narodu dao priliku da opet uzme sudbinu i pravdu u svoje ruke

Pravo na referendum je potpuno nesporno. Ustav pravo na referendum vezuje direktno za princip suvereniteta koji potiče od građana. Štaviše, Ustav RS u članu 2. stav 1. referendum kao izraz suvereniteta stavlja ispred narodne inicijative i parlamenta odnosno izabranih predstavnika naroda.

Sve navedeno, jasno ukazuje da bi referendum po pitanju zauzimanja strane u svetskom sukobu (koji se nužno pretvara u opredeljenje prema prihvatanju nezavisnosti Kosova), predstavljao jedini ispravan način odlučivanja. Referendum bi rasteretio elite od neprestanog laviranja, oslobodio bi ih nedostojnih obaveza davanja „obećanja na sve četiri strane“, a umornom narodu dao priliku da opet uzme sudbinu i pravdu u svoje ruke. Ovo bi ujedno predstavljalo odbacivanje simulakruma u kojem životarimo i tačku koja će inicirati nove procese u kojima bi ideje slobode, odgovornosti i suvereniteta ponovo postale okosnonice našeg političkog i društvenog života.