„Вашингтон пост”: Шта то крије Пентагон - ирански ваздушни напади оштетили или уништили најмање 228 објеката на локацијама америчке војске широм Блиског истока

 Ирански ваздушни напади оштетили су или уништили најмање 228 објеката или делова опреме на локацијама америчке војске широм Блиског истока од почетка рата, укључујући хангаре, касарне, складишта горива, авионе и кључну радарску, комуникациону и противваздушну опрему, објавио је Вашингтон пост.

Размере разарања су знатно веће него што је америчка влада јавно признала или него што је раније објављено.

Званичници су рекли да је претња ваздушним нападима учинила неке америчке базе у региону превише опасним за нормално функционисање, па су команданти на почетку рата преместили већину особља ван домета иранске ватре.

Од почетка рата 28. фебруара, седам припадника америчке војске је погинуло у нападима на америчке објекте у региону, шест у Кувајту и један у Саудијској Арабији, док је до краја априла повређено више од 400 војника, саопштила је америчка војска. Иако се већина рањених вратила на дужност у року од неколико дана, најмање 12 је задобило тешке повреде, према речима америчких званичника који су говорили под условом анонимности због осетљивости теме.

Сателитски снимци као доказ

Сателитске снимке Блиског истока је тренутно изузетно тешко добити. Два највећа комерцијална провајдера, Вантор и Планет, удовољила су захтевима владе САД, свог највећег клијента, да ограниче, одложе или потпуно обуставе објављивање снимака региона током трајања рата, што отежава или онемогућава процену иранских контранапада. Ова ограничења су уведена мање од две недеље након почетка рата.

Сателитске снимке Блиског истока је тренутно изузетно тешко добити. Два највећа комерцијална провајдера, Вантор и Планет, удовољила су захтевима владе САД, свог највећег клијента, да ограниче, одложе или потпуно обуставе објављивање снимака региона током трајања рата, што отежава или онемогућава процену иранских контранапада

С друге стране, иранске државне новинске агенције редовно објављује сателитске снимке високе резолуције на друштвеним мрежама од самог почетка, тврдећи да документују штету на америчким локацијама.

За ову анализу, једну од првих свеобухватних јавних процена штете на америчким објектима у региону, Вашингтон пост је прегледао више од 100 таквих снимака. Аутентичност 109 слика је потврђена поређењем са сликама ниже резолуције са сателитског система Коперникус Европске уније, као и доступним сликама високе резолуције са Планете. Деветнаест иранских снимака је искључено јер поређења нису била коначна. Нису пронађени докази о манипулацији снимцима.

На пример, потврђено је да је оштећено девет резервоара за гориво у бази Али ал-Салем у Кувајту. У додатној анализи снимка Планете, новинари су идентификовали још 10 оштећених или уништених објеката који нису приказани на иранском снимку. Укупно је утврђено да је 217 објеката и 11 комада опреме оштећено или уништено на 15 америчких војних локација у региону.

Процене се крију

Стручњаци који су анализирали ове податке кажу да штета указује на то да је америчка војска потценила иранске могућности циљања, недовољно прилагођене модерном ратовању дроновима и да је неке базе оставила недовољно заштићеним.

Стручњаци који су анализирали ове податке кажу да штета указује на то да је америчка војска потценила иранске могућности циљања, недовољно прилагођене модерном ратовању дроновима и да је неке базе оставила недовољно заштићеним

„Ирански удари су били прецизни. Нема случајних кратера који би указивали на промашаје“, рекао је Марк Кансијан из Центра за стратешке и међународне студије.

Међутим, део штете је можда настао након што су америчке снаге већ напустиле базе, а заштита објеката више није била приоритет. Стручњаци сматрају да напади нису значајно ограничили способност америчке војске да спроводи ваздушне операције против Ирана.

Централна команда САД одбила је да детаљно коментарише налазе Вашингтон поста, док је војни портпарол оспорио процене да је штета била велика или доказ системских пропуста, рекавши да су такве процене сложене и понекад обмањујуће.

Анализа показује да су напади погодили бројне објекте, укључујући касарне, хангаре и складишта у више од половине анализираних база. Погођени су и комуникациони и радарски системи, опрема противракетне одбране Патриот, електране и складишта горива.

Више од половине укупне штете забележено је у седишту Пете флоте америчке морнарице у Бахреину и у три базе у Кувајту: Али ал-Салем, Камп Арифјан и Камп Буеринг.

Стручњаци наводе да су разлози за рањивост база вишеструки. Између осталог, иранске снаге су показале већу отпорност него што се очекивало, а америчка стратегија није узела у обзир дубину иранских обавештајних припрема нити исцрпљеност противваздушне одбране након ранијих сукоба.

Такође је истакнут недостатак прилагођавања претњама дронова, које је теже пресрети и прецизније су, као и недостатак успостављених склоништа за заштиту особља и опреме.

Отићи или остати

Напади су приморали америчке планере да размотре нове дилеме: повући снаге на безбедније локације и смањити оперативне капацитете или задржати присуство уз ризик од даљих жртава.

Амерички званичник је рекао да је штета на поморској бази у Бахреину „значајна“ и да је седиште премештено у базу Макдил на Флориди. Повратак особља у блиској будућности је мало вероватан.

Према речима других званичника, могуће је да се америчке снаге никада неће вратити у већем броју у неке базе у региону, иако коначна одлука још није донета.

„Прешли смо из ере невидљивости у време када је бојно поље све транспарентније. Иако се чини да би требало да будемо у офанзиви, ми заправо играмо одбрану око ових база“, рекао је Максимилијан Бремер.

(Политика)