„Vašington post”: Šta to krije Pentagon - iranski vazdušni napadi oštetili ili uništili najmanje 228 objekata na lokacijama američke vojske širom Bliskog istoka

 Iranski vazdušni napadi oštetili su ili uništili najmanje 228 objekata ili delova opreme na lokacijama američke vojske širom Bliskog istoka od početka rata, uključujući hangare, kasarne, skladišta goriva, avione i ključnu radarsku, komunikacionu i protivvazdušnu opremu, objavio je Vašington post.

Razmere razaranja su znatno veće nego što je američka vlada javno priznala ili nego što je ranije objavljeno.

Zvaničnici su rekli da je pretnja vazdušnim napadima učinila neke američke baze u regionu previše opasnim za normalno funkcionisanje, pa su komandanti na početku rata premestili većinu osoblja van dometa iranske vatre.

Od početka rata 28. februara, sedam pripadnika američke vojske je poginulo u napadima na američke objekte u regionu, šest u Kuvajtu i jedan u Saudijskoj Arabiji, dok je do kraja aprila povređeno više od 400 vojnika, saopštila je američka vojska. Iako se većina ranjenih vratila na dužnost u roku od nekoliko dana, najmanje 12 je zadobilo teške povrede, prema rečima američkih zvaničnika koji su govorili pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme.

Satelitski snimci kao dokaz

Satelitske snimke Bliskog istoka je trenutno izuzetno teško dobiti. Dva najveća komercijalna provajdera, Vantor i Planet, udovoljila su zahtevima vlade SAD, svog najvećeg klijenta, da ograniče, odlože ili potpuno obustave objavljivanje snimaka regiona tokom trajanja rata, što otežava ili onemogućava procenu iranskih kontranapada. Ova ograničenja su uvedena manje od dve nedelje nakon početka rata.

Satelitske snimke Bliskog istoka je trenutno izuzetno teško dobiti. Dva najveća komercijalna provajdera, Vantor i Planet, udovoljila su zahtevima vlade SAD, svog najvećeg klijenta, da ograniče, odlože ili potpuno obustave objavljivanje snimaka regiona tokom trajanja rata, što otežava ili onemogućava procenu iranskih kontranapada

S druge strane, iranske državne novinske agencije redovno objavljuje satelitske snimke visoke rezolucije na društvenim mrežama od samog početka, tvrdeći da dokumentuju štetu na američkim lokacijama.

Za ovu analizu, jednu od prvih sveobuhvatnih javnih procena štete na američkim objektima u regionu, Vašington post je pregledao više od 100 takvih snimaka. Autentičnost 109 slika je potvrđena poređenjem sa slikama niže rezolucije sa satelitskog sistema Kopernikus Evropske unije, kao i dostupnim slikama visoke rezolucije sa Planete. Devetnaest iranskih snimaka je isključeno jer poređenja nisu bila konačna. Nisu pronađeni dokazi o manipulaciji snimcima.

Na primer, potvrđeno je da je oštećeno devet rezervoara za gorivo u bazi Ali al-Salem u Kuvajtu. U dodatnoj analizi snimka Planete, novinari su identifikovali još 10 oštećenih ili uništenih objekata koji nisu prikazani na iranskom snimku. Ukupno je utvrđeno da je 217 objekata i 11 komada opreme oštećeno ili uništeno na 15 američkih vojnih lokacija u regionu.

Procene se kriju

Stručnjaci koji su analizirali ove podatke kažu da šteta ukazuje na to da je američka vojska potcenila iranske mogućnosti ciljanja, nedovoljno prilagođene modernom ratovanju dronovima i da je neke baze ostavila nedovoljno zaštićenim.

Stručnjaci koji su analizirali ove podatke kažu da šteta ukazuje na to da je američka vojska potcenila iranske mogućnosti ciljanja, nedovoljno prilagođene modernom ratovanju dronovima i da je neke baze ostavila nedovoljno zaštićenim

„Iranski udari su bili precizni. Nema slučajnih kratera koji bi ukazivali na promašaje“, rekao je Mark Kansijan iz Centra za strateške i međunarodne studije.

Međutim, deo štete je možda nastao nakon što su američke snage već napustile baze, a zaštita objekata više nije bila prioritet. Stručnjaci smatraju da napadi nisu značajno ograničili sposobnost američke vojske da sprovodi vazdušne operacije protiv Irana.

Centralna komanda SAD odbila je da detaljno komentariše nalaze Vašington posta, dok je vojni portparol osporio procene da je šteta bila velika ili dokaz sistemskih propusta, rekavši da su takve procene složene i ponekad obmanjujuće.

Analiza pokazuje da su napadi pogodili brojne objekte, uključujući kasarne, hangare i skladišta u više od polovine analiziranih baza. Pogođeni su i komunikacioni i radarski sistemi, oprema protivraketne odbrane Patriot, elektrane i skladišta goriva.

Više od polovine ukupne štete zabeleženo je u sedištu Pete flote američke mornarice u Bahreinu i u tri baze u Kuvajtu: Ali al-Salem, Kamp Arifjan i Kamp Buering.

Stručnjaci navode da su razlozi za ranjivost baza višestruki. Između ostalog, iranske snage su pokazale veću otpornost nego što se očekivalo, a američka strategija nije uzela u obzir dubinu iranskih obaveštajnih priprema niti iscrpljenost protivvazdušne odbrane nakon ranijih sukoba.

Takođe je istaknut nedostatak prilagođavanja pretnjama dronova, koje je teže presreti i preciznije su, kao i nedostatak uspostavljenih skloništa za zaštitu osoblja i opreme.

Otići ili ostati

Napadi su primorali američke planere da razmotre nove dileme: povući snage na bezbednije lokacije i smanjiti operativne kapacitete ili zadržati prisustvo uz rizik od daljih žrtava.

Američki zvaničnik je rekao da je šteta na pomorskoj bazi u Bahreinu „značajna“ i da je sedište premešteno u bazu Makdil na Floridi. Povratak osoblja u bliskoj budućnosti je malo verovatan.

Prema rečima drugih zvaničnika, moguće je da se američke snage nikada neće vratiti u većem broju u neke baze u regionu, iako konačna odluka još nije doneta.

„Prešli smo iz ere nevidljivosti u vreme kada je bojno polje sve transparentnije. Iako se čini da bi trebalo da budemo u ofanzivi, mi zapravo igramo odbranu oko ovih baza“, rekao je Maksimilijan Bremer.

(Politika)