Вања Бајовић: Блокаде факултета су у једном моменту постале контрапродуктивне, јер не врше притисак на Вучића. Притисак на власт врше протести на улици

 Вања Бајовић, професорка Правног факултета у Београду, за Н1 је навела да "су у једном моменту блокаде постале контрапродуктивне, јер не врше никакав притисак на Вучића". "Оно што врши притисак на власт јесу протести на улици и то се од почетка знало. Блокаде су у почетку помагале студентима да се организују, сећамо се 15. марта – долазили су студенти из других градова па су спавали на факултетима... Имало је смисла до одређеног момента, али дошли смо у такав парадокс да су блокаде фактички учиниле корист за власт у смислу спровођења те њихове агенде приватизације државног школства", истакла је.

Навела је и да "не жели да се деси ово што се сада дешава - да блокаде постану контрапродуктивне".

“Дошли смо у ситуацију да су државни факултети под знаком питања. Дуго постоји, а о томе се не прича - тежња власти да уништи државне факултете. Говорило се пре о увођењу посебног СПИРИ система како би се финансије централизовале и одузеле државним универзитетима и пребациле у јединствен систем, о ваучерима у образовању... Била је актуелна прича и о довођењу страних факултета и то без акредитације. Дуго је на мети агенда приватизације државних факултета, њиховог уништења", оценила је.

Навела је да су "државни факултети профитирали репутационо".

"Ојачали су репутационо, али фактички смо дошли у ситацију да све што је власт намеравала, сада јој је олакшано да спроведе", истакла је.

Додала је да "без обзира што је власт ослабила", како каже, "са друге стране има и даље силу у својим рукама да донесе законе и уредбе".

"Како су почеле блокаде, кренула су инспекцијска кажњавања факултета зато што не раде. Ако факултет има милион динара прихода, и три пута казните факултет казном од 300 хиљада, ви сте му одузели приходе и без да сте увели СПИРИ систем. Прете нам и тужбама самофинансирајућих студената који су уписали школску годину, а нису имали наставу и траже да им се средства надокнаде. Долазимо у ситуацију да ће факулети остати без основних ствари, неће бити ни за струју", истакла је и додала да није само реч о платама, већ о финансијској аутономији факултета.

Бајовић је казала и да "су одрасли све препустили студентима да нам реше све проблеме у земљи који су нагомилани деценијама уназад".

"Чим је донета спорна уредба која нас је фактички оставила без плата, ми професори смо морали да устанемо, да ступимо у штрајк, у одбрану наших права и интереса. Ми смо тада поднели петиције Уставном суду коју је за дан потписало 2 хиљаде професора. Замислите ту количину професора – требало је да устанемо и кажемо да ми преузимамо борбу", казала је.

Додала је да тада нису хтели да уђу у незаконит штрајк, јер би то дало још више основа да их финансијски кажњавају.

"И даље мислим да је идеја штрајка једина идеја која вади универзитет. Не само да би ми професори морално показали зубе и устали у заштиту права, већ штрајк у неку руку олакшава универзитету. Ако имамо испитне рокове, омогућавамо да се настави школска година и омогућавамо да се одржи пријемни испит", навела је.

Бајовић је казала да је "дубоко погрешно наметање решења попут онлајн наставе без договора са студентима".

"Ја сам за штрајк наставника уз минимум процеса рада. То значи одржавање испитних рокова – они би ублажили блокаде, свим студентима би се дала могућност да полажу испите и могућност да се одржи пријемни испит".

Навела је да је једина могућност која остаје - да сваки факултет појединачно ступа у штрајк, а да за ту одлуку треба да буде половина запослених.

(Н1)