Utisak nedelje: Zašto vlast ruši simbole glavnog grada? Bojan Kovačević: Vlast sprovodi sadizam prema Beogradu

Reditelj i pisac Goran Marković rekao je, pre oko mesec dana da bi se vezao za Stari savski most kako bi sprečio njegovo rušenje. On danas kaže da “neko iz nejasnih razloga hoće da demontira most”, što je okarakterisao kao “užas” i perverziju”. Sličnog je stava i arhitekta Bojan Kovačević koji smatra da se ovde dve teme preklapaju - sam most i njegova istorija, potreba za prohodnijim mostom i “sadizam” prema Beogradu koju sprovodi vlast. Za pisca Gojka Božovića u Beogradu je sve postalo moguće u korist Beograda na vodi, pa i rušenje mosta, onda kada je prošlo rušenje u Savamali.

Goran Marković naveo je da je stanje svesti aktuelne vlasti “vrlo bizarno”, te kaže da misli se radi o “malignoj fazi autokratije”, koja počinje da uživa u zlostavljanju ljudi. On ističe i da je o tome čuveni pisac i dobitnik Nobelove nagrade za književnost Alber Kami napisao dramu “Kaligula” – o tome kako neko ko ima neograničenu vlast počinje da čini “raznorazne ludosti”.

“Rušenje mosta, kao i rušenje Sajma naročito, pa i hotela ‘Jugoslavija’, to su sve hirovi, nekome je palo na pamet da se poigrava sa ljudima, životima i uspomenama”, rekao je on u “Utisku nedelje” na TV Nova.

Upitan koje su šanse građana protiv vlasti koju tako opisuje, Marković kaže – male, jer vlast u “orgijama samovolje” uprkos opštem konsenzusu u društvu da ne treba kopati litijum i dalje na tome insistira, te mu je očekivano da vlast ruši.

“Jedino objašnjenje za to je uživanje u tome, ne vidim drugi razlog. Ne verujem da će se neko grdno ovajditi, a možda i hoće neko uzeti proviziju, ali to nije suština. Suština je u tome da pokažem kako ja mogu sve, mogu da vas zgnječim ako hoću”, kaže Marković.

Bojan Kovačević, arhitekta i predsednik Akademije arhitekture Srbije kaže da vlast ne sluša šta građani Beograda misle, i to ne samo o mostu.

Bojan Kovačević:  Vlast ne sluša šta građani Beograda misle, i to ne samo o mostu. Most je prva od krunskih adresa na koju vlast sada nasrće. Sajam je nagovešten, Generalštab je nagovešten, hotel ‘Jugoslavija’ je ograđen šestometarskim paravanima, valjda da se ne vidi šta se tamo dešava…

“Most je prva od krunskih adresa na koju vlast sada nasrće. Sajam je nagovešten, Generalštab je nagovešten, hotel ‘Jugoslavija’ je ograđen šestometarskim paravanima, valjda da se ne vidi šta se tamo dešava… Tako ja vidim ovaj trenutak gde 1. novembra most treba da bude zatvoren, a za 31. oktobar su zakazani protesti. Došao sam do slike koja je potpuni apsurd, da građani sad potencijalno spašavaju vlast od teških problema i blamova koji će nastati ako budu terali tu priču s mostom – da ga demontira, ruši, pa da barem tri godine čekamo na novi most koji, pritom, ne može da ima smislenu funkciju ako nema tunela koji treba kod Ekonomskog fakulteta da uđe u zemlju, a da izađe blizu Pančevačkog mosta. Tako da je količina problema koji se kao na doboš torti slažu jedni na drugi, jako velika”, kazao je Kovačević i dodao da kao stručnjak ne može a da ne kaže da je most u tehničkom smislu vrlo klimav, ali da postoje načini da se to reši.

Kovačević je kazao da se o tim rešenjima razgovara trezveno, sa pravim argumentima i planiranjem, a ne sa kratkoročnim rešenjima koja se već sutradan menjaju. Kako je naveo, prebacivanje mosta kod Ratnog ostrva se sprovodi sa logikom “evo nismo bacili most u đubre, nego smo iskoristili konstrukciju na drugom mestu”.

“Most ne može da se prebaci, u tehničikom smislu to su bajke za malu decu. On može samo da se demontira, pa da se na drugom mestu sastavlja, a to opet košta prilično mnogo”, rekao je on i uputio kritiku opozicionim strankama da se “ne pomeraju” na nezadovoljstvo građana kada se radi o arhitektonskim i kulturnim temama.

Gojko Božović, pisac, izdavač i jedan od inicijatora i osnivača “Proglasa” kazao je da jednu po jednu tačku Beograda, zauzima Beograd na vodi.

“Tako su nestale železnička i autobuska stanica koje smo imali u centru grada i one se sada, za većinu građana Srbije nalaze na nepoznatim lokacijama, pa ni ljudima koji žive u Beogradu nije lako da do njih dođu”, istakao je Božović.

“Na drugoj strani, sada je zbog interesa Beograda na vodi, što je odavno priča, ugrožen Beogradski sajam, ali je ugrožen i Stari savski most. Nema nijednog drugog razloga zašto je on doveden u pitanje, nego je to interes Beograda na vodi”, rekao je on.

Božović je istakao da sve što smeta Beorgadu na vodi može da bude uništeno, nevezano za to da li to menja arhitektonsku i kulturno-istorijsku tradciju Beograda.

“Mi ne znamo da li će išta od onoga što su prepoznatljive konture grada ostati posle nas”, rekao je on.

Božović je istakao i da dolazimo u situaciju da čitav grad može da zasmeta Beogradu na vodi i da neće biti povučena nijedna linija.

“Deluje nerazumno da se zbog jednog privatnog projekta koji se naslanja na političku silu koja vlada ovo zemljom više od jedne decenije, da se jedna po jedna tačka grada koja je duboko prepoznatljiva, sa veoma jasnom fizionomijom, sa velikom tradicijom i značajem za ovaj grad, pomera kako bi se ostvarilo nešto što je, bez ikakve sumnje, privatni interes. Pritom, to ima jednu fizionimiju zabranjenog grada, vi sada od Beograda na vodi kod autobuske stanice nećete moći da priđete reci s te strane”, rekao je on.

Govoreći o tome da li se odbrane Starog savskog mosta, Sajma i Generalštaba tiču svih građana, a ne samo Beograđana, Marković je naveo da pored ostalih stvari koje propaganda ovog režima radi, tu je i širenje fame kako je Beograd nešto što je privilegija.

“To je jako rašireno i mnogo ljudi u Nišu ili Kragujevcu misli da oni nisu Beograd i da ne žele da služe Beogradu, što je legitimno, ali se ovde više ne radi o služenju Beogradu, već o služenju tradiciji, istoriji, prošlosti koju svi zajedno delimo, mada ja ne verujem da će iko tome da se pridruži bilo gde van Beograda. Na kraju krajeva, i ne moraju, jer u Beogradu ima toliko ljudi koji u njemu žive, i ako oni ne ustanu da odbrane svoj grad, neće im ga odbraniti niko drugi”, rekao je on.

Kovačević je kazao da mu ovo liči na slogan “Srbija ne sme da stane” koji se pretvara u “Beograd sme da nestane”.

Bojan Kovačević: To uništenje Beograda, malo po malo, preko simbola, je na granici, neću da kažem smrtne opasnosti, ali je veoma opasno

“Onog trentuka kada dominantne tačke Beograda obrišete gumicom i kažete ljduima ‘e sad je tamo prava stvar’, onda se pitamo gde mi živimo. Tu imamo još jedan aspekt nasilne modernizacije ili nečega što ličini na modernizaciju, a koju pritom paradoksalno sprovode ljudi koje teško možemo da krstimo kao modernizatore ili urbane protagoniste urbanog života. To uništenje Beograda, malo po malo, preko simbola, je na granici, neću da kažem smrtne opasnosti, ali je veoma opasno”, rekao je Kovačević.

Na pitanje ko je odgovoran za to što osim pobune nema drugog rešenja, Marković kaže da smatra da je u pitanju “opšta narkoza” pod kojom se ljudi nalaze.

“Ona je postignuta jednim dugotrajnim pre svega laganjem, propagandom, potpunog odustva informacija o tome šta je istina. Ljudi su u potpunosti omamljeni time ili jednostavno neće, baš ih briga, okrenuti su strašno sebi i svojim problemima”, dodao je on.

Govoreći o potrebi za promenom Beograda, Marković kaže da “sve počinje od glave”.

“Ja sam jednom prilikom tražio na intrernetu pojam narcistički poremećaj ličnosti i izašao mi je foto-robot predsednika države, a to svako u ovom trenutku sada može da proveri. To je jedan čovek koji je opsednut sobom, okružen ljudima koji mu laskaju, ne trpi kritiku i drugo mišljenje, tako da smo mi u zamci. To je moja slika ove situacije i ja nemam rešenje”, rekao je on.

Marković je istakao da mladi koji će živeti ovde, moraju da “krče sebi put”, a ne da puste “matorce” da to rade za njih.

Odličan @GojkoBozovic u #utisak #UtisakNedeljepic.twitter.com/YjmRFxxkob

— Maryna (@boo_maryna) October 27, 2024

Božović, s druge strane, ne misli da je sve na mladima.

“Ja mislim da je na nama. Mislim da nema niko drugi, osim nas koji trenutno živimo u ovoj zemlji, nekoliko generacija ljudi – niko drugi neće, niti treba da menja ovu zemlju… Svi mi vidimo šljašteći niz Potemkinovih sela, vidimo obnovu autoritarnih poretka, nestanak kritičnog mišljenja iz javnog života. U društvenom smislu, to je uspon beznačajnosti na važna mesta. S druge strane, to je proizvodnja programirane bespomoćnosti kao osnovnog osećanja širokih masa. S treće strane, to je je pokušaj da se snalažljivost nametne kao osnovni model društvenog funkcinisanja i moralo bi se kazati da imamo sistematično nastojanje da se snize kriterijumi, da sve postane moguće, a sve se to čini jer je ovaj režim prva vlast u Srbiji nakon Titovog doba koja je uspela da da svoju novu klasu i buržoaziju. Naprednjačka buržoazija nije nastala na znanju, zvanju i kvalitetima, već na manama i spremnosti da se služi gospodaru ”, rekao je on.

(Nova.rs)