Воја Радовановић, декан Физичког факултета: Блокаде немају смисла. Оне су биле делотворне прошле године до неког тренутка, а ако би се са њима наставило то би било контрапродуктивно

Улазак у нове блокаде факултета био би контрапродуктиван и за факултете, за Универзитет, али и за саме студенте, сагласни су саговорници Данаса, који сматрају да борба за испуњење студентских захтева не треба да се своди на поновни бојкот наставног процеса.

Факултет ветеринарске медицине за сада је једини са Београдског универзитета на коме је део студената прогласио блокаду, а састанак са управом те високошколске установе показао је да овог пута постоји неслагање између академаца и професора.

И сами студенти нису били јединствени у ставу да се почне са новом блокадом: од око 1.300 активних студената ветерине, пленуму је присуствовало око 400, од који је 250 било за блокаду, а 150 за наставу, пренела је једна студенткиња тог факултета за Данас.

Уколико би до блокада поново дошло била би то друга академска година у нерегуларним условима, што би оставило значајне последице на образовање, указује декан Физичког факултета у Београду Воја Радовановић.

– Лично мислим да блокаде немају смисла. Оне су биле делотворне прошле школске године до неког тренутка, а ако би се са њима наставило то би било контрапродуктивно. И за студенте и за све нас би било боље да држимо наставу, а да онај ко хоће да иде у протесте било које врсте то ради ван наставног процеса. То је могуће и није у колизији једно с другим. Блокаде би сада деловале као нека врста самоубиства самих факултета – сматра Радовановић.

Он напомиње да се мора узети у обзир чињеница да студенти добар део прошле школске године нису имали наставу, да је пропуштено надокнађено релативно брзо, а ако би се блокаде сада наставиле имали бисмо озбиљан проблем да су две године држане у нестандардним условима и то би се значајно одразило на образовање.

– Ако правите блокаду факултета ви затварате факултет. Кога то дотиче сем факултет, наставнике, универзитет и студенте? Мој утисак је да то нема неког значајној утицаја на одлуке власти – каже Радовановић и додаје да би власт требало да има бољу комуникацију са универзитетима, факултетима и студентима, а не да све спорне ситуације најчешће решавања претњама.

Министар просвете Дејан Вук Станковић је уочи почетка нове академске године јасно поручио да се блокаде неће толерисати и да онај ко не буде радио – неће добити плату. На питање да ли је то експлицитно рекао и на недавном састанку са деканима Београдског универзитета, Радовановић одговара потврдно.

У том контексту академска заједница тумачи чињеницу да и даље није повучена спорна одредба Уредбе о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета којом је промењен однос научноистраживачког и наставног рада.

Владимир Михић, професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, недавно је оценио за Данас да је Уредба пример уцењивачког односа којим Министарство сада шаље поруку запосленима у високом образовању да ће, ако у било ком тренутку прекину наставу, бити плаћени 12, 5 одсто за научни рад док би укидањем спорне одредбе држава била обавезна да исплаћује 50 одсто зараде.

– Уредба неће бити укинута докле год је ова власт ту јер им служи да нас држе на узици и да ником не падне на памет да не држи наставу, а ако студенти крену у неку врсту обуставе наставе, да факултети у старту реагују агресивније како би то спречили – сматра Михић.

Вања Бајовић, професорка Правног факултета у Београду, напомиње да се у државне образовне установе већ годинама минимално улаже и да су на рубу опстанка, а да би нови талас блокада само убрзао њихово пропадање – почевши од економског урушавања па до квалитета образовања.

То, како каже, у крајњој линији и јесте циљ ове власти – да се државно образовање приватизује, што је јасно показала покушајима да се уведу ваучери за образовање и тиме оснаже приватни и доведу страни факултети.

– Јер када образовање, здравство и култура постану роба, а не свима доступно јавно добро, урушава се сама идеја једнакости и социјалне правде. Циљ ових делатности не треба да буде профит, већ једнакост приступа. Када држава те функције препусти приватним лицима (као што је урадила са државним здравством), она заправо приватизује саму идеју једнакости. По мом мишљењу, блокаде више доприносе овој „агенди“ тихе приватизације, него што врше било какав притисак на власт да испуни захтеве или распише изборе – сматра Бајовић.

Она појашњава у ком смислу блокаде имају смисла.

– Када студенти или ђаци имају проблема са управом одређене образовне установе, као што је случај са ученицима Пете гимназије или студентима Државног универзитета у Новом Пазару, блокада имају смисла и оправдања јер врше притисак да се управа смени или да почне да поступа по закону. У овим другим случајевима блокаде ми нису баш најјасније, посебно јер је недавни талас блокада показао колико су оне контрапродуктивне и штетне по државно школство. Видели смо да оне нису извршиле никакав притисак на режим већ су само додатно исцрпеле државне школе и факултете – истиче Бајовић.

Владан Чокић, научни саветник у Институту за медицинска истраживања Универзитета у Београду и члан Координационог одбора Мреже академске солидарности и ангажованости, каже да актуелну власт образовање не интересује, али да се студената највише плаши.

– Покушали су контролу студената преко изрежираних студентских парламената, сада то раде са хапшењем и застрашивањем. Студенти су направили животну жртву због целог друштва, имају право и на појединачне иступе који су ван очекивања јер и у њима има само искрености у жељи за праведнијим друштвом наспрам фарсе од државе – сматра Чокић.

Студенткиња Факултета ветеринарске медицине која учествује у блокади каже за Данас да студенти јесу друштвена група која је највише претрпела и изгубила у претходном периоду, али и да су у позицији да највише пруже.

– Већина нас су издржавана лица и имамо време које је потребно за планирање протеста и акција, те негде жртва мора да спадне на нас. Притом ми креирамо друштво за нас – истиче она.

На питање шта одговарају колегама и делу јавности који тврди да се у претходном периоду показало да режим не интересују блокаде и да је власт спремна да сруши универзитет, наша саговорница каже:

– Ми сматрамо да су их блокаде сигурно погодиле зато што је вест да високошколство не ради како треба одјекнула у целом свету и по томе су наши протести познати и мислим да овај режим то веома боли. Јер не би они нас тукли и хапсили да им је свеједно, тако да мислим да тај аргумент није валидан – каже студенткиња.

(Данас)