недеља, 19. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Владимир Вукчевић: У овом тренутку добро је имати Кину као пријатељску земљу. На Кину отпада неких 14-15 одсто наше укупне задужености
Хроника

Владимир Вукчевић: У овом тренутку добро је имати Кину као пријатељску земљу. На Кину отпада неких 14-15 одсто наше укупне задужености

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 07. мај 2024.

 Економиста Владимир Вучковић оценио је у емисији "Иза вести" да је посета председника Народне Републике Кине Сија Ђинпинга Србији и економска и политичка.

„У овом тренутку добро је имати Кину као пријатељску земљу, међутим убудуће би требало да се више води рачуна о детаљима“, оценио је.

Вучковић је истакао да Србија све више зависи од Кине, али да та зависност још увек није доминантна.

“Ако смо код задужености, званично је то нешто испод 3 милијарде евра, а говори се да је око 5 милијарде, што није много, то је неких 14-15 одсто наше укупне задужености. Дакле, ми домаћем финансијском тржишту дугујемо 9 милијарди евра, међународном финансијском тржишту 9 милијарди евра, ММФ-у 2,5 милијарде Међународној банци за обнову и развој 2 и нешто милијарде. Дакле, Кина је ту негде изнад неких финансијских институција, а опет доста мања од приватног финансијског тржишта. Тенденција и тренд задуживања иде ка томе да се све више задужујемо код Кине и због тога о томе треба водити рачуна”, рекао је Вучковић у емисји “Иза вести”.

На питање зашто су тако “заводљиве” кинеске инвестиције, економиста је навео да Кина поставља мање питања него што раде европске међународне финансијске институције.

“То смо чули из прве руке од неких домаћих званичника који су преговарали о кредитима с Кином – да ту Кина поставља мање питања него што то раде европске међународне финансијске институције, које много више условљавају, траже елаборате, траже студије изводљивости, како ће се трошити новац… Све је то компликовано. Враћамо се и на оно питање струке, да можда и немамо баш људе који то могу довољно брзо да ураде, а онда Кинези кажу – у реду, ако сте ви проценили да треба да правите пут, пругу, енергетско постројење, ми дајемо паре, ми изводимо и не постављамо та питања“, објаснио је економиста.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер