"Зидојче цајтунг": Док Приштина чека милионе из Брисела, нерешени односи са Србијом и даље коче пут Косова ка ЕУ

 Док Приштина чека милионе из Брисела, нерешени односи са Србијом и даље коче пут Косова ка Европској унији, пише немачки лист Зидојче цајтунг поводом посете Марте Кос Приштини.

"Ако је било повода за оптимизам у односима између Косова и ЕУ, онда је то било у јесен 2024." када је Марта Кос постала комесарка за политику проширења, наследивши Оливера Вархељија.

"Међутим, сазнање да персонална промена не мора значити и промену стратегије, стигло је у Приштину најкасније сада. Годину и по дана након ступања на дужност, Марта Кос је прошлог петка посетила Косово – као последњег од свих кандидата за чланство у ЕУ. Термин се отегао и зато што премијер Аљбин Курти већ више од годину дана влада готово у техничком мандату. За 7. јун су заказани трећи парламентарни избори у последњих 16 месеци“, пише Зидојче цајтунг, а преноси ДW.

До 2027. за Косово је предвиђено укупно 882,6 милиона евра, што одговара готово 25 одсто годишњег косовског буџета. Ако Приштина испуни прве реформе до 30. јуна, из Брисела би стигла прва транша у износу од 90,7 милиона

То што је дуго ишчекивана посета из Брисела стигла баш сада, непосредно пред следеће изборе, имало је разлог, пише даље овај лист. „До 2027. за Косово је предвиђено укупно 882,6 милиона евра, што одговара готово 25 одсто годишњег косовског буџета. Ако Приштина испуни прве реформе до 30. јуна, из Брисела би стигла прва транша у износу од 90,7 милиона. То се сматра мало вероватним. Марта Кос је пре месец дана запретила да би без реформи новац био трајно изгубљен.“

Односи са Србијом

У приближавању Косова Европској унији реч је, с једне стране, о владавини права и правосудном систему, у којима се Куртију, без обзира на партијску припадност, признају умерени успеси. Ипак, Кос је брзо прешла на вечну тему – односе са Србијом.

Шпанија, Словачка, Румунија, Грчка и Кипар – до сада нису признале Косово. „А све док све државе ЕУ не признају Косово, приступање земље је про форма искључено. У међувремену је ових пет земаља наговестило да признање Косова зависи од договора Косова и Србије“, преноси немачки лист.

А све док све државе ЕУ не признају Косово, приступање земље је про форма искључено. У међувремену је ових пет земаља наговестило да признање Косова зависи од договора Косова и Србије

"Тако ЕУ пребацује лоптицу Куртију“, констатује аутор и наводи да "он одбија да допусти формирање заједнице општина са српском већином, иако се претходна влада на то обавезала 2013. године“. Заједница општина сада мора бити "део“, а не "предуслов за разговоре“ о формалном признању од стране Београда, наводи лист.

Двоструки стандарди?

Аутор чланка, Јаник Јешилгоз, оцењује да ово "није први пут да ЕУ поставља неједнаке стандарде двема странама“ и наводи пример Милана Радоичића, који је признао одговорност за напад на косовску полицију у Бањској у септембру 2023, али "и даље слободно шета Србијом“. Ипак, Кос је сада рекла да се однос Србије према случају Бањска "не сме толерисати“.

"Председник Србије Александар Вучић стално наговештава да неће бити спреман на званично признање Косова. Курти, по свему судећи, неће дати зелено светло за заједницу општина. Брисел, с друге стране, нема јасан став ни о томе колико би конфронтација са Вучићем била сврсисходна, нити о томе колико самостално Косово сме да наступа“, пише Зидојче цајтунг.

Аутор преноси да се у том контексту цитира један западни дипломата из Приштине који каже да су односи "на равноправној основи“, које захтева Курти, илузорни с обзиром на безбедносно-политичку зависност Косова.

"Немали број дипломата то у процесу нормализације између две земље наводи на имплицитни став да Косово не располаже истим суверенитетом као Србија и да зато мора наступати скромније".

Курти се сада позива на позицију коју је приликом његове посете Диселдорфу прошле недеље изнео и премијер Северне Рајне-Вестфалије, Хендрик Вист (ЦДУ).

"У временима геополитичких преокрета потребни су поуздани партнери на Западном Балкану. Република Косово је својим јасним ставом и безрезервном подршком санкцијама против Русије увек давала снажан знак солидарности".

На крају, аутор пише да се "за Србију тако нешто не би могло тврдити. Београд се никада није придружио санкцијама против Русије и демонстративно је изостао са последњег самита ЕУ-Западни Балкан у децембру прошле године".

(Дојче веле-Н1)