Време: У процес формирања Студентске листе, који је тренутно у току, укључено више од 80 пленума широм Србије. Студенти половином јула спојили радни списак могућих кандидата са свих универзитета

Процес формирања Студентске листе тренутно је у току, а у њега је укључено више од 80 пленума широм Србије, објавио је данас недељник Време, који сазнаје да су у томе јединствени сви факултети и универзитети који су првобитно били укључени у студентске протесте у Србији.

Како пише Време, 250 места на листи студената подељено је на шест универзитетских градова - Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Нови Пазар и Косовску Митровицу.

 250 места на листи студената подељено је на шест универзитетских градова - Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Нови Пазар и Косовску Митровицу

Места су подељена према броју студената у сваком од тих центара, што значи да је Београд добио највећи број места.

Да би се избегла „београдизација“, бољка од које, како наводи Време, пате све политичке опције, места су распоређена тако да сваки од шест градова у самом врху листе има свог кандидата.

Сва места се затим распоређују по специфичном алгоритму, како су студенти објаснили за Време, чиме се осигурава да кандидати свих факултета буду равномерно заступљени.

Када је реч о условима за улазак на листу, Време наводи као први услов да кандидат не може бити студент.

Потом следи политички филтер - кандидат не сме бити особа која је икада била члан неке од странака владајуће коалиције, од Српске напредне странке (СНС), Социјалистичке партије Србије (СПС) и Српске радикалне странке (СРС) до Уједињене сељачке странке и Српске листе, наводи се у тексту.

Када је реч о кандидатима који су били чланови опозиционих странака, услов је да никада нису били функционери неке од парламентарних опозиционих странака.

Студенти оставили простор да кандидат који је био члан неке опозиционе партије, па и функционер на локалном нивоу, буде на листи уколико може да допринесе њиховој борби

Како сазнаје Време, тај критеријум није строго поштован, већ су студенти оставили простор да кандидат који је био члан неке опозиционе партије, па и функционер на локалном нивоу, буде на листи уколико може да допринесе њиховој борби.

Студенти су поставили елиминациони услов да кандидат не може бити неко ко је био у извршној или законодавној власти у име садашње владајуће коалиције, чак и ако није члан партије.

Како се истиче у тексту, избор кандидата трајао је месецима кроз расправе, како би се дошло до консензуса, без прегласавања.

Студент Правног факултета Петар Живковић изјавио је за Време да ће Студентска листа ускоро бити завршена, али да ће њену званичну верзију грађани моћи да виде тек када буду расписани избори.

Он је објаснио како је процес изгледао на Правном факултету у Београду, где на пленуму сваки студент може да предложи кандидата за листу, образложи свој предлог и изнесе биографију кандидата.

После спроведеног процеса, студенти су гласали за предложене кандидате, а они са највише гласова изабрани су да буду на листи.

Пошто је студентски покрет шарен према политичким уверењима, а од почетка се држи јединствено, уведено је „ветирање“, које је у току на нивоу целе Србије, пише Време.

Када се направи прелиминарна студентска листа, сви кандидати на њој подлежу процесу „државне потврде“.

Живковић објашњава да то подразумева верификацију кандидата, где сваки факултет може да уложи вето и образложи зашто неки кандидат не би требало да буде на листи.

Пленум који се противи кандидату, према речима Живковића, шаље аргументе свима осталима, који износе своје ставове, а на крају сви факултети гласају за сваког кандидата. Да би неко био уклоњен са листе, потребно је да се сагласи више од половине укупног броја пленума.

„И без обзира на то што је ветиран, то не значи да није савезник у нашој борби“, закључује Живковић и додаје да студенти имају доста појединаца у улози саветника.

Време: Како се стварно саставља Студентска листа?

У новом броју „Време“ открива све о састављању Студентске листе. Како су предлагани кандидати, како иде „ветирање“ и какав је то списак објавио „Информер“

Биће да је прошле седмице „Информер“ дошао до прве радне верзије студентске листе – пуне дуплирања, са ко зна колико тачним редоследом и ко зна колико имена која на крају уопште неће бити на листи.

Неки ће, извесно, бити заустављени ветом, други се можда сами повуку, као што је прошле седмице учинила глумица и продуценткиња Бојана Маљевић. Листа, дакле, није ни близу финалне, иако је тако представљена у режимским медијима.

У насловној теми новог броја (овај четвртак, 23. јул), „Време“ у тексту Исидоре Церић на основу разговора са студентима и неким од кандидата описује како се стварно саставља Студентска листа.

Вишесатне расправе

Према сазнањима „Времена“, студенти су половином јула спојили радни списак могућих кандидата са свих универзитета. Тада увид у то имају стотине или хиљаде студената, па није чудо што ствар лако изађе ван покрета.

„Студенти су нам рекли да би то лако могло да процури у медије и да би тада могле да крену прозивке“, каже нам једна особа из круга потенцијалних кандидата.

Студент права Петар Живковић објашњава како су се кандидати предлагали на Правном факултету у Београду: „На нашем пленуму је сваки студент који је имао визију ко би могао да буде кандидат то могао да предложи, образложи зашто и изнесе његову биографију. Након тога су вођене вишесатне дискусије о потенцијалним кандидатима.“

Како се долази до вета?

Када се направи прелиминарна студентска листа, сви кандидати на њој подлежу процесу „државне потврде“

Како се студентски покрет, шарен по политичким убеђењима као и укупно грађанство, отпочетка држао заједно, то им је било јасно да листа кандидата не може да буде пачворк ћилим на који свако додаје шта хоће, без сагласности осталих.

Зато је уведено фамозно „ветирање“. Када се направи прелиминарна студентска листа, сви кандидати на њој подлежу процесу „државне потврде“. То је управо у току на нивоу целе земље.

Ако неко предложи да неко буде склоњен са листе, тај предлог, после расправе, мора да добије гласове већине пленума. Пошто се то може дешавати све до самих избора, то коначна листа неће бити позната све док се не изнесе грађанима на потписе подршке.

И ко зна колико ће до тада јавност видети „Информерових“ студентских листа. Свако ради свој посао.

(Н1, Време)