Владимир Јокић: Народни посланик

 Понедељак, 25. новембар. Јуче имали генералну пробу, млого добро испала, сви кажу приредба има да буде ко Лу. После свратио код кум Неше на славу, Свети Мрата. После дошо кући, узо соду бикарбону, лего одма после Сабље, наспаво се, па јутрос пожурио на посо. Е тамо, кад је приредба кренула, баш сам се показо. Прво сам држо паролу „Жути олоши“ а онда сам млатарао рукама и гурао се са оним њиховим беломусастим из Крушевца, После смо се још мало гурали онако ђутуре, а ондса смо се окупили око говорнице и чували углед и достојанство овог Часног дома, После смо сишли у ресторан, мућкалица била помасна, узо соду бикарбону.

Уторак, 26. новембар. Данас крсна слава теча Милована, Свети Јован Златоусти. Заређале славе: јуче био исто Јован ал Милостиви. Они му дођу ко предгрупа оном главном Светом Јовану Крститељу у јануару. На ручку било много лепо, све редно од гибанице и супе па до Васине торте. Печења ко дрва. А било и да се попије. Остао и на верчери. После код куће узо соду бикарбону и заспо ко заклан.

Среда, 27. новембар. Кућа посо, посо кућа… Данас на послу у Часном дому ишло све ко по лоју, клупе жутог олоша биле празне па ми једногласно завршили посо: изгласали повећање пензија нашим бакама и декама, повећање плата нашим запосленима, измене Кривичног законика и још ихај-хај тачака дневнога реда. Очас посла. Увече била седница Управног одбора Београдски Метро где сам распоређен. И ту смо све брзо изгласали зато што нас после чеко банкет. Охо-хо банкет, две кесице соде бикарбоне.

Четвртак, 28. новембар. Данас не морам на посо па се излежаво цео дан. Увече домине код Чеде.

Петак, 29. новембар. И данас не радимо. А и Свети Мата код Јоце Милетиног. Био ба ручку. Боље да нисам, одма после пихтија развила се жива дискусија о актуелним темама па су сви од мене као народног посланика очекивали да све знам и кажем коју о тим актуелним питањима. А мени се придремало, ноћас до два гледо Елиту.

(Данас)