Зоран Дракулић: Корупција је велики део наше привреде. Корупцијом се омогућава опстанак и богаћење владајућој странци, појединцима који су део тог система и привредницима који пристају да буду део те корупције

„Ово што се дешава код нас је чудо. Ми немамо реалну економију“. Овако описује данашње стање у економији Зоран Дракулић, власник компаније Поинт груп и председник Клуба Привредник од 2016. до пре две недеље, у интервјуу за Данас.

„Не говорим као члан клуба Привредник, већ као Зоран Дракулић и увек сам тако и говорио. Имамо огромну корупцију која је велики део наше привреде данас и то је нешто што мора хитно да се искорени, јер овако не може даље. Корупцијом се омогућава опстанак и богаћење владајућој странци и не само странци, него и појединцима који су део тог система и појединим привредницима који пристају да буду део те корупције.

Такође, то утиче на наш фантастични БДП. Ако неки пут који кошта 100, ви градите за 250, онда је то билдовање БДП-а и тако исказујемо нереалне резултате. То је циркуларна корупција. Када фирма наплати 250 за радове, онда се добар део тих пара враћа и иде у нови циклус. Онда тај који вам је дао посао каже, пошто си пуно зарадио, купи стан у Београду на води, плати га 10.000 евра по квадрату, а он кошта реално 2.500. И тако се онда праве опет нове паре и пумпа БДП.

И тако ради наша економија данас. Не бих био, право да вам кажем, у ципелама оних који сутра треба дођу на власт да то среде. Самим укидањем или огромним смањењем корупције ви ћете одмах да дођете у проблем. Ово је некаква вештачка економија која је направљена у Србији.

Не само то, него је питање и колико пара од нелегалних активности, улази у српску економију. Зато се граде милиони квадрата, које не знам ко ће да купи. Бар да долазе богати странци да раде међународни посао из Србије, па да то има смисла.

Кад смо код странаца, ми чујемо да имамо рекордан прилив страних директних инвестиција.

А да ли су то све стране паре? Не знам. Представљају се као да јесу. Добар део и јесте сигурно страни капитал. Добар део долази уз значајне субвенције. Где то има да дате странцу 100.000 евра по радном месту за инвестицију. Свако ће да дође ако му дате субвенцију да плаћа раднике пет година, а после може да се покупи и оде. То је почело и да се дешава. Тако да, то је једна вештачка економија, а дуг расте.

Имамо буџет за следећу годину са приходима од преко 20 милијарди евра. Али мора много више да се потроши. Имамо и значајан дуг који доспева на наплату следеће године. Тај дуг ће морати да се занови.

Расходи се повећавају сваки дан. Тражи се да домаће банке финансирају неке пројекте. Бојим се да ћемо и банке довести у проблем. Управо се најављују стамбени кредити за младе по невероватним условима. Тражи се од банака да дају кредите по условима по којима нормалној страној банци не би пало на памет да одобри кредит. Нарочито ако треба да одобри кредит некоме без посла.

Али треба остати на власти и онда се улази у разне трансакције само да се продужи пљачка ове јадне Србије.

Ви сте пре нешто мање од 20 година, неуспешно, покушали да купите РТБ Бор. Данас кинеске компаније обарају рекорде у производњи и извозу бакра. Како видите те иностране инвестиције у природне ресурсе?

Оно што је мени увек био највећи проблем, то је да смо ми продали најзначајније ресурсе. То нова власт мора да врати.

Мислите да је могуће национализовати компаније и руднике?

И те како јесте, па мора да се национализује. Ми причамо о литијуму, а најзначајнији ресурс данас је бакар. Ви сте дали 240.000 тона бакра годишње да излази из Србије и шта имамо од тога? Ништа. Зашто тај профит не би припао држави или њеним грађанима. Зашто грађани Србије не би купили акције сутра у тим рудницима?

Податак је да Кинези из рудника бакра извлаче најмање 1,2 милијарде евра годишње.

Осим тога, ко је дозволио да се извози концентрат. Ко то контролише? А исто мислим и за НИС.

Мислите на национализацију?

Да.

Како видите ово што је Александар Вучић најавио да ће САД увести санкције НИС-у, а онда је амерички амбасадор на неки начин то демантовао?

Ја мислим да је то речено, да би се у овој целој гужви са побуном студената и штрајковима радника наметнула једна нова тема. Као сад ћемо да се возимо на бициклима.

Ја сам 2022. године, након почетка рата Русије и Украјине, послао поруку тадашњој премијерки, видевши шта се ради по Европи. Предложио сам да се хитно откупе акције НИС-а.

И Руси су извукли огромне профите из НИС-а. Сада се говори о цени од 700 милиона евра за остатак акција НИС-а. Ја бих то одмах платио. Јер то ће се лако вратити кроз домаћу нафту и профит од ових ненормалних цена деривата које ми плаћамо.

Друго, да ли неко контролише по којим ценама се извозе нестандардни деривати и петролкокс из НИС-а? Бојим се да свуда постоји нека корупција, неки тајни послови које одрађују “верни људи” људи и онда није ни чудо да имате енормно богате политичаре и енормно богате поједине тајкуне.

Један сте од потписника анализе економских ефеката рудника литијума. Шта очекујете да ће се десити с тим пројектом?

По мени, од пројекта Јадар нема ништа и не сме да буде. Што се тиче ефеката, нека нам гарантује држава да ће то бити ти економски ефекти и да ће рудник бити еколошки чист. А нема шансе да гарантује ни једно ни друго. Тако да, о литијуму не бих причао. Ја мислим да је то мало и спиновање, разумете. Да се скрене пажња са неких других проблема, па сад овде се ми бунимо око литијума, а од литијума нема ништа.

Тржиште електричних аутомобила је у великој кризи и поставља се питање будуће употребе литијума у батеријама, због стизања нових материјала и нових технологија.

Иначе, литијум се нигде на свету не копа на пољопривредном и насељеном земљишту богатом подземним водама.

Вас је Извршни одбор опет кандидовао за председника Клуба Привредник, али сте се ви повукли. Шта се тачно десило на изборима за председника Клуба Привредник, на којим је недавно изабран Веселин Јевросимовић за новог председника?

Прво, ја мислим да се у Клубу Привредника десила велика срамота. Да један такав Клуб то дозволи. Друга ствар која се десила је да су чланови клуба, људи који би требало да имају своје мишљење, који би требало да имају своје ставове и интегритет пали под утицај водеће партије у Србији. Десио се притисак СНС-а на већину чланова Клуба. Ниједног тренутка моје председавање клубом није било спорно. Тражио сам још 2020. године, после два мандата, да ме неко замени, али су чланови тражили да останем. Али сада је дошло до огромног притиска и неки људи су свој лични интерес ставили испред интереса клуба.

Било је великог лобирања са врха државе, па онда лобирање изнутра од појединих чланова. Хоћу да истакнем да, на сву срећу, у клубу има пуно честитих чланова који нису подлегли под тај утицај, вероватно и ризикујући део неког свог посла, али једноставно нису. На крају, ту су били и неодлучни чланови који су нашли соломонско решење да не буду ту и дали су за своје гласове пуномоћје једном члану који је онда гласао по инструкцијама.

Зашто мислите да се то десило? Због ваших критика власти?

Ја сам дао два интервјуа у септембру критикујући стање у држави, а и потписник сам економске студије о литијуму, после чега је уследило писмо министра трговине Томислава Момировића, мада ја не мислим да је он то смислио.

После тога је кренула цела акција да се ја склоним. Јер не смете ви у овом друштву ништа да критикујете, не смете да имате своје мишљење. И то је оно најгоре. На сву срећу десили су се студенти који су ослободили одређену интелектуалну елиту у Србији да каже шта мисли.

Ја лично нисам имао проблем. Критиковао сам сваку власт. Упозоравао сам на све оно што сам сматрао да није добро за српску привреду.

Данас имамо пад домаћих приватних инвестиција. А то је оно што треба да носи српску привреду. Ту су само ови који су везани за државу. Питање је и колико су они и чега власници.

Не смемо опет да пропустимо да се провуку ни они што су крадуцкали до доласка СНС-а на власт. Тада је било крадуцкање у односу на ово што се данас дешава. Ово је невиђених размера. И то смо платили. Платили смо сада у Новом Саду, платићемо, ко зна још када и где. Плаћамо кроз нашу слободу и лош живот.

Да ли сте током тих осам година док сте били председник Привредника имали састанке са Александром Вучићем, премијерима, ресорним министрима, да ли сте разговарали о привреди, да ли су вас питали за мишљење, савет…?

Као Клуб никада нисмо. Проблем је што ми у клубу од почетка нисмо нашли заједнички интерес већ је то скуп људи из различитих индустрија.

Али нико нас није ништа ни питао. Од Коштунице, колико се сећам, у Клубу је једном била Ана Брнабић за неку годишњицу и министарка Зорана Михајловић. Није било никаквог дијалога, иако смо их ми звали, никада нису хтели да дођу.

Друго, знате шта је проблем свих њих? Они кад дођу до власти, они мисле да су све научили. Кад постану министри, премијери, они мисле да је економија најлакша ствар и све науче за два месеца.

Кажете да су студенти ослободили неке људе да каже шта мисле. Али нешто се не чују ваше колеге привредници о овим блокадама.

Па шта очекујете од њих? Видите шта се десило у Клубу. Кад они нису одбранили нешто што смо ми стварали више од 20 година. Покушали смо да створимо једну независну институцију. На почетку је она служила за дијалог са владом. Ја нисам имао проблем да Ђинђићу кажем да не гаси РТБ Бор.

Шта да очекујете од тих привредника којих 90 одсто зависи од ове власти? Могу да вам укину струју, да вам шаљу инспекције сваки дан, да вам не плаћају поврат ПДВ-а. И да вам униште посао у Србији кад хоће.

Ми последња два дана радимо са 30 одсто капацитета зато што немамо стабилну струју. Ја верујем да то није намерно, али систем нам се распада.

Ко је јачи у Србији, крупни бизнис или политичари? Ко кога држи у шаци?

Држе једни друге. Ако ја теби дам посао, ти зарадиш дупло и ти треба мени да вратиш 60 одсто, онда зависимо један од другога.

Мада мени је ту спорна улога ЕУ и Америке који свесно пуштају да се то ради, иако све знају и где иду паре и коме. И онда нам причају о некој демократији и вредностима, а кад дођу овде, и Фон дер Лајен и Макрон и Шолц, причају како је све у реду.

Како у реду? Зашто ови млади људи данас излазе на улицу? Излазе зато што су незадовољни и што желе да живе у нормалној Србији у којој ће институције радити свој посао.

Поменули сте домаће инвестиције. Зашто их, према Вашем мишљењу, нема више?

Због страха. Замислите сад, неки независни привредник, неће да улази у послове са државом. Има релативно добар програм, извози, а онда му кажу да треба да купи три стана у Београду на води.

Осим тога ми овде немамо никакве алтернативне изворе финансирања. Не можете задуживањем код банака, са оваквим каматама или органски из профита да се развијете и да пратите светску конкуренцију.

И још нешто, све указује да ћемо у 2025. имати озбиљну кризу у Европи. Ово што Трамп најављује царине за Кину и ЕУ, све ће то да утиче и на српску привреду. Ја верујем да Србија може много боље сама, али не на овај начин, да се распродају ресурси и да неко други узима кајмак.

Наше власти се ослањају на пројекте везане за ЕКСПО како би одржали БДП. Шта ви мислите о томе?

Јесте, рашће БДП због тих радова, али шта после? Да ли је неко направио калкулацију шта ћемо после те изложбе. Ја сам био у Барселони где је био организован прави ЕКСПО. То сада пропада. Тако је и у Казахстану. Шта ћемо ми са овим. Да преселимо сајам? Али да ли сајамске активности могу да оправдају толике инвестиције?

(Данас)