Жељко Марковић: Историјски високе цене енергената ако сукоб на Блиском истоку постане дугорочан

 Стручњак за енергетику из Савеза енергетичара Жељко Марковић рекао је за РТС да ће цене и снабдевање енергентима зависити од дужине сукоба на Блиском истоку. Уколико буде дугорочан, цене могу драстично скочити. Историјски максимум цене нафте био је 2008. године, готово 150 долара за барел.

Претња Ирана да ће бомбардовати свакога ко покуша да прође Осмурским мореузом представља ризик за глобално снабдевање енергентима, будући да око петина светске трговине нафтом и гасом пролази кроз тај мореуз, рекао је за РТС стручњак за енергетику из Савеза енергетичара Жељко Марковић 

Марковић је рекао да је цена нафте нешто преко 80 долара по барелу, док је гас до 45 евра по мегават-сату и истакао да је због обуставе производње и испоруке из Катара тржиште јако осетљиво.

"Зависност од нафте, гаса и свих енергената и њихови међусобни утицаји један на другог делују на непредвидиве и велике промене цене. Јуче је стигла вест и да је Ормуски мореуз затворен. Иран је рекао да ће бомбардовати сваког ко покуша да прође овим мореузом, што ће практично обуставити трговину нафтом од свих ових заливских земаља. То је 20 одсто укупне светске трговине нафтом", истакао је Марковић.

Цене течног гаса расту, грејна сезона и даље траје. Марковић је рекао да је попуњеност европских складишта на историјском минимуму.

"Тренутно попуњена складишта у Европској унији су у просеку око 30 процената. Немци и Французи су на 20 одсто попуњености, док су Италијани на 40 одсто. Званичници Европске уније процењују да ће упркос томе бити довољно гаса да се прође кроз ову сезону, уколико не дође до неког погоршања времена у току марта. Март и јесте месец када резерве падају на минимум и полако онда креће утискивање новог гаса, пуњење од априла", рекао је Марковић.

Висина цена енергената зависиће од дужине сукоба

Цена у почетку неће можда имати тако велике скокове, али уколико се овај сукоб постане дугорочан и уколико то потраје, онда ћемо и видети ове историјске максимуме које смо као 2022. године имали, око 120 долара по барелу нафте. То смо видели током последње енергетске кризе, што се може десити и што се тиче гаса. Наравно, гас ће одмах повући и цене електричне енергије

Марковић је истакао да ће цене и снабдевање енергентима зависити од периода колико ће непријатељство трајати.

"Цена у почетку неће можда имати тако велике скокове, али уколико се овај сукоб постане дугорочан и уколико то потраје, онда ћемо и видети ове историјске максимуме које смо као 2022. године имали, око 120 долара по барелу нафте. То смо видели током последње енергетске кризе, што се може десити и што се тиче гаса. Наравно, гас ће одмах повући и цене електричне енергије", објаснио је Марковић.

Европа је увозно зависна, посебно за гасом, али и за нафтом.

"Са Блиског истока, ако причамо о гасу, десетак процената укупне потрошње иде из Катара и ту мора да се направи нека замена. Што се тиче течног природног гаса, највећи снабдевач су Сједињене Америчке Државе, онда следе ове остале државе. Сада се разрађују неки сценарији ко би могао да замени алжирски гас, сада се гледа да ли ће САД моћи да повећају испоруке или ће се евентуално тражити замена у Нигерији или Анголи", рекао је Марковић.

Незавидна позиција Србије

Стручњак за енергетику из Савеза енергетичара рекао је да позиција Србије није на завидном положају.

"Ми нити производимо нафту, нити производимо гас. Производимо, али нешто јако мало у односу на наше потребе, с те стране смо зависни. Ситуација се додатно компликује због НИС-а, тако да нисмо у завидном положају. Што се тиче електричне енергије, ту опет постоји неки утицај са стране. Међутим, Електропривреда Србије ће моћи да произведе количине електричне енергије које су потребне, тако да ту не очекујем неке веће осцилације, бар што се тиче електричне енергије", закључио је Марковић.

(РТС)