Зоран Ивошевић: Александар Самодржац и Александар Ненадлежни

 Након погибије петанаест и тешког рањавања двоје људи због урушавања надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 01. новембра 2024. године, отпочеле су петнаестоминутне протестне ћутње грађана.

Кад су након 22 дана протестно окупљање организовали студенти драмских уметности испред зграде свог универзитета, напали су их камуфлирани припадници Српске напредне странке, чији идентитет још увек није у целини откривен јер странка о томе ћути. После овог догађаја отпочела је општа побуна студената којима су се придружили њихови наставници а потом и средњошколци са наставницима и огромна већина грађана од истока до запада и севера до југа Србије.

Од укупно четири већ позната студентска захтева, круцијалан је – да о свима треба да одлучују надлежни органи, а не председник Републике Александар Вучић. Пошто нису прихватили његов позив да разговарају, он је у Сава центру обавио кобајаги разговор са “студентима’’ његовог политичког окружења, након чега је студентска побуна знатно ојачала укључивањем средњошколаца, њихових наставника и родитеља.

Тако је Александар Вучић постао и Александар Самодржац и Александар Ненадлежни, са полугама утицаја у новонасталим околностима. Ван оквира студентских захтева имаћемо – Александра Самодржца. У оквирима студентских захтева имаћемо – Александра Ненадлежног.

Ево у чему учествује Александар Самодржац: После пада надстрешнице одржана је седница Народне скупштине чији је дневени ред имао 68 тачака, од којих су најзначајнији били Предлог закона о буџету Србије за 2025. годину и Предлог закона о завршном рачуну Буџета Србије за 2023. годину. Седница није одржана јер су позициони посланици, по налогу Самодршца, изазвали свађу, тучу, галаму, претње, увреде и свакојака уличарска понашања посланика, иако их члан 104. Пословника Народне скупштине обавезује ,,да поштују достојанство Народне скупштине ’’…да се једни другима обраћају са уважавањем…’’ и ”да им није дозвољено коришћење увредљивих израза’’.

У скупштинском записнику са седнице нема ни речи о свему томе, као да је седница одржана у складу са Пословником. Лаж је у скупштински записник унела председница парламента Ана Брнабић која ужива кад каже да је Александар њен ментор. А ментор издаје и налоге који се беспоговорно извршавају. У овој (не)прилици она је менторов налог спровела тако што је у буџаку нереда прејаким гласом изговарала речи као да се седница одвија у најбољем реду!

А ево у чему учествује Александар Ненадлежни: У студентској и ђачкој побуни, коју подржава огроман број грађана, доминирају два транспарента: “Руке су вам крваве’’ и “Корупција убија’’. Кад су одмах након несреће отпочели протести грађана, полицији је наложено да хапси демонстранте уместо одговорних за урушавање надстрешнице.

Кад су се студенти укључили у протесте, уследила су и ретка притварања одговорних лица изнуђена првим транспарентом. Кад су корумптивни узроци урушавања надстрешнице у већој мери допрли до јавности, отпочело је и притварање носилаца јавних функција одговорних за њихов настанак. Али, тада је постало актуелно и питање који је орган надлежан да поступа у предметима који се односе на укупне узроке урушавања. За предмете по основу грађевинских узрока, надлежно је опште Јавно тужилаштво у Новом Саду.

За предмете по основу корумптивних узрока надлежно је посебно Тужилаштво за организовани криминал, а он постоји кад у узроцима учествују и носиоци јавних функција. Ту врсту предмета решава Тужилаштво за организовани криминал са седиштем у Београду, што је предвиђено чланом 13. став 4. Закона о јавном тужилаштву и – посебна одељења Вишег и Апелационог суда у Београду, што је предвиђено чланом 4. тач. 3 и 4. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције.

Пошто је до њиховог укључивања у започети кривични поступак већ дошло, ваља указати да ће општи јавнотужилачки и судски органи решавати предмете у вези са струком у грађевинарству, а да ће посебни јавнотужилачки и судски органи решавати предмете у вези са корумптивним узроцима пада надстрешнице.

Речено неће бити довољно за сузбијање ауторитарних утицаја на Уставом предвиђене органе, законодавне, извршне и судске власти. Председник Владе Милош Вучевић поднео је оставку 25.01.2025. године, а Александар Ненадлежни је већ почетком фебруара најавио да ће је Народна скупштина констатовати 17. или 18. фебруарског дана, како би од тада почео да тече рок од 30 дана за формирање нове владе или расписивање избора.

То време је прошло а констатација оставке је изостала како се Влада не би нашла у техничком мандату који не допушта предлагање закона. Зато је оставка премијера путовала до парламента пуне две недеље. А када је, напокон, стигла, отпочело је ново чекање констатације оставке које ће трајати све док се не исцрпи читав дневни ред седнице парламента заказане за 4. март 2025. године, на којој ће се одлучивати о 62 тачке дневног реда, међу којима је и предлог Закона о високом образовању којим би требало да се повећају зараде наставника а смање школарине студената. Због обилног дневног реда није извесно колико ће ова седница трајати, а од тога зависи и почетак новог рока од 30 дана за формирање владе или спровођења избора.

У времену писања овог текста не зна се ни како ће ова седница бити вођена ни шта ће се збивати у скупштинској сали. Што се правосудних орагана тиче, Више јавно тужилаштво у Београду издало је налоге полицији да изврше преметачину архива невладиних организација које су подржавале настојања да се сузбију изборни марифетлуци и нарушавања демократских вредности. А Државно веће тужилаштва и Високи савет судства нису се ни оглашавали.

Александар Вучић се, као Самодржац и као Ненадлежни, толико уморио од послова које обавља да су у Генералној скупштини

ОУН представници Србије гласали за усвајање Европске резолуције о Украјини уместо да буду неутрални, због чега је морао и да се извини Путину. Да му се то више не би догађало требало би да се бави само овлашћењима из његове надлежности, како препоручује и „Студентски едикт’’ а пошто, по члану 117. Устава и члану 13. Закона о председнику Републике, у та овлашћења спада и подношење оставке, студенти би свакако сматрали да поступа у складу са његовом надлежношћу.

Аутор је бивши судија Врховног суда и универзитетски професор у пензији

(Данас)