Утисак недеље: Зашто власт руши симболе главног града? Бојан Ковачевић: Власт спроводи садизам према Београду

Редитељ и писац Горан Марковић рекао је, пре око месец дана да би се везао за Стари савски мост како би спречио његово рушење. Он данас каже да “неко из нејасних разлога хоће да демонтира мост”, што је окарактерисао као “ужас” и перверзију”. Сличног је става и архитекта Бојан Ковачевић који сматра да се овде две теме преклапају - сам мост и његова историја, потреба за проходнијим мостом и “садизам” према Београду коју спроводи власт. За писца Гојка Божовића у Београду је све постало могуће у корист Београда на води, па и рушење моста, онда када је прошло рушење у Савамали.

Горан Марковић навео је да је стање свести актуелне власти “врло бизарно”, те каже да мисли се ради о “малигној фази аутократије”, која почиње да ужива у злостављању људи. Он истиче и да је о томе чувени писац и добитник Нобелове награде за књижевност Албер Ками написао драму “Калигула” – о томе како неко ко има неограничену власт почиње да чини “разноразне лудости”.

“Рушење моста, као и рушење Сајма нарочито, па и хотела ‘Југославија’, то су све хирови, некоме је пало на памет да се поиграва са људима, животима и успоменама”, рекао је он у “Утиску недеље” на ТВ Нова.

Упитан које су шансе грађана против власти коју тако описује, Марковић каже – мале, јер власт у “оргијама самовоље” упркос општем консензусу у друштву да не треба копати литијум и даље на томе инсистира, те му је очекивано да власт руши.

“Једино објашњење за то је уживање у томе, не видим други разлог. Не верујем да ће се неко грдно овајдити, а можда и хоће неко узети провизију, али то није суштина. Суштина је у томе да покажем како ја могу све, могу да вас згњечим ако хоћу”, каже Марковић.

Бојан Ковачевић, архитекта и председник Академије архитектуре Србије каже да власт не слуша шта грађани Београда мисле, и то не само о мосту.

Бојан Ковачевић:  Власт не слуша шта грађани Београда мисле, и то не само о мосту. Мост је прва од крунских адреса на коју власт сада насрће. Сајам је наговештен, Генералштаб је наговештен, хотел ‘Југославија’ је ограђен шестометарским параванима, ваљда да се не види шта се тамо дешава…

“Мост је прва од крунских адреса на коју власт сада насрће. Сајам је наговештен, Генералштаб је наговештен, хотел ‘Југославија’ је ограђен шестометарским параванима, ваљда да се не види шта се тамо дешава… Тако ја видим овај тренутак где 1. новембра мост треба да буде затворен, а за 31. октобар су заказани протести. Дошао сам до слике која је потпуни апсурд, да грађани сад потенцијално спашавају власт од тешких проблема и бламова који ће настати ако буду терали ту причу с мостом – да га демонтира, руши, па да барем три године чекамо на нови мост који, притом, не може да има смислену функцију ако нема тунела који треба код Економског факултета да уђе у земљу, а да изађе близу Панчевачког моста. Тако да је количина проблема који се као на добош торти слажу једни на други, јако велика”, казао је Ковачевић и додао да као стручњак не може а да не каже да је мост у техничком смислу врло климав, али да постоје начини да се то реши.

Ковачевић је казао да се о тим решењима разговара трезвено, са правим аргументима и планирањем, а не са краткорочним решењима која се већ сутрадан мењају. Како је навео, пребацивање моста код Ратног острва се спроводи са логиком “ево нисмо бацили мост у ђубре, него смо искористили конструкцију на другом месту”.

“Мост не може да се пребаци, у техничиком смислу то су бајке за малу децу. Он може само да се демонтира, па да се на другом месту саставља, а то опет кошта прилично много”, рекао је он и упутио критику опозиционим странкама да се “не померају” на незадовољство грађана када се ради о архитектонским и културним темама.

Гојко Божовић, писац, издавач и један од иницијатора и оснивача “Прогласа” казао је да једну по једну тачку Београда, заузима Београд на води.

“Тако су нестале железничка и аутобуска станица које смо имали у центру града и оне се сада, за већину грађана Србије налазе на непознатим локацијама, па ни људима који живе у Београду није лако да до њих дођу”, истакао је Божовић.

“На другој страни, сада је због интереса Београда на води, што је одавно прича, угрожен Београдски сајам, али је угрожен и Стари савски мост. Нема ниједног другог разлога зашто је он доведен у питање, него је то интерес Београда на води”, рекао је он.

Божовић је истакао да све што смета Беоргаду на води може да буде уништено, невезано за то да ли то мења архитектонску и културно-историјску традцију Београда.

“Ми не знамо да ли ће ишта од онога што су препознатљиве контуре града остати после нас”, рекао је он.

Божовић је истакао и да долазимо у ситуацију да читав град може да засмета Београду на води и да неће бити повучена ниједна линија.

“Делује неразумно да се због једног приватног пројекта који се наслања на политичку силу која влада ово земљом више од једне деценије, да се једна по једна тачка града која је дубоко препознатљива, са веома јасном физиономијом, са великом традицијом и значајем за овај град, помера како би се остварило нешто што је, без икакве сумње, приватни интерес. Притом, то има једну физионимију забрањеног града, ви сада од Београда на води код аутобуске станице нећете моћи да приђете реци с те стране”, рекао је он.

Говорећи о томе да ли се одбране Старог савског моста, Сајма и Генералштаба тичу свих грађана, а не само Београђана, Марковић је навео да поред осталих ствари које пропаганда овог режима ради, ту је и ширење фаме како је Београд нешто што је привилегија.

“То је јако раширено и много људи у Нишу или Крагујевцу мисли да они нису Београд и да не желе да служе Београду, што је легитимно, али се овде више не ради о служењу Београду, већ о служењу традицији, историји, прошлости коју сви заједно делимо, мада ја не верујем да ће ико томе да се придружи било где ван Београда. На крају крајева, и не морају, јер у Београду има толико људи који у њему живе, и ако они не устану да одбране свој град, неће им га одбранити нико други”, рекао је он.

Ковачевић је казао да му ово личи на слоган “Србија не сме да стане” који се претвара у “Београд сме да нестане”.

Бојан Ковачевић: То уништење Београда, мало по мало, преко симбола, је на граници, нећу да кажем смртне опасности, али је веома опасно

“Оног трентука када доминантне тачке Београда обришете гумицом и кажете љдуима ‘е сад је тамо права ствар’, онда се питамо где ми живимо. Ту имамо још један аспект насилне модернизације или нечега што личини на модернизацију, а коју притом парадоксално спроводе људи које тешко можемо да крстимо као модернизаторе или урбане протагонисте урбаног живота. То уништење Београда, мало по мало, преко симбола, је на граници, нећу да кажем смртне опасности, али је веома опасно”, рекао је Ковачевић.

На питање ко је одговоран за то што осим побуне нема другог решења, Марковић каже да сматра да је у питању “општа наркоза” под којом се људи налазе.

“Она је постигнута једним дуготрајним пре свега лагањем, пропагандом, потпуног одуства информација о томе шта је истина. Људи су у потпуности омамљени тиме или једноставно неће, баш их брига, окренути су страшно себи и својим проблемима”, додао је он.

Говорећи о потреби за променом Београда, Марковић каже да “све почиње од главе”.

“Ја сам једном приликом тражио на интрернету појам нарцистички поремећај личности и изашао ми је фото-робот председника државе, а то свако у овом тренутку сада може да провери. То је један човек који је опседнут собом, окружен људима који му ласкају, не трпи критику и друго мишљење, тако да смо ми у замци. То је моја слика ове ситуације и ја немам решење”, рекао је он.

Марковић је истакао да млади који ће живети овде, морају да “крче себи пут”, а не да пусте “маторце” да то раде за њих.

Божовић, с друге стране, не мисли да је све на младима.

“Ја мислим да је на нама. Мислим да нема нико други, осим нас који тренутно живимо у овој земљи, неколико генерација људи – нико други неће, нити треба да мења ову земљу… Сви ми видимо шљаштећи низ Потемкинових села, видимо обнову ауторитарних поретка, нестанак критичног мишљења из јавног живота. У друштвеном смислу, то је успон безначајности на важна места. С друге стране, то је производња програмиране беспомоћности као основног осећања широких маса. С треће стране, то је је покушај да се сналажљивост наметне као основни модел друштвеног функцинисања и морало би се казати да имамо систематично настојање да се снизе критеријуми, да све постане могуће, а све се то чини јер је овај режим прва власт у Србији након Титовог доба која је успела да да своју нову класу и буржоазију. Напредњачка буржоазија није настала на знању, звању и квалитетима, већ на манама и спремности да се служи господару ”, рекао је он.

(Нова.рс)