Vreme: U proces formiranja Studentske liste, koji je trenutno u toku, uključeno više od 80 plenuma širom Srbije. Studenti polovinom jula spojili radni spisak mogućih kandidata sa svih univerziteta

Proces formiranja Studentske liste trenutno je u toku, a u njega je uključeno više od 80 plenuma širom Srbije, objavio je danas nedeljnik Vreme, koji saznaje da su u tome jedinstveni svi fakulteti i univerziteti koji su prvobitno bili uključeni u studentske proteste u Srbiji.

Kako piše Vreme, 250 mesta na listi studenata podeljeno je na šest univerzitetskih gradova - Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Novi Pazar i Kosovsku Mitrovicu.

 250 mesta na listi studenata podeljeno je na šest univerzitetskih gradova - Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Novi Pazar i Kosovsku Mitrovicu

Mesta su podeljena prema broju studenata u svakom od tih centara, što znači da je Beograd dobio najveći broj mesta.

Da bi se izbegla „beogradizacija“, boljka od koje, kako navodi Vreme, pate sve političke opcije, mesta su raspoređena tako da svaki od šest gradova u samom vrhu liste ima svog kandidata.

Sva mesta se zatim raspoređuju po specifičnom algoritmu, kako su studenti objasnili za Vreme, čime se osigurava da kandidati svih fakulteta budu ravnomerno zastupljeni.

Kada je reč o uslovima za ulazak na listu, Vreme navodi kao prvi uslov da kandidat ne može biti student.

Potom sledi politički filter - kandidat ne sme biti osoba koja je ikada bila član neke od stranaka vladajuće koalicije, od Srpske napredne stranke (SNS), Socijalističke partije Srbije (SPS) i Srpske radikalne stranke (SRS) do Ujedinjene seljačke stranke i Srpske liste, navodi se u tekstu.

Kada je reč o kandidatima koji su bili članovi opozicionih stranaka, uslov je da nikada nisu bili funkcioneri neke od parlamentarnih opozicionih stranaka.

Studenti ostavili prostor da kandidat koji je bio član neke opozicione partije, pa i funkcioner na lokalnom nivou, bude na listi ukoliko može da doprinese njihovoj borbi

Kako saznaje Vreme, taj kriterijum nije strogo poštovan, već su studenti ostavili prostor da kandidat koji je bio član neke opozicione partije, pa i funkcioner na lokalnom nivou, bude na listi ukoliko može da doprinese njihovoj borbi.

Studenti su postavili eliminacioni uslov da kandidat ne može biti neko ko je bio u izvršnoj ili zakonodavnoj vlasti u ime sadašnje vladajuće koalicije, čak i ako nije član partije.

Kako se ističe u tekstu, izbor kandidata trajao je mesecima kroz rasprave, kako bi se došlo do konsenzusa, bez preglasavanja.

Student Pravnog fakulteta Petar Živković izjavio je za Vreme da će Studentska lista uskoro biti završena, ali da će njenu zvaničnu verziju građani moći da vide tek kada budu raspisani izbori.

On je objasnio kako je proces izgledao na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde na plenumu svaki student može da predloži kandidata za listu, obrazloži svoj predlog i iznese biografiju kandidata.

Posle sprovedenog procesa, studenti su glasali za predložene kandidate, a oni sa najviše glasova izabrani su da budu na listi.

Pošto je studentski pokret šaren prema političkim uverenjima, a od početka se drži jedinstveno, uvedeno je „vetiranje“, koje je u toku na nivou cele Srbije, piše Vreme.

Kada se napravi preliminarna studentska lista, svi kandidati na njoj podležu procesu „državne potvrde“.

Živković objašnjava da to podrazumeva verifikaciju kandidata, gde svaki fakultet može da uloži veto i obrazloži zašto neki kandidat ne bi trebalo da bude na listi.

Plenum koji se protivi kandidatu, prema rečima Živkovića, šalje argumente svima ostalima, koji iznose svoje stavove, a na kraju svi fakulteti glasaju za svakog kandidata. Da bi neko bio uklonjen sa liste, potrebno je da se saglasi više od polovine ukupnog broja plenuma.

„I bez obzira na to što je vetiran, to ne znači da nije saveznik u našoj borbi“, zaključuje Živković i dodaje da studenti imaju dosta pojedinaca u ulozi savetnika.

Vreme: Kako se stvarno sastavlja Studentska lista?

U novom broju „Vreme“ otkriva sve o sastavljanju Studentske liste. Kako su predlagani kandidati, kako ide „vetiranje“ i kakav je to spisak objavio „Informer“

Biće da je prošle sedmice „Informer“ došao do prve radne verzije studentske liste – pune dupliranja, sa ko zna koliko tačnim redosledom i ko zna koliko imena koja na kraju uopšte neće biti na listi.

Neki će, izvesno, biti zaustavljeni vetom, drugi se možda sami povuku, kao što je prošle sedmice učinila glumica i producentkinja Bojana Maljević. Lista, dakle, nije ni blizu finalne, iako je tako predstavljena u režimskim medijima.

U naslovnoj temi novog broja (ovaj četvrtak, 23. jul), „Vreme“ u tekstu Isidore Cerić na osnovu razgovora sa studentima i nekim od kandidata opisuje kako se stvarno sastavlja Studentska lista.

Višesatne rasprave

Prema saznanjima „Vremena“, studenti su polovinom jula spojili radni spisak mogućih kandidata sa svih univerziteta. Tada uvid u to imaju stotine ili hiljade studenata, pa nije čudo što stvar lako izađe van pokreta.

„Studenti su nam rekli da bi to lako moglo da procuri u medije i da bi tada mogle da krenu prozivke“, kaže nam jedna osoba iz kruga potencijalnih kandidata.

Student prava Petar Živković objašnjava kako su se kandidati predlagali na Pravnom fakultetu u Beogradu: „Na našem plenumu je svaki student koji je imao viziju ko bi mogao da bude kandidat to mogao da predloži, obrazloži zašto i iznese njegovu biografiju. Nakon toga su vođene višesatne diskusije o potencijalnim kandidatima.“

Kako se dolazi do veta?

Kada se napravi preliminarna studentska lista, svi kandidati na njoj podležu procesu „državne potvrde“

Kako se studentski pokret, šaren po političkim ubeđenjima kao i ukupno građanstvo, otpočetka držao zajedno, to im je bilo jasno da lista kandidata ne može da bude pačvork ćilim na koji svako dodaje šta hoće, bez saglasnosti ostalih.

Zato je uvedeno famozno „vetiranje“. Kada se napravi preliminarna studentska lista, svi kandidati na njoj podležu procesu „državne potvrde“. To je upravo u toku na nivou cele zemlje.

Ako neko predloži da neko bude sklonjen sa liste, taj predlog, posle rasprave, mora da dobije glasove većine plenuma. Pošto se to može dešavati sve do samih izbora, to konačna lista neće biti poznata sve dok se ne iznese građanima na potpise podrške.

I ko zna koliko će do tada javnost videti „Informerovih“ studentskih lista. Svako radi svoj posao.

(N1, Vreme)