Junak naših dana

(narodna poslovica)

„Državni sekretar u ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić osudio je pisanje o pravima manjina u Vojvodini na veb-sajtu DSS-a...“

(kajron na B-92 info)

Marko Karadžić je rođen 28. decembra 1976. godine u Beogradu, gde je završio Pravni fakultet. Magistrirao je Međunarodno pravo na Univerzitetu Noterdam u Sjedinjenim Američkim Državama. U Beogradskom centru za ljudska prava radio je od 1998. do 2001. godine kao asistent programa, a od 2006. do 2007. godine kao koordinator programa.

Angažovan je u Katoličkoj službi za pomoć Odeljenja za redukciju siromaštva i u Savetu za prava deteta Vlade Srbije. Učestvovao je u izradi nacionalnog plana akcije za decu i autor je nekoliko stručnih članaka kao i urednik izdanja Međunarodno pravo osoba sa invaliditetom. Predavao je na predmetu ljudskih prava u srednjoj školi u Indijani u SAD i u sedam srednjih škola u Beogradu. Učestvovao je na brojnim međunarodnim seminarima i konferencijama u oblasti ljudskih prava i pravde u tranziciji. Bio je član upravnog odbora Balkanske mreže za ljudska prava.

Marko Karadžić je član Udruženja za međunarodno pravo Srbije i Lige socijaldemokrata Vojvodine. Govori engleski jezik i služi se francuskim. („Borba“, 1.03.2009. godine)

U emisiji Stanje nacije na televiziji B92, u kojoj su učestvovali pomenuti državni sekretar i Zoran Kontić iz Srpskog narodnog pokreta Svetozar Miletić, gospodin Karadžić je pokazao kako ne bi trebalo da se ponaša državni službenik, pa makar on bio i državni sekretar. Povod za razgovor je bio skup nekih „neonacista“ koji je policija zabranila pošto, navodno, nije bio prijavljen. Naravno, po shvatanju gospodina državnog sekretara, svi koji nisu članovi ili makar simpatizeri DS ili LSV, ili barem aktivisti KVIRI-je su ništa drugo već neonacisti.

Nije sporno da gospodin Karadžić ima pravo da tako misli. Problem nastaje kada on to svoje ubeđenje koristi da sa pozicije visokorangiranog državnog službenika napadne jednu parlamentarnu stranku, stranku koja izgleda pretenduje da bude neka vrsta debatnog kluba i od koje strankama na vlasti uskoro neće pretiti nikakva opasnost. Za gospodina Karadžića svako „srbovanje“ je crvena krpa, i on izgleda nema nikakvog drugog posla nego da čuči i čeka hoće li neko izgovoriti ključnu reč (Srbija!), pa da ga opljune.

Po njemu, od teksta objavljenog na sajtu DSS-a, sporan je deo gde se kaže da ne mogu jednaka prava imati pripadnici srpskog naroda i nacionalnih manjina, u smislu da Srbi nemaju drugu državu koju bi mogli nazvati svojom – pa stoga (valjda) prema njoj imaju i veće obaveze nego drugi, a onda (valjda) i veća prava u njoj nego drugi. Pri tome se, naravno, ne misli da manjinama treba oduzimati prava glasa, obrazovanja i pristupa organima države na svom jeziku, prava na izražavanje svojih kulturnih osobenosti... Ja sam tekst sa DSS-ovog sajta ovako shvatio: gospodin Karadžić, naoružan gornjim titulama i diplomama to naravno shvata mnogo kompleksnije, što je i normalno za tako učenog čoveka: DSS je stranka koja okuplja neonaciste, ljotićevce i homofobe i treba je zabraniti o istom trošku sa „Obrazom“, „1389“, i „Nacionalnim Strojem“! Uzgred, tolerancija za koju se gospodin državni sekretar zalaže, u pomenutoj emisiji predstavljena je tako što svom sagovorniku nije dopustio da završi ni jednu rečenicu koju je započeo.

Da zaključimo: kroz nastup Marka Karadžića ne gledam njega lično, prema njegovoj ličnosti sam potpuno ravnodušan. Ali ako je ovo mišljenje njegovih šefova Čiplića i Tadića, onda smo u problemu. Ne verujem da je neki simpatizer DS-a na prošlim izborima glasao za to da Vojvodinu treba staviti pod starateljstvo Hrvatske ili Mađarske koje bi ove naše komšije sprovodile preko pripadnika svojih naroda koji kao poslanici Skupština Srbije i Vojvodine učestvuju u političkom životu ovdašnjem. I pitanje za DSS: dokle će ovakvim jastrebovima DS-a suprotstavljati sterilne metuzaleme iz svojih salona? Gde su Bakarec, Borko Ilić, Aleksandar Popović? Ako je DSS stvarno postao ovo što se da videti iz njihovih kilavih „protesta protiv separatističkog statuta“, da mi ipak potražimo nekog novog za sledeće izbore?