Зоран Гавриловић ("Бироди"): Извештавањем о „случају“ Мише Бачулова, телевизије са националном фреквенцијом су скретале пажњу са главног догађаја - масовног скупа у Новом Саду

У дану када је одржан масовни скупу, комеморативно окупљање студената и грађана у Новом Саду, на годишњицу погибије 16 људи у паду надстрешнице железничке станице, двадесетчетворочасовна анализа визуелних приказа актера и догађаја 1. новембра на телевизијама са националном покривеношћу показала је да је у извештавању највише времена посвећено праћењу и привођењу Мише Бачулова (31,7 одсто), на ТВ Пинк чак 88 одсто, без обзира о чему су водитељи и гости у студију говорили.

Једнодневни мониторинг приказаних снимака догађаја и актера урадио је Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ), било да се радило о извештајима са лица места, снимцима које коментаришу водитељи и гости, било да се ради о такозваним „покривалицама“, које се приказују у позадини, док се у студију разговара о везаним темама.

Снимци парастоса у Храму светог Саве, где се окупио политички и црквени врх, заузимали су екран у 25,4 одсто времена, а Вучићеви постови на Инстаграму чак 21,7 проценат, и једни и други у позитивном контексту. Приказан је и марш Срба са Косова, у 4,2 одсто времена.

Међутим, наведени скупови студената, који су заправо били главна тема тог дана, сликовно су приказани тек 17 одсто времена, и то углавном кроз манипулативне, обмањујуће слике и оне које изазивају негативне реакције гледалаца.

Сходно налазима овог мониторинга, јасан закључак је да је „случај“ Мише Бачулова искоришћен за скретање пажње са главног догађаја, а медијски предводник у лансирању те методе била је ТВ Пинк, која је снимке Бачулова, његов разговор са доктором, хапшење и вођење у притвор тог дана вртела у 88 одсто времена.

Следи РТС, који је Бачулова приказивао око 20 одсто информативног програма, а највише, око 35 одсто Вучић је био главни актер на екрану јавног сервиса, слично као и на Пинку.

Међутим, Пинк води и по негативној кампањи против студентског скупа, јер је приказивао снимке и слике из Новог Сада 47,5 одсто времена, али у искључиво негативном контексту, примера ради снимке пре почетка скупа, како би показао наводно слабу посећеност.

Парастос у Храму Светог Саве једино је више од Пинка приказивала ТВ Прва, у 40 одсто времена, док се другим темама бавила минимално, не више од пет одсто.

(Данас)

Телевизије Хепи и Б92 изабрале су, чини се другачији приступ, јер се, за гледаоце ових медија тог дана готово ништа од наведених догађаја није десило. Искаче Хепи, на којој је Вучић у Храму приказан 8,5 одсто времена, док на Б92 ни један догађај није завредео више од пет одсто времена.

У оквиру другог догађаја, парастоса за 16 страдалих одржан у Храму Светог Саве, који је наведеним медијима послужио да гурну у запећак најбројнији комеморативни скуп у историји Србије, смењивали су се снимци присутних политичара из врха власти Србије и Републике Српске и изјаве грађана. Занимљиво је да је ТВ Пинк упаривао видео приказе комеморације из Храма Светог Саве (неутрални и позитивни контекст) и видео приказе комеморације у Новом Саду (негативни – неприкладни контекст)

– Примера ради, на подељеном екрану на једној страни се емитују снимци из Храма, који асоцирају на веру, врлине, позитивне вредности и смерно одавање почасти страдалима, док се на другом делу екрана приказује опозициони лидер Срђан Миливојевић који једе бурек, као асоцијација на супротне вредности, непријатност, бахатост иако поменути снимци немају директне везе једни са другим, временски и свакако другачије, коментарише налазе извршни директор и главни истраживач БИРОДИ-ја Зоран Гавриловић.

Он напомиње да је упадљиво, са друге стране, што се комеморације студената и грађана тиче, ни једна од мониторисаних телевизија, осим РТС-а, није имала извештаче са лица места, па сходно томе није ни преносила програм уживо, односно говорнике на скупу.

– РТС је, упркос наводним извештајима са новосадског скупа, при селекцији реченог редуковао излагања говорника. Јавни сервис је извештавао на билтенски начин, дакле кроз селективни попис догађаја, без дубље анализе. У својим извештајима РТС је изоставио излагање Јасмине Пауновић, јавне тужитељке у пензији, а објашњење проф. др Сање Фриц за пад надстрешнице је редуковао на корозију сајли, изостављајући корупцију и јавашлук, наводи Гавриловић.

На Пинку су као видео садржај коришћени и протести испред амбасаде Србије у Загребу.

Уместо актуелног извештавања са скупа студената и грађана, националне телевизије су оцениле да је такође битније више пута приказати изјаву председника од претходног дана, као и његову објаву на Инстаграму поводом парастоса.

У случају марша Срба са Косова, извештаји су били најпотпунији, јер су садржали учеснике који дају изјаве, пешаче, пале свеће као и дочеке у различитим градовима који су за њих приређени.

Како Гавриловић закључује, извештавањем о случају Бачулов, парастосу у Храму Светог Саве и маршу Срба са Косова, Пинк је имао интенцију да „покрије“ и негативно представи комеморацију у Новом Саду.

– Пинк је својим видео приказивањем догађаје и актера, који су били предмет мониторинга, (поново) био у функцији промотера, перјаника режима, односно браниоца наратива који намеће власт, али и нападача на актере који другачије мисле. У преузетом наративу преовлађивао је став да „комеморација није била у складу са нашим црквеним обичајима“, односно да је имала политичку функцију, као и да „бројност присутних није испунила очекивања организатора и опонената власти“, појашњава Гавриловић.

Ана Мартиноли: Осмишљена кампања замагљивања

– Не могу да тврдим да је сама „афера“ Бачулов осмишљена са намером скретања пажње, али се начин, тајминг и фреквенција пласирања те вести могу анализирати кроз перспективе наметања или потискивања одређених тема и политике дистракције публике, каже за Данас професорка ФДУ Ана Мартиноли.

Како наводи, подаци из БИРОДИ мониторинга и шира логика политичко-медијског циклуса отварају простор за разматрање извештавања о овом догађају као класичном алату који увођењем и наметањем једне теме покушава да преусмери пажњу публике.

– У прилог тој тези говори диспропорционално време посвећено Бачулову који, према подацима мониторинга, иако је у питању појединачни инцидент, добија чак две врсте видео садржаја на националним ТВ – разговор са доктором и хапшење и вођење у притвор, што је нека врста „пакет“ извештавања, најчешће резервисаног за крупне криминалне спектакле и дневно-политичке спинове.

Такође, сам тајминг ове вести је индикативан јер се поклапа са данима велике комеморације жртвама пада надстрешнице, што је догађај високог емоционалног, политичког и моралног набоја.

Може се претпоставити да је власт имала снажан интерес да код једног дела публике смањи видљивост броја људи у Новом Саду, релативизује политичке поруке и умањи потенцијал за ширење протеста.

Вест о Бачулову, у том контексту, је снажан инцидент који има шок-вредност, пласирана је кроз „безбедносни“ аспект који лако привлачи пажњу.

Начин на који је ова вест пласирана кроз неке од ТВ канала са националним покривањем указује и на могућност уредничког инжењеринга.

Тако се и овај пример уклапа у досадашње праксе националних канала који служе скретању пажње, преплављивању јавног простора драматичним и емоционално набијеним садржајима који могу изазвати страх или панику и пласирању наратива „држава реагује, док непријатељи прете“.

Неки други подаци из БИРОДИ мониторинга, који анализирају начин пласирања вести о парастосу служеном у Храму Св. Саве, маршу Срба са Косова, а потом и комеморативном скупу у Новом Саду, указују на извештавање које има за циљ стварање утиска о слабој подршци, релативизовању емпатије и поништавању могућих политичких ефеката пре свега скупа у Новом Саду.

Замењивање политичких питања религијско-емотивним “штитом” може се анализирати и означити као покушај пребацивања фокуса са питања одговорности (ко је крив за пад надстрешнице) и кривице на тему „достојанствене жалости“ која, између осталог, замагљује системске пропусте („није време да се политика меша у бол“). Ово је ефикасан алат за деполитизацију трагедије.

Паралелно се одигравају неке врсте демонизације и инфантилизације студентских и грађанских протеста и означавање комеморације као политичке злоупотребе која има дугорочни циљ рушења легитимитета покрета отпора и бунта.

Да је у питању осмишљена кампања, говоре доследно пласирани наративи на више канала, употреба истих или сличних визуелних шаблона, избора саговорника, избацивање елемената који упућују на институционалну кривицу, избацивање говорника или делова говора из Новог Сада 1. новембра.

Та координација не мора бити формална, али отвара простор за сумњу да је стратешки усклађена.

Коначно, ту су и национални канали који су скоро у потпуности игнорисали догађај у Новом Саду, креирајући тиме пропаганду кроз изостављање, закључује Мартиноли.

Обмањивање кроз слике

Када се говори о томе колики је удео пажње гледалаца усмерен на визуелно наспрам аудио елемената, стручњаци процењују да је у информативном програму и вестима 60 одсто утицај који има слика, док оно о чему се говори има 40 одсто утицаја, јер је аудио важан за чињенице, али видео и слика дају контекст и кредибилитет изреченом.

У јутарњем програму је тај проценат још већи, јер слушање захтева већу пажњу од визуелно разноврсног.

Зато и не чуди што прорежимске телевизије велики значај придају ономе што ће бити приказано гледаоцима.

Ти проценти су много већи на страни слике, када су у питању формати попут забавних, документарних, спортских, филмских или музичких.

(Данас)