Томас Кантримен: Иран неће бити судржан. Не постоји доказ о развоју нуклеарног оружја у Ирану. Да сам на месту Иранаца, не бих веровао ниједним преговорима нити понудама САД

 Томас Кантримен, бивши помоћник државног секретара САД за међународну безбедност И контролу наоружања, казао је у разговору за Н1 да мисли да Иран неће показати удржаност, да ће наставити са одмаздом. "Страхујем да би пре него што се ово заврши могло доћи до ширег рата на Блиском истоку", указао је Кантримен.

Заједничком акцијом Израел и Сједињене државе су напале Иран. У овој акцији убијен је и врховни вођа ајатолах Али Хамнеи.

Н1: Иранско руководство је убијено у првим минутима рата, у првом нападу. Да ли је то било изненађење за вас? Свакако јесте за остатак света.

Кантримен: Мислим да је, наравно, изненађење то што је напад Израела на иранско руководство био успешан тако рано, истовремено са америчким нападима на војне објекте. Оно што је, по мом мишљењу, највише изненађујуће и обесхрабрујуће јесте начин на који је овај заједнички напад прекинуо дипломатију која је заправо напредовала између Ирана и Сједињених Држава. Брзо прибегавање рату уместо наставка дипломатског пута имаће последице по САД и свет годинама унапред.

Н1: Очигледно је да је овај напад планиран дуже време. Председник Трамп је дао рок Ирану и када су преговори прошлог петка пропали, уследио је напад. Међутим, Иран тврди, као што сте поменули у вези са дипломатијом, да је све то планирано и спроведено током преговора. Како ви видите ту временску линију?

Мислим да је јасно да су Сједињене Државе и Израел то планирали много унапред

Кантримен: Мислим да је јасно да су Сједињене Државе и Израел то планирали много унапред. Не бих рекао да су преговори пропали. Обично, када кажете да је дипломатски процес пропао, обе стране се сагласе да је пропао. У овом случају, министар спољних послова Омана, који је посредовао у преговорима, био је у Вашингтону само неколико сати пре напада и рекао да је остварен напредак и да постоји нада за решење прихватљиво за обе стране. Упркос томе, Сједињене Државе су напале.

Н1: Иран је већ био погођен прошлог лета. Дакле, да ли тренутно у Вашингтону постоји процена у каквом је војном стању Иран?

Кантримен: Свакако је Иран знатно ослабљен након прошлогодишњих напада. Сетите се да је након тих напада Иран реаговао уздржано. Испалио је неколико ракета, али није погодио ниједну америчку базу на начин који би изазвао жртве. Мислим, а и моји пријатељи који пажљивије прате Иран верују, да овог пута Иран неће показати уздржаност. Закључиће да ће се, ако не узврате Сједињеним Државама, овај процес претварања да се преговара, док се истовремено припрема напад, једноставно наставити. Зато страхујем да би пре него што се ово заврши могло доћи до ширег рата на Блиском истоку.

Н1: Иран је одговорио нападима на америчке базе. Не знамо тачан обим последица, али видели смо експлозије у Бахреину, у УАЕ, у Кувајту, чак и ракете које су падале на Израел и Кипар. Да ли вас је такав одговор изненадио? Да ли се овако нешто могло очекивати?

Кантримен: Мислим да треба очекивати да ће Иран наставити са одмаздом у време и на месту које сам изабере. То ће укључивати мете које су очигледне, али и неке које можда не бисте предвидели.

Мислим да треба очекивати да ће Иран наставити са одмаздом у време и на месту које сам изабере. То ће укључивати мете које су очигледне, али и неке које можда не бисте предвидели

На пример, не бих предвидео напад на Кипар. Али мислим да је иранска логика да се овај амерички напад неће завршити док се и Европа не укључи. Европљани треба да виде да није довољно ћутати када САД воде рат по сопственом избору. Не подржавам иранско становиште и немам симпатије према иранском режиму, али покушавам да објасним како мислим да они виде свет, а у овом тренутку имају веома мало опција.

Н1: Иран и даље тврди да не напада суседе, већ само локације повезане са америчким базама, иако смо видели погођене хотеле и стамбене зграде. Можемо ли у овом тренутку рећи да се Иран потпуно изолује, чак и од арапских земаља?

Уласком у рат по сопственом избору, који је незаконит према Повељи УН и међународном праву, који је неоправдан јер су разлози које је Трамп навео нетачни, који је непопуларан код куће јер Американци не подржавају ову интервенцију, и који је неразборит јер нису постављени јасни циљеви, није јасно да ли је ико у Вашингтону размислио о питању које морате поставити пре почетка рата - како се ово завршава?

Кантримен: Иран је имао веома мало пријатеља и раније. Сиријски режим је пао. Русија, с обзиром на сопствени агресорски рат у Украјини, није у позицији да значајно помогне Ирану. Мислим да Кина не жели да се укључи. Тешко је видети где Иран може да пронађе пријатеље или савезнике. Али исто важи и за Сједињене Државе. Уласком у рат по сопственом избору, који је незаконит према Повељи УН и међународном праву, који је неоправдан јер су разлози које је Трамп навео нетачни, који је непопуларан код куће јер Американци не подржавају ову интервенцију, и који је неразборит јер нису постављени јасни циљеви, није јасно да ли је ико у Вашингтону размислио о питању које морате поставити пре почетка рата - како се ово завршава?

Н1: Можемо ли ово упоредити са Ираком 2003. године, односно са разлозима за инвазију на Ирак, када се тврдило да развијају биолошко и хемијско оружје? Постоји ли довољно доказа о развоју нуклеарног оружја у Ирану да би се започео напад?

Кантримен: Не. Не постоји такав доказ. Дакле, постоје два различита питања. Прво, шта Иран заиста ради? И друго, како се то пореди са Ираком 2003? У другом случају, америчка администрација је изнела лажне тврдње о ирачком оружју за масовно уништење и то искористила као изговор за свеобухватни рат, укључујући копнену инвазију. Ипак, председник Буш је тада покушао да објасни своје поступке, тражио је подршку међународне заједнице и добио је одобрење Конгреса. У овом случају, Трамп није учинио ништа од тога, иако мислим да не намерава да пошаље копнене трупе у Иран као што су САД учиниле у Ираку. Ова операција има много мање оправдања, и у чињеницама и у праву, него Ирак 2003, који је сам по себи био највећа стратешка грешка САД у последњих 50 година.

Ова операција има много мање оправдања, и у чињеницама и у праву, него Ирак 2003, који је сам по себи био највећа стратешка грешка САД у последњих 50 година.

Што се тиче иранског нуклеарног програма, Трамп је прошле године тврдио да је бомбардовање у јуну потпуно уништило програм. Свакако га је значајно уназадило, али Иран и даље има 400 килограма високо обогаћеног уранијума на локацији која мени није позната. Иран нема способност да тај материјал претвори у употребљив материјал за бомбу нити да конструише бомбу. Такође, тврдња Трампове администрације да би Иран ускоро могао да угрози САД интерконтиненталним балистичким ракетама једноставно није тачна. Иран је годинама далеко од такве способности. Термин који је кључан у међународном праву, непосредна претња, овде једноставно не постоји, без обзира на то шта Трампов режим тврди.

Н1: Шта можемо очекивати у наредним недељама? Даљу ескалацију? И можда главно питање - када се ово завршава и по коју цену?

Кантримен: Не знам колико ће трајати. Много зависи од господина Трампа и од тога какве ноћне море има усред ноћи. Тешко ми је да видим како се долази до преговарачког завршетка. Да сам на месту Иранаца, не бих веровао ниједним преговорима нити понудама Сједињених Држава. Мислим да можемо рећи да је један од Трампових циљева, промена режима у Ирану, мало вероватан. Иранци су се припремили за евентуалне атентате на своје руководство и знају редослед наследства. Идеја да ће се ненаоружани грађани побунити против режима који поседује оружје у најмању руку је нереална. Иранци не воле своју владу, али још мање воле хаос. Видели су хаос који је настао након свргавања лидера у Либији, Сирији и Авганистану и неће срљати у такву врсту хаоса. Зато мислим да су пред нама дани и недеље експлозија и смрти. Моје мисли су уз Американце, војнике и цивиле у региону, али и уз народ Ирана.

(Н1)