Vučić u Vranju: Nikada se neću odreći Kosova i Metohije i moje Srbije. Stranci su mi uvek govorili „samo priznaj Kosovo i dobićeš Nobelovu nagradu za mir“, ali ja sam uvek gledao u budućnost

Ako danas neko pita zašto se krši međunarodno pravo, otimaju teritorije i ruši suverenitet i integritet država, odgovor je zato što ste tu praksu uveli 1999. godine, kada je odsviran kraj međunarodnom pravu, poručio je predsednik Aleksandar Vučić u Vranju na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji. Patrijarh Porfirije istakao je da ljudski životi kao da nepovratno gube vrednost i apelovao na čitav svet da se prekrati svako neprijateljstvo i da se prekinu ratna razaranja.

"Srbija je sve, za Srbiju vredi živeti i boriti se"

Predsednik Srbije je rekao da za nas više ne postoje nevidljivi avioni, i da ne postoji niko ko će moći nekažnjeno da napadne našu zemlju.

"Vi ste to uspeli da izgradite, građani Srbije, a ja sam vam samo služio", rekao je Vučić.

Rekao je i da nema reči mržnje prema onima koji su ubijali Srbe na teritoriji bivše Jugoslavije: "Najveću nepravdu su nama nanosili. Kad govore o sebi kao junacima, kažu da su nas naterali da bežimo na traktorima i da možemo samo da bežimo na traktorima, ali su zaboravili da vam kažu da to nisu sami uradili, već su to uradili uz pomoć najvećih sila sveta i da im se jedan mali narod suprotstavljao braneći svoju slobodu, zaštitio dostojanstvo sveta i čuvao ponos i obraz celog slobodarskog sveta i tada i uvek će. A ti traktori, kao i naši tenkovi kada su naterali generala Lazarevića da ode sa Kosova i Metohije, gde se junački borio, nisu simboli našeg poraza, već smo tada naučili da naša sila mora biti veća", rekao je predsednik Srbije.

Obećao je majkama, bakama, ženama u našoj zemlji da će da čuva mir.

"Zato ne izgovaram teže reči. Ako mislite da imam manjak emocija, nemam. Ako mislite da ne bih zasuzio pred vama, bih i nisam jednom. Ako mislite da ne bih izgovorio neke teže reči, bih mnogo, mnogo, mnogo teže. Ali kao predsednik Republike imam obavezu da sačuvam našu decu i našu budućnost i da i dalje snažimo i jačamo i našu ekonomiju. Nikada ne smemo da budemo naivni, i da poverujemo u njihove laži", rekao je Vučić. 

Zahvalio se svim ljudima koji su se hrabro borili za budućnost svoje zemlje. 

"Srbija je sve, za Srbiju vredi živeti i boriti se", istakao je predsednik Vučić.

"Nikada nam neće oprostiti što smo hteli da budemo malo ostrvo slobode"

Predsednik Srbije je rekao da je prošlo 18 godina od 2008. godine, ali da su sve velike zapadne sile danas razdvojene.

"Sad jedni druge optužuju za stvari koje su nekad zajedno činili", rekao je Vučić, i podsetio na reči nemačkog kancelara Merca da je kršenje međunarodnog prava napad na Iran.

"Nisu nikad to rekli o agresiji na SRJ jer su i sami u tome učestvovali. Nikada to neće reći jer znaju da to proizvodi pravne i političke posledice", rekao je Vučić, i ukazao na užasnu situaciju u Srbiji za vreme režima od 2000. do 2012. godine, ali i istakao da Srbija ponovo "staje na noge".

"Znamo da nam nikada neće oprostiti što smo hteli da budemo malo ostrvo slobode", rekao je predsednik Srbije.

Vučić: Nikada se neću odreći Kosova i Metohije i moje Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je prisutnima i podsetio da je ovo 13. put kako prisustvuje obeležavanju godišnjice od početka NATO agresije.

"Pre 13 godina sam se sa Miloradom Dodikom dogovorio da sve važne datume obeležavamo zajedno. Svakog 24. marta, kada god mislimo prošlo je toliko godina i rane su zaceljene, uvek se iznenadimo da nisu, i da krvare kao da je juče bilo. Danas uprkos svemu vidimo stvari jasnije, svaki rat i nasilje danas u svetu nisu počeli juče, počeli su 24. marta 1999. godine. I ako danas neko pita zašto se krši međunarodno pravo, otimaju teritorije i ruši suverenitet i integritet država, odgovor je zato što ste tu praksu uveli 1999. godine, kada je odsviran kraj međunarodnom pravu, a svet možda krenuo i u svoje samouništenje", rekao je Vučić.

Osvrćući se na reči Julijane Anđelković, koja je govorila o svom nastradalom dedi Manetu, ponovio je da ovaj skup nije samo sećanje na naše civile i vojnike koje su ubijali već i upozorenje da to što je bilo 24. marta 1999. godine treba da nam bude nauk za ubuduće.

"Lažno optužujući Srbe da su imali velikosrpske pretenzije, pošto su proterali Srbe iz Krajine, i obračunali se sa Srbima zapadno od Drine, počeo je rat na KiM i rasparčavanje Srbije. Imali su strašan uticaj na medije, uvek je bilo onih koji su bili dobrovoljni podanici okupatora, ali srećom, uvek su bili u manjini. Nedavno smo saznali da su tražili i od mađarske vlade da krene u napad sa severa. Zahvaljujući našem prijatelju Viktoru Orbanu, nije došlo do toga. I mislite da su stali kada je potpisan Kumanovski sporazum, nisu stali objašnjavajući nam da to nije bilo protiv srpskog naroda već protiv Miloševićeve vlasti", rekao je predsednik Srbije.

Podsetio je da se i posle NATO agresije nastavilo sa rasparčavanjem zemlje.

"Nastavilo se posle godinu dana, nastavili su rasparčavanje SRJ, otišla je i Crna Gora, u Beču su 2006. počeli lažni pregovori da bi Albanci 2008. proglasili nezavisnost. Ćutalo je naše rukovodstvo, ćutali su svi, a reći ću vam i zašto. Stranci su mi uvek govorili 'samo priznaj Kosovo i dobićeš Nobelovu nagradu za mir', ali ja sam uvek gledao u budućnost, više u stope svoje dece nego predaka. Nisam mogao da se odreknem Kosova i Metohije i moje Srbije i nikada neću", rekao je predsednik Srbije.

Dodik: Tukli su nas bezdušno, gađali su sve što su stigli

Milorad Dodik istakao je da nijedan dan u kalendaru nije isti, ali da ćemo ovaj uvek pamtiti po onome što se desilo našem narodu.

"Po drugi put tukao nas je najveći vojni savez u istoriji, koji se vežbao nad Srbima u dva naleta, prvo nad Republikom Srpskom, a kasnije na Srbijom, kako bi ovde ostvario svoje ambicije i odabrao je baš Srbe da na njih baca osiromašeni uranijum, koji nas je pogađao ne samo onog dana, nego pogodio svu našu budućnost", poručio je Dodik.

Ukazao je da smo i danas "svedoci mnogih, nažalost, tek rođenih beba u našem narodu koje se leče po raznim našim zdravstvenim institucijama od bolesti koje su dobili zbog osiromašenog uranijuma".

"To se ne može oprostiti. Vera nas uči da praštamo, ali kako? Tukli su nas bezdušno, gađali su mostove, škole, bolnice, gađali su vozove u pokretu, autobuse, njive. Gađali su sve što su stigli, gađali su našu radio-televiziju, gađali su naš narod, ubijali u želji da ubiju duh", dodao je Dodik.

Oni su, dodaje, "svaki navodni njihov pogodak proslavljali urnebesno, radujući se kako su sposobni da tuku i ubijaju decu".

"I zato ne možemo smatrati da je ovo običan dan. Vama, gospodine Aleksandre Vučiću, nikad neću prestati da se zahvaljujem, a ne treba ni ovaj narod da prestane, zato što si od zaborava istrgao ovaj dan. Tvoj dolazak na čelo Srbije vratio je i vraća nam dostojanstvo. Dostojanstvo, da ovde možemo da stojimo i kažemo, mi smo tučeni bombama NATO pakta. Samo zato što su oni tako odlučili, zato što su se vežbali za neke druge operacije, zato što nikada nisu imali jedinstvo međusobno da to urade kroz formalne sisteme odlučivanja kakve su Ujedinjene nacije, nego je grupa voljnih i nevoljnih odlučila da nama učini ogromnu istorijsku nepravdu i nevolju. Cinično nazivajući ovu operaciju 'Milosrdni anđeo', a ostali su nemilosrdni zločinci upamćeni u istoriji našeg naroda", poručio je Dodik.

Naglasio je da je nemoguće pristati ni na jednu drugu politiku osim politike vojne neutralnosti i neučlanjivanja u NATO savez.

Julijana Anđelković: Imena poginulih ispisana su na spomeniku, još važnije oni su za sva vremena u našim srcima

Skupu u Vranju obratila se Vranjanka Julijana Anđelković, unuka Maneta Anđelkovića, jedne od žrtava agresije NATO-a koji je poginuo u svojoj kući.

"To je bilo mesto okupljanja, i topline koje su pretvorili u mesto razaranja i tuge. Promenio se život i naših komšija, i svih Vranjanaca. U NATO agresiji poginula su 62 građanina Vranja i zato danas stojimo u tišini koja govori više od reči, i sećamo se vremena sirena i detonacija. Za nas današnji dan nije samo godišnjica i sećanje, već i prazne stolice i detinjstva koja su prerano naučila šta je strah", rekla je Julijana Anđelković.

Prema njenim rečima, naša je obaveza da pamtimo istoriju i negujemo mir, da učimo i ovu i sledeće generacije koliko je važan život.

"I danas kada ovo izgovaram mislim na svoga dedu, na njegov osmeh i glas, ali mislim i na 2.500 ljudi koji su izgubili život tokom NATO agresije. Neka nas i ovaj večerašnji bol, i gubitak najmilijih, podseti na vrednost svakoga dana i pozove na još veću odgovornost. Imena poginulih ispisana su na spomeniku, ali još važnije oni su za sva vremena u našim srcima. Važno je i da smo skupili snage da bombardovanje 1999. godine nazovemo pravim imenom – agresijom i zločinom nad zločinima", rekla je Julijana Anđelković.

Minut ćutanja za stradale u agresiji NATO-a na SRJ

Posle zvuka sirene za vazdušnu opasnost intonirana je himna "Bože pravde", nakon čega je minutom ćutanja odata pošta nastradalim u NATO agresiju na SRJ 1999. godine.

Patrijarh Porfirije: Ovo je apel protiv greha koji se zove rat i krvoproliće

Patrijarh srpski Porfirije poručio je da je teško naći prave reči ovim povodom.

"Svaki put u ovakvim prilikama, kada se s pravom očekuje mudra i plemenita poruka, koliko god birali reči i tragali za smisaonom sadržinom onog što nam je namera da kažemo, ostajemo sa dubokim utiskom bespomoćnosti da iskažemo kako dubinu tragedije koju smo doživeli kao narod, tako i ono čemu je neophodno da kao bogolika stvorenja i narod Božji stremimo", poručio je patrijarh.

Ukazao je da se raduje što je danas u Vranju iako je tužan povod.

"Radujem se iako je tužan povod našeg sabranja, to je tako zato što je za nas hrišćane upravo put krsta uvertira, uvod u Vaskrsne radosti. Tužna, ali sveta uspomena na jednu od poslednjih golgota našeg mnogostradalnog i krstonosnog naroda", dodao je patrijarh Porfirije.

Podsetio je da je strašno NATO bombardovanje otpočeto na današnji dan, a "pretvorilo je našu otadžbinu narednih 78 dana, sve do 10. juna 1999. godine, u užasno stratište, zastrašujuće razvaline, ruševine, zgarišta".

"Čitava naša zemlja, sa svim gradovima i selima, kao i svi njeni stanovnici bez izuzetka, jednostranom odlukom moćnika ovoga sveta našli su se u ratnom plamenu koji je gutao sve pred sobom – ljude, gradove, naselja, kulturna i prirodna dobra, infrastrukturu. U nizu tih stradalnih mesta našlo se i Vranje, sa svojom okolinom, i ovde je sila koja Boga ne moli pod parolom mira i promocije života sejala smrt i strah, ostavljajući iza sebe patnju i pustoš", naglasio je patrijarh.

Dodao je danas svoje reči treba da pretočimo u molitve za sve stradale u Vranju i kraju, a prevashodno da se pomolimo za dve devojčice – Irenu Mitić i Milicu Stojanović, koje su imale svega 12, odnosno 15 godina.

"Posebno je za nas, lično, a verujem i za svakog hrišćanina, a onda i svakog čoveka dobre volje, pokazatelj poražavajućeg ljudskog pada, činjenica da je na bombi koja je usmrtila Irenu, dok je na njivi svom ujaku pomagala u setvi kukuruza, urezan rukom izvesnog Erika N. stajao natpis: 'loša vremena, zar to nije divno'. Ovo ubistvo, kao i poruka, ispunjena morbidnim cinizmom, slična onoj koja je našem narodu na bombama stizala sa iste strane sveta u dane praznovanja Vaskrsa 1944. godine, nedvosmisleno otkrivaju mnogo toga o korenu i prirodi rata vođenog protiv slobodoljubivog našeg, srpskog naroda, ali i svakog drugog rata koji se pokreće sa ciljem da se drugi podvlasti ili uništi", rekao je patrijarh.

Ističe da oni koji su ubili Milicu i Irenu, nisu lišili života samo dvoje dece, "već su posegnuli da ukinu spokoj i život, da ubiju mir kao najveće darove Božje, koji su preduslov svake egzistencije i harmonije".

"Naše večerašnje molitveno sećanje na postradale iz 1999. godine istovremeno je naš molitveni apel protiv greha koji se zove rat i krvoproliće. Kako nad pojedincem, tako i nad zajednicama, kako nad našim, tako i nad svakim narodom na zemlji", istakao je patrijarh.

Poručio je da smo, nažalost, i ovih dana svedoci "da se nemilosrdno uzima mir sa zemlje, da podnebesne sile zla i mraka seju smrt i potpaljuju ratna žarišta u čitavom svetu".

"Ljudski životi, ne dao Bog, kao da nepovratno gube vrednost svetinje nad svetinjama. Uz to ljude, bez izuzetka, okiva strah zbog svakodnevnih pretnji upotrebe atomskog naoružanja. Zbog svega ovoga, današnje sabranje i sećanje na jedno od čestih stradanja koje smo kao potomci svetih predaka časno i čestito izneli nije i ne sme da bude povod za oživljavanje starih rana, a pogotovu poziv na mržnju i neprijateljstvo. Naprotiv, naša je namera da ovde iz Ireninog i Miličinog Vranja uputimo pozorenje – najpre da kažemo samima sebi, a onda jedni drugima, potom i celom svetu, da čovečanstvo nikada do sada nije bilo na većem ispitu svoje zrelosti i odgovornosti", naglasio je patrijarh.

Naglasio je da mir u nama i oko nas nikada nije bio više ugrožen, a nemir i strah nikada zastupljeniji.

"Hoćemo li moći da ne samo molimo, nego i svakim atomom svoga bića, život koji nam je Bog podario saobražavamo jevanđelskom načelu – traži mir i idi za njim. Otuda iz ovog mučeničkog grada, koji poput cele naše zemlje do danas svojim ožiljcima svedoči ovu strahotu rata i posledice odsustva mira, apelujemo na čitav svet, a posebno na one kojima je dato da vladaju i donose sudbonosne odluke koje se tiču svih i utiču na sve – da se prekrati svako neprijateljstvo, da se obustave krvoprolića i ratna razaranja i da sve talente i snage koje nam je Bog podario uložimo u očuvanje mira u sebi, svedočenje mira u svom okruženju i širenje mira u celom svetu", poručio je patrijarh.

Naglasio je da ostajemo sa čvrstom namerom da nikad u molitvi ne zaboravimo nevino stradale, saplemenike i sugrađane naše i da nas niko i ničim, a najmanje silom i bombama, može ubediti da odustanemo od mira kao programa i opredeljenja naših života.

"Upravo je to amanet koji nam je ostavio Sveti otac Sava, a koji je za nas istovremeno neprolazni zavet i naša poruka svima i svakome, zapovest Hristova na delu – ljubi Gospoda Boga svojega, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom i svom snagom svojom, a bližnjega svoga kao samoga sebe. Neka bi Gospod upokojio i dao život večni svima postradalima u NATO bombardovanju 1999. godine. Večan im spomen", zaključio je patrijarh u besedi.

Pomen stradalima u NATO bombardovanju

Komemorativni skup u Vranju započeo je pomenom stradalima u NATO bombardovanju koji služi patrijarh srpski Porfirije sa arhijerejima i sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve.

Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan 1999. godine.

Procenjeno je da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno oko 6.000 osoba. Srušeni su mostovi, uništena infrastruktura, bombardovane škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, ambasada, spomenici kulture, crkve i manastiri, a gotovo da nema grada koji se nije našao na meti NATO bombi.

U bombardovanju Vranje je bilo na meti aviona i projektila čak 42 dana, a najveća razaranja dogodila su se početkom aprila i poslednjeg dana maja, kada su u potpunosti uništene kuće u Ulici Kraljevića Marka.

U bombardovanju Vranja i okolnih sela ubijeno je 16 osoba.

(RTS)