Zoran Gavrilović ("Birodi"): Izveštavanjem o „slučaju“ Miše Bačulova, televizije sa nacionalnom frekvencijom su skretale pažnju sa glavnog događaja - masovnog skupa u Novom Sadu

U danu kada je održan masovni skupu, komemorativno okupljanje studenata i građana u Novom Sadu, na godišnjicu pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice železničke stanice, dvadesetčetvoročasovna analiza vizuelnih prikaza aktera i događaja 1. novembra na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću pokazala je da je u izveštavanju najviše vremena posvećeno praćenju i privođenju Miše Bačulova (31,7 odsto), na TV Pink čak 88 odsto, bez obzira o čemu su voditelji i gosti u studiju govorili.

Jednodnevni monitoring prikazanih snimaka događaja i aktera uradio je Biro za društvena istraživanja (BIRODI), bilo da se radilo o izveštajima sa lica mesta, snimcima koje komentarišu voditelji i gosti, bilo da se radi o takozvanim „pokrivalicama“, koje se prikazuju u pozadini, dok se u studiju razgovara o vezanim temama.

Snimci parastosa u Hramu svetog Save, gde se okupio politički i crkveni vrh, zauzimali su ekran u 25,4 odsto vremena, a Vučićevi postovi na Instagramu čak 21,7 procenat, i jedni i drugi u pozitivnom kontekstu. Prikazan je i marš Srba sa Kosova, u 4,2 odsto vremena.

Međutim, navedeni skupovi studenata, koji su zapravo bili glavna tema tog dana, slikovno su prikazani tek 17 odsto vremena, i to uglavnom kroz manipulativne, obmanjujuće slike i one koje izazivaju negativne reakcije gledalaca.

Shodno nalazima ovog monitoringa, jasan zaključak je da je „slučaj“ Miše Bačulova iskorišćen za skretanje pažnje sa glavnog događaja, a medijski predvodnik u lansiranju te metode bila je TV Pink, koja je snimke Bačulova, njegov razgovor sa doktorom, hapšenje i vođenje u pritvor tog dana vrtela u 88 odsto vremena.

Sledi RTS, koji je Bačulova prikazivao oko 20 odsto informativnog programa, a najviše, oko 35 odsto Vučić je bio glavni akter na ekranu javnog servisa, slično kao i na Pinku.

Međutim, Pink vodi i po negativnoj kampanji protiv studentskog skupa, jer je prikazivao snimke i slike iz Novog Sada 47,5 odsto vremena, ali u isključivo negativnom kontekstu, primera radi snimke pre početka skupa, kako bi pokazao navodno slabu posećenost.

Parastos u Hramu Svetog Save jedino je više od Pinka prikazivala TV Prva, u 40 odsto vremena, dok se drugim temama bavila minimalno, ne više od pet odsto.

(Danas)

Televizije Hepi i B92 izabrale su, čini se drugačiji pristup, jer se, za gledaoce ovih medija tog dana gotovo ništa od navedenih događaja nije desilo. Iskače Hepi, na kojoj je Vučić u Hramu prikazan 8,5 odsto vremena, dok na B92 ni jedan događaj nije zavredeo više od pet odsto vremena.

U okviru drugog događaja, parastosa za 16 stradalih održan u Hramu Svetog Save, koji je navedenim medijima poslužio da gurnu u zapećak najbrojniji komemorativni skup u istoriji Srbije, smenjivali su se snimci prisutnih političara iz vrha vlasti Srbije i Republike Srpske i izjave građana. Zanimljivo je da je TV Pink uparivao video prikaze komemoracije iz Hrama Svetog Save (neutralni i pozitivni kontekst) i video prikaze komemoracije u Novom Sadu (negativni – neprikladni kontekst)

– Primera radi, na podeljenom ekranu na jednoj strani se emituju snimci iz Hrama, koji asociraju na veru, vrline, pozitivne vrednosti i smerno odavanje počasti stradalima, dok se na drugom delu ekrana prikazuje opozicioni lider Srđan Milivojević koji jede burek, kao asocijacija na suprotne vrednosti, neprijatnost, bahatost iako pomenuti snimci nemaju direktne veze jedni sa drugim, vremenski i svakako drugačije, komentariše nalaze izvršni direktor i glavni istraživač BIRODI-ja Zoran Gavrilović.

On napominje da je upadljivo, sa druge strane, što se komemoracije studenata i građana tiče, ni jedna od monitorisanih televizija, osim RTS-a, nije imala izveštače sa lica mesta, pa shodno tome nije ni prenosila program uživo, odnosno govornike na skupu.

– RTS je, uprkos navodnim izveštajima sa novosadskog skupa, pri selekciji rečenog redukovao izlaganja govornika. Javni servis je izveštavao na biltenski način, dakle kroz selektivni popis događaja, bez dublje analize. U svojim izveštajima RTS je izostavio izlaganje Jasmine Paunović, javne tužiteljke u penziji, a objašnjenje prof. dr Sanje Fric za pad nadstrešnice je redukovao na koroziju sajli, izostavljajući korupciju i javašluk, navodi Gavrilović.

Na Pinku su kao video sadržaj korišćeni i protesti ispred ambasade Srbije u Zagrebu.

Umesto aktuelnog izveštavanja sa skupa studenata i građana, nacionalne televizije su ocenile da je takođe bitnije više puta prikazati izjavu predsednika od prethodnog dana, kao i njegovu objavu na Instagramu povodom parastosa.

U slučaju marša Srba sa Kosova, izveštaji su bili najpotpuniji, jer su sadržali učesnike koji daju izjave, pešače, pale sveće kao i dočeke u različitim gradovima koji su za njih priređeni.

Kako Gavrilović zaključuje, izveštavanjem o slučaju Bačulov, parastosu u Hramu Svetog Save i maršu Srba sa Kosova, Pink je imao intenciju da „pokrije“ i negativno predstavi komemoraciju u Novom Sadu.

– Pink je svojim video prikazivanjem događaje i aktera, koji su bili predmet monitoringa, (ponovo) bio u funkciji promotera, perjanika režima, odnosno branioca narativa koji nameće vlast, ali i napadača na aktere koji drugačije misle. U preuzetom narativu preovlađivao je stav da „komemoracija nije bila u skladu sa našim crkvenim običajima“, odnosno da je imala političku funkciju, kao i da „brojnost prisutnih nije ispunila očekivanja organizatora i oponenata vlasti“, pojašnjava Gavrilović.

Ana Martinoli: Osmišljena kampanja zamagljivanja

– Ne mogu da tvrdim da je sama „afera“ Bačulov osmišljena sa namerom skretanja pažnje, ali se način, tajming i frekvencija plasiranja te vesti mogu analizirati kroz perspektive nametanja ili potiskivanja određenih tema i politike distrakcije publike, kaže za Danas profesorka FDU Ana Martinoli.

Kako navodi, podaci iz BIRODI monitoringa i šira logika političko-medijskog ciklusa otvaraju prostor za razmatranje izveštavanja o ovom događaju kao klasičnom alatu koji uvođenjem i nametanjem jedne teme pokušava da preusmeri pažnju publike.

– U prilog toj tezi govori disproporcionalno vreme posvećeno Bačulovu koji, prema podacima monitoringa, iako je u pitanju pojedinačni incident, dobija čak dve vrste video sadržaja na nacionalnim TV – razgovor sa doktorom i hapšenje i vođenje u pritvor, što je neka vrsta „paket“ izveštavanja, najčešće rezervisanog za krupne kriminalne spektakle i dnevno-političke spinove.

Takođe, sam tajming ove vesti je indikativan jer se poklapa sa danima velike komemoracije žrtvama pada nadstrešnice, što je događaj visokog emocionalnog, političkog i moralnog naboja.

Može se pretpostaviti da je vlast imala snažan interes da kod jednog dela publike smanji vidljivost broja ljudi u Novom Sadu, relativizuje političke poruke i umanji potencijal za širenje protesta.

Vest o Bačulovu, u tom kontekstu, je snažan incident koji ima šok-vrednost, plasirana je kroz „bezbednosni“ aspekt koji lako privlači pažnju.

Način na koji je ova vest plasirana kroz neke od TV kanala sa nacionalnim pokrivanjem ukazuje i na mogućnost uredničkog inženjeringa.

Tako se i ovaj primer uklapa u dosadašnje prakse nacionalnih kanala koji služe skretanju pažnje, preplavljivanju javnog prostora dramatičnim i emocionalno nabijenim sadržajima koji mogu izazvati strah ili paniku i plasiranju narativa „država reaguje, dok neprijatelji prete“.

Neki drugi podaci iz BIRODI monitoringa, koji analiziraju način plasiranja vesti o parastosu služenom u Hramu Sv. Save, maršu Srba sa Kosova, a potom i komemorativnom skupu u Novom Sadu, ukazuju na izveštavanje koje ima za cilj stvaranje utiska o slaboj podršci, relativizovanju empatije i poništavanju mogućih političkih efekata pre svega skupa u Novom Sadu.

Zamenjivanje političkih pitanja religijsko-emotivnim “štitom” može se analizirati i označiti kao pokušaj prebacivanja fokusa sa pitanja odgovornosti (ko je kriv za pad nadstrešnice) i krivice na temu „dostojanstvene žalosti“ koja, između ostalog, zamagljuje sistemske propuste („nije vreme da se politika meša u bol“). Ovo je efikasan alat za depolitizaciju tragedije.

Paralelno se odigravaju neke vrste demonizacije i infantilizacije studentskih i građanskih protesta i označavanje komemoracije kao političke zloupotrebe koja ima dugoročni cilj rušenja legitimiteta pokreta otpora i bunta.

Da je u pitanju osmišljena kampanja, govore dosledno plasirani narativi na više kanala, upotreba istih ili sličnih vizuelnih šablona, izbora sagovornika, izbacivanje elemenata koji upućuju na institucionalnu krivicu, izbacivanje govornika ili delova govora iz Novog Sada 1. novembra.

Ta koordinacija ne mora biti formalna, ali otvara prostor za sumnju da je strateški usklađena.

Konačno, tu su i nacionalni kanali koji su skoro u potpunosti ignorisali događaj u Novom Sadu, kreirajući time propagandu kroz izostavljanje, zaključuje Martinoli.

Obmanjivanje kroz slike

Kada se govori o tome koliki je udeo pažnje gledalaca usmeren na vizuelno naspram audio elemenata, stručnjaci procenjuju da je u informativnom programu i vestima 60 odsto uticaj koji ima slika, dok ono o čemu se govori ima 40 odsto uticaja, jer je audio važan za činjenice, ali video i slika daju kontekst i kredibilitet izrečenom.

U jutarnjem programu je taj procenat još veći, jer slušanje zahteva veću pažnju od vizuelno raznovrsnog.

Zato i ne čudi što prorežimske televizije veliki značaj pridaju onome što će biti prikazano gledaocima.

Ti procenti su mnogo veći na strani slike, kada su u pitanju formati poput zabavnih, dokumentarnih, sportskih, filmskih ili muzičkih.

(Danas)