Vrhovni sud SAD odbio zahtev da preispita odluku kojom je ustanovljeno ustavno pravo, na teritoriji cele zemlje, na istopolne brakove

 VAŠINGTON - Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država odbio je danas zahtev da preispita odluku kojom je ustanovljeno ustavno pravo, na teritoriji cele zemlje, na istopolne brakove 2015. godine, odbacivši apel bivše matičarke iz američke savezne države Kentaki Kim Dejvis da se presuda poništi.

Sudije nisu iznele nikakvo obrazloženje niti su zabeležile bilo kakvo protivljenje odluci, koja je doneta u okviru redovnog spiska sudskih odluka, prenosi američki Politiko.

Bez dodatnog obrazloženja, sudije su odbile žalbu Kim Dejvis, bivše matičarke iz okruga Rouan u saveznoj državi Kentaki, koja je 2015. godine tužena jer je, pozivajući se na svoja verska uverenja, odbila da izdaje dozvole za brak istopolnim parovima, preneo je NBC.

Njen novi zahtev, podnet gotovo deceniju kasnije, izazvao je pažnju javnosti zbog straha da bi sud mogao da preispita odluku u slučaju "Obergefel protiv Hodžesa" kojom je Vrhovni sud 2015. godine utvrdio da 14. amandman američkog ustava garantuje pravo na brak istopolnim parovima.

Deset dana nakon presude Vrhovnog suda, Mur i Ermold su zatražili dozvolu za brak u kancelariji Dejvis, ali su odbijeni.

Dejvis im je poručila da deluje "pod Božjim autoritetom" i savetovala ih da pokušaju u drugom okrugu, a par je podneo tužbu tvrdeći da im je uskraćeno ustavno pravo na brak.

Nakon što je više puta odbila da izda dozvolu uprkos sudskom nalogu, Dejvis je provela pet dana u pritvoru, dok je par tada dobio dozvolu od zamenika matičara.

Mur i Ermold su potom tražili novčanu odštetu zbog kršenja svojih prava, a porota im je dosudila po 50.000 dolara, navodi CBS.

Dejvis se žalila, tvrdeći da je bila zaštićena Prvim amandmanom, koji garantuje slobodu veroispovesti, i da ne može biti odgovorna jer bi izdavanje dozvole narušilo njena verska uverenja.

Apelacioni sud Šestog okruga odbio je njen zahtev, presudivši da Dejvis ne može da se poziva na versku slobodu jer je postupala u svojstvu državne službenice.

"U privatnom životu državni službenici mogu slobodno da izražavaju svoja uverenja, ali kada koriste državnu vlast nad građanima, njihova savest mora ustuknuti pred Ustavom", navedeno je u obrazloženju sudije.

(Politika)