Зоран Чворовић: Као што су Француско-немачки споразум и Охридски анекс постали део Поглавља 35, тако би и Резолуција о Сребреници могла да се угради у поглавља о приступање БиХ ЕУ, али и Србије у оквиру поглавља о регионалној сарадњи

Професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу Зоран Чворовић изјавио је данас да би Резолуција о геноциду у Сребреници ипак могла да се учини обавезујућом тако што би се уградила у поглавља која уређују приступање Европској унији (ЕУ) Босне и Херцеговине, али и Србије у оквиру поглавља о регионалној сарадњи.

„Ову резолуцију доноси ненадлежни орган Уједињених нација, јер је пре неколико година пропао покушај доношења исте такве резолуције у надлежном Савету безбедности, она као правно ништав и необавезујући акт неће моћи да се примењује, али то истовремено не значи да се она неће користити као средство политичког притиска на Републику Српску и Србију“, рекао је Чворовић за Бету и навео да злочин у Сребреници на потпада под дефиницију геноцида.

Постоји, међутим, указао је, „могућност да се она учини обавезном, односно да се конвалидира на заобилазан начин, тако што би од њене примене зависиле даље евроинтеграције Босне и Херцеговине, али и Србије“.

Како је објаснио, као што је Француско-немачки споразум између Београда и Приштине и његов Охридски анекс, постао саставни део Поглавља 35, тако би и ова резолуција могла да се угради у поглавља која уређују приступање ЕУ Босне и Херцеговине, али и Србије у оквиру поглавља о регионалној сарадњи.

„Тако би дошли у ситуацију да даљи наставак преговора са ЕУ доноси не само трајни губитак Косова и Метохије, већ и прихватање жига геноцидности српског народа, што отвара врата за укидање Републике Српске“, оценио је Чворовић, који је јавности познат и као аналитичар црквених збивања и аутор књиге „Право и православље“.

Поводом данашњег ванредног оглашавања црвених звона у подне, Чворовић је рекао да Синод СПЦ, као и поједини епископи, одлучују када ће се то дешавати као и у којим ће се приликама служити молебани.

На питање да ли одлазак председника државе Алекасандра Вучића уз медијску помпу у цркву по благослов патријарха Порфирија може да делује као политички маркетинг власти на који Црква пристаје, он је навео да је лако је повући границу између политичког маркетинга и озбиљне националне и државне политике, што зависи од тога да ли ће власт предузети озбиљне кораке.

„Влада би морала да упути дипломатске ноте свим државама које буду подржале такву резолуцију, у којој би се јасно рекло да је за Србију апсолутно правно ништава резолуција коју је донео ненадлежни орган УН – Генерална скупштина, а не Савет безбедности, и која притом почива на погрешној квалификацији чињеница“, рекао је Чворовић, као и да би, између осталог, Народна скупштина морала да донесе Резолуцију о геноциду над српским народом у Независној држави Хрватској (НДХ) и пропише кривично дело за негирање тог геноцида.

Чворовић је истакао да „хоће да верује да патријарх и чланови Синода СПЦ нису Вучићу дали ‘бланко’ благослов и молитвену подршку“, већ да су то учинили након што им је он представио конкретне потезе које ће Влада и Скупштина повући.

„У супротном, сваки ‘бланко’ благослов државним функционерима може произвести озбиљне негативне последице по јавни углед и независност епископата“, рекао је Чворовић, као и да је „катастрофална“ политика Вучића на Косову разлог више да Црква буде опрезна када му даје благослов.

„За разлику од монархије у којој Црква, односно њен епископат, гаји посебан лични однос са крунисаним и миропомазаним владаром, у републици поједини државни функционери и политичари могу добити подршку Цркве само с обзиром на садржај функције коју воде, а не с обзиром на своју личност“, рекао је Чворовић.

(Данас)