Зоран Живковић: Предложио сам формирање коалиције демократске опозиције. Неки су се већ позитивно изјаснили, рок треба да буде 15. јануар

 “Демократска опозиција би требало или да направи нову странку, која ће наставити спровођење постпетооктобарских идеја, које је водио Зоран Ђинђић, или да формира коалицију, која би преузела одговорност, не само да победи Александра Вучића, него и да спроведе неопходне реформе, које су успорене од 2004, а од 2012. године потпуно прекинуте. То сам рекао људима који воде те странке. Неки су се већ изјаснили позитивно“, каже у интервјуу за портал Н1 бивши премијер Србије и некадашњи министар у СРЈ Зоран Живковић. Додаје да опозиција за то себи треба да зада кратак рок. “Пошто студенти већ дуго дају своју енергију, здравље, памет и храброст, то треба да се убрза и да се 15. јануар одреди као дан када опозиција мора да дефинише шта ће да ради“, нагласио је Живковић.

Студентски протести пробудили су наду у делу јавности у Србији да су промене могуће, али многи истичу да нису они ти којима треба пренети цео терет борбе за промене. Како би, по вашем мишљењу, демократска опозиција требало да искористи овај тренутак у Србији?

„Студенти су урадили феноменалан посао и покренули, не само своје колеге, не само политичаре, него и све грађане у Србији да размишљају у каквој држави живе, под каквим режимом и да дођу до закључка да то мора да се промени. У тим променама, наравно да остаје улога студената, али ту су и улога и одговорност демократске опозиције. То значи да се организује, да делује и на улици и у институцијама и да јасно дефинише своје захтеве. Дакле, да деловањем, организацијом и предлозима учини да студентски протести буду завршени финалом, а финале је да овај режим буде послат тамо где му је место – да неки оду у затворе, а неки у психијатријске установе“.

Пре неколико дана ујединиле су се Демократска странка (ДС) и странка Заједно, које ће наступати под називом Демократска странка. Да ли мислите да би друге опозиционе странке требало да се уједине? Које би то странке биле и око којих идеја би требало да се уједине?

„Да, управо то и  предлажем –  да се уједини оно што се без наводника може назвати демократском опозицијом. И то на два начина – или да направе нову странку у коју ће се учланити сви и која ће се звати, рецимо, Нова демократска странка. Та странка би требало да настави спровођење постпетооктобарских идеја, које је водио доктор Зоран Ђинђић. Мислим да то треба да ураде Демократска странка, Народни покрет Србије, Крени – промени, да у томе треба да учествују и зелени (Зелено – леви фронт.) То сам већ рекао људима који воде те странке. То је најбоља опција. Алтернативна опција је да се, ако мисле да није добро правити велику странку, направи коалиција са истим члановима и да преузме одговорност, не само да победи Вучића, него и да спроведе неопходне реформе, које су успорене од 2004. године, а од 2012. потпуно прекинуте. Та коалиција би требало да победи на изборима и да цео један мандат посвети томе да Србија буде излечена од болести од које болује већ дуго и да као лепа земља постане и озбиљна држава“.

Рок треба да буде 15. јануар

Рекли сте да сте тако нешто већ предлагали странкама које сте поменули. Да ли су они расположени за ту коалицију или формирање Нове демократске странке? И ако јесу, који рок су себи поставили?

„Неки су се већ у тим разговорима изјаснили позитивно, а неки су рекли да треба да размисле, да најпре морају да среде стање у својим странкама. Све то разумем, али ти рокови морају да буду јако кратки. Пошто и студенти већ дуго дају своју енергију, здравље, памет и храброст, онда то (са уједињењем демократске опозиције) треба да се убрза и да се 15. јануар одреди као дан када опозиција мора де дефинише шта ће да ради“.

Шта би требало да буде њихов корак?

„Када направе коалицију или нову странку, да представе владу у сенци коју ће чинити конкретна имена, да та влада има двадесетак позиција у министарствима, да буде четири или пет политичара – председник Владе, министар одбране, министар унутрашњих послова, иностраних послова, а да сви буду експерти за области за које ће бити надлежни. И потом да објаве план шта ће да ураде како би поправили стање у Србији. Будућа руководства – у почетку руководства у сенци, треба направити за барем тридесетак градова и општина у Србији. Да се дефинише кога опозиција предлаже са председника општине, за градоначелника и за чланове извршног одбора који имају посебне ресоре. Тиме се ствара велика екипа људи која има могућност да покаже искреност и ефикасност свог политичког става, али и да личном одговорношћу гарантује да ће победом на изборима почети промене које ће бити завршене и које ће коначно ставити Србију тамо где јој је место, а то је Србија у Европи.

„У Влади у сенци не би било места ни за мене“

Рекли сте да би ту владу у сенци требало да чини двадесетак људи. Ко би, по вама, у идеалном случају то требало да буде?  

„То је на људима који направе ту коалицију или странку. Али сигурно је да у тој влади и општинским руководствима не треба да буду људи који су до сада учествовали у томе, који су изневерили грађане. Мислим да то треба да буду млади људи, наравно и људи са искуством, они који до сада нису били на високим државним функцијама. То значи да ту нема места ни за мене. Ја сам у политичкој пензији. Дакле, да будем јасан – када ово предлажем, не мислим да себе ту негде ставим. Дакле, то би били људи између 40 и 50 година“.

Поменули смо уједињење ДС и странке Заједно. Како вам, као неком ко је био истакнут члан ДС-а од 1992. до после 2004. године, делује то, као и недавни избор Срђана Миливојевића за председника?

„То је демократски изабран нови председник. После много времена, Демократска странка се вратила демократичном избору свог руководства. Нико није имао примедбе на поступак избора, тако да мислим да је то потпуно у реду. Очекујем од новог председника да испуни оно што је обећао у својој унутарстраначкој кампањи, а то је да Демократску странку поново врати на место које јој одавно припада и историјски и практично, а то је да поново буде лидер међу политичким организацијама и лидер за промене. Наравно да ту мора да буде места и за друге. И у ДОС-у је било 18 организација, али се знало ко је главна и која има највећу одговорност да се те промене спроведу. Тако да мислим да је то добар избор, а када је реч о именима – ту немам предлоге и не мислим да ја то треба да радим, већ да они о томе треба да се договоре“.

Дакле, мислите да имају шансу и потенцијал да нешто значајно ураде у овом тренутку у Србији?

„Апсолутно. Подржавам то уједињење тј. повратак људи у њихову изворну странку. Мислим да то треба да се прошири на многе друге примере. Али такође мислим да, посебно када је реч о кандидатима за парламент, на листи те нове странке или коалиције треба да буде места и за студенте који сада организују протесте. Такође, да ту буде места и за људе из ПроГлас-а. Могуће је и да неко из ПроГлас-а треба да буде у експертском делу владе, тако да се направи велики фронт у којем ће политичке странке да раде свој посао, а то је пре свега контрола изборног процеса. Вучић никада неће дати нормалне изборне услове, али то не значи да не може да буде побеђен. И Милошевића смо два пута победили – 1996. и 2000. године, без обзира што су изборни услови били катастрофални. Али када се опозиција добро организује, то може да се превазиђе“.

Не треба се плашити ни полиције ни војске

Поменули сте протесте 1996-1997. године. У чему је аналогија студентских протеста сада и оних из 1996-1997 године?

То је кад људи схвате (у чему живе.) Да би то схватили, неопходно је да активисти, политичке странке и, у овом случају и студенти, као што је било 1996. и 2000. године, произведу буђење и спремност људи да уђу у промене које власти представљају као нешто опасно, нешто што ће довести до грађанског рата и слично. Дакле, да се притиском који сада врше студенти, и (као што се то некад радили Отпор и тадашња коалиција ДОС тј. Заједно) то покаже као оствариво. Не треба имати страха ни од полиције, ни од војске, ни од специјалних снага. Око 80 одсто људи који раде у тим секторима су свесни криминала, примитивизма и корупције којом се обележава рад постојеће власти, и они неће подићи ни пендрек, ни руку, ни оружје на грађане који се боре за бољу, здраву, демократску, европску Србију“.

Да ли то значи да мислите да студенти могу да “повуку” опозицију, грађане, присталице опозиције на протест који не би организовали студенти, него они?

„Да, то значи и даље деловање, а ако би дошло до великог протеста, мислим да треба да буде синхронизован заједничким деловањем – свако у свом сегменту. Дакле, и студенти и интелектуалци и синдикати и политичке странке“.

Еколошки устанак предао је пре пар дана предлог Закона о лустрацији. Раније сте упућивали критике зато што закон о лустрацији из 2003. године никада није примењен. Шта мислите о тексту предлога новог закона? 

„Мислим да је то добра иницијатива. Да, Закон о лустрацији је донет половином 2003. године, десет година је трајао и никада није примењен. Зато сада имамо прљаве остатке деведесетих на највишим функцијама власти“.

Да ли мислите да би, када би закон био донет и почео да се примењује, могло на неки начин да буде надокнађено оно што није учињено почетком двехиљадитих година?

„Наравно. Нажалост, прошло је много времена, али то не значи да нешто што је пропуштено не може да се надокнади. То мора да се спроведе сада. Не значи да може баш све што је пропуштено да се врати у савршено стање, али може и ово стање сада да се значајно поправи“.

(Н1)