Данас: Зашто је британски Телеграф објавио афирмативан текст о председнику Србије?

Британски Телеграф објавио је афирмативан текст о председнику Србије Александру Вучићу, који почиње реченицом да “постоји нешто помало застрашујуће у вези са способношћу Александра Вучића да предвиђа будућност”.

Редове чланка потписује новинар Капил Комиреди, који, између осталог, за Вучића каже да је страствени шахиста, да стрпљиво и опсесивно проучава политику, увек тражећи обрасце.

“Председник Србије, кога на Западу уобичајено карактеришу као Путинову пудлицу, заправо је био укључен у егзистенцијално такмичење како би еманциповао најважније органе српске државе из стиска Кремља. Вучићев изазов је био да уравнотежи привлачност Русије – коју Срби поштују као заштитницу своје нације – са својим настојањем да дубље интегрише у Европу”, пише новинар Телеграфа.

Питали смо саговорнике Данаса да нам прокоментаришу то што је британски Телеграф објавио афирмативан текст о Вучићу?

Новинар Никола Крстић сматра да Вучићева компрадорска политика већ годинама уназад не зна како да се ишчупа из ћорсокака, пошто почиње да губи битку у свом брендингу са супарничким фракцијама на југословенском подручју, те прибегава оваквим лобистичким потезима да би се њихов напредњачки имиџ међу земљама Глобалног севера поправио.

 “Но, то и даље не значи да су Вучићеве харамбаше нелојалне, пошто ова власт, заправо, наоружава Израел, и преко својих господара ратова шаље наоружање за украјинску војску”, наводи Крстић.

Оно што овој власти настаје као проблем, додаје он, јесте то да њихове тезгарошке услуге између Брисела, Вашингтона, Кремља и Пекинга постају све теже за спровођење, како због ситуације у свету, тако и због ситуације у нашој земљи.

“Стога ће, по инерцији, наша среброљубна властела ићи тамо где се налази највећа акумулација крупног капитала”, истиче Крстић.

Зоран Вулетић, председник Грађанског демократског форума, сматра да је текст у британском Телеграфу далеко од хвалоспева Вучићу, који је описан као екстремни националиста са почетка каријере, а данас као велики ауторитарац на власти, про-путиновац, као проблематичан за европску политику уз Орбана и Фица, ослоњен на кинеске зеленашке кредите…

“Мислим да је најтачније рећи да је новинар добро информисан, да добро познаје српско друштво и да је овим текстом описао Вучића као нашу меру. ЕУ је још боље упознала наше друштво и прилагодила свој однос томе, важно је да не правимо веће проблеме. Мислим да је веома штетно по ово мало преостале подршке ЕУ у Србији тумачити њихов однос као подршку и глорификацију Вучића”, указује Вулетић.

Поставља се питање, додаје он, зашто бар део “наших” медија не води проЕУ уређивачку политику?

“Зашто убеђују јавност да нам је Запад довео и одржава Вучића на власти да би издао Косово и рударио Литијум? То просто није тачно, и то би морало да забрине и опозиционе политичаре ако заиста хоће да воде Србију у ЕУ. Зашто “наши” медији и бојажљиви проЕУ политичари дозвољавају да у европској јавности Вучић буде европскији од 90 одсто опозиције у Србији?”, истиче Вулетић.

Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, истиче да велики новац доноси моћ да се много тога постигне и унутар, и ван земље, а режим какав је Вучићев располаже огромним богатством, било да је оно нагомиланом током владавине или се ради о узурпираним државним ресурсима.

“Отуда, СНС екипа има велике потенцијале за лобирање у иностранству те куповину медијске и сваке друге подршке. У томе је, готово сигурно, кључ скоро па информеровских дегутантних хвалоспева којима је британски Телеграф засуо Вучића и његову владавину. Тај медиј са традицијом, од 2025. године је у власништву америчког инвестиционог фонда РедБирд Цапитал Партнерс, а он има једно од својих кључних упоришта у Уједињеним арапским емиратима, односно сматра се да има блиске везе са владајућим структурама Дубаија и Абу Дабија”, указује Анђелковић.

Опет, додаје наш саговорник, српски председник је нека врста њиховог европског геополитичког вазала те млађег пословног партнера, што је потврдио и ратним одласком на поклоњење у циљу исказивања лојалности врху УАЕ.

“Када се све речено у узме у обзир и укрсти, не треба ни да нас чуди што је српски самозвани велики вођа, упркос свом опскурном моделу владавине, од стране поменутог утицајног медија из Велике Британије накарадно представљен као прагматични борац за интересе свог народа. Тим пре што је све оно што ради – од одрицања од Косова и тако легализације НАТО агресије на Србију, до тихог геополитичког позиционирања на начин који је у складу са вољом евроатлантских центара моћи – свакако на линији интереса Лондона и Вашингтона колико и УАЕ. Што онда да не добије похвале? Прагматичне глобалне играчке не забрињава много ни дефицит демократије у Србији, нити њена криминализација”, закључује Анђелковић.

(Данас)