„Утисак недеље“: Данило Мандић – Овде се активно навија за агресора, НАТО је једини који помаже Украјини. Понош: Нема ни једне речи оправдања за то што Русија ради

"Наше колективне трауме лечимо тако што навијамо за туђе колективне трауме и то није здраво. То да своје трауме од деведестих, своје бомбардовање, своје мртве лечиш тако што Украјинцима пљујеш на гроб и релативизујеш то тамо је једна друштвена патологија. Колективне трауме се не решавају санкцијама, нити Хашким трибуналима, него музејима и уџбеницима", рекао је у “Утиску недеље” социолог и предавач на Универзитету Харвард Данило Мандић, напомињујући да се жртве бомбардовања из 1999. “ваде из џака када су кич националистичке церемоније испред статуе Стефана Немање уместо да се озбиљно позабавимо поштовањем тих жртава".

Износећи утиске након двомесечне посете Украјини, Мандић је ситуацију у тој ратом захваћеној земљи описао у две речи – паклено и језиво, пише Нова.рс.

“Најгоре је онима на истоку земље, у Харкову, Домбасу јер код њих рат траје од 2014, а екстремна десница је зајахала. У Кијеву када смо дошли ситуација је била као на филму, нема никога на улицама. Сада се враћа живот у нормалу, људи седе у кафићима али по говору тела видите да ту нешто није у реду. На пример, не сме да се смеје јавно, а с друге стране не смеш ни да плачес и да показујеш дефетизам”, испричао је Мандић.

На агресију Русије у Украјини, "овде у овој унесрећеној и циничној култури гледамо као на силовање", рекао је он употребивши ту метафору, а с друге стране, како каже, имамо и истакнуту тенденцију да се активно навија за агресора и то се може видети у добром делу штампе и чути из разговора са људима.

Прича да је НАТО и америчка експанзија изазвала руску агресију у Украјини је, према његовим речима, дубоко неемпиријска, а неко ко подржава ову тезу ”зна руску историју мање од њега”.

Према мишљењу Здравка Поноша, у Србији је заживела навијачка атмосфера коју је режим направио и ту је тешко бити неутралан.

Он је навео пример да се на дневном нивоу убијају деца и у Јемену, а не само у Украјини, али да не види да је неко покренуо нешто против Саудијске Арабије, нити увео санкција против њих.

За Мандића је рат у Украјини ипак била руска агресија. Он сматра да руска војска и да није учинила ниједан ратни злочин, и да није срушила ниједу болницу да би то била агресија и да то не мења чињеница што су и САД бомбардовале Ирак и Сирију.

 “По међународном праву и моралним принципима рата, Украјинци имају право на насилну одбрану и владине и невладине организације које им помажу имају обавезу на то. Знам да нас то боли, ја бих највише волео да НАТО не постоји и да се угасио после пада СССР, да се претворио у хуманитарну организацију, али НАТО који је нас бомбардовао је једини који помаже Украјини”, рекао је Мандић, напомињујући да је илузија о руском империјализму овде врло пространа.

Говорећи о санкцијама као решењу рата у Украјини, Понош је навео да је за одређени ниво санкција према Русији који нам не би нанео велику штету.

“Најмање верујем у алтруистичне мотиве НАТО снага, ми не можемо никако да утичемо на динаимку рата у Украјини и треба вредносно да се према томе одредимо. Нема ниједне речи оправдања за то шта Русија ради, ма какви мотиви били са становишта ратних димензија, али ми треба да видимо да се последице тог рата што мање одразе на нашу земљу”, објаснио је Понош у "Утиску недеље".

То значи да ми треба да сагледамо где треба да будемо као друштво, а то је ЕУ, додао је.

Оправдање за ту агресију и не увођење санкција је штетно за нас у овом моменту, али ми не можемо да дозволимо луксуз да немамо нафте и гаса наредне зиме, навео је Понош, додајући да од шест пакета санкција које је Европа увела Русији можемо да уведемо неке које нас не угрожавају као што је увоз луксузне робе, али не и увоз гаса.

”Санкције носе ризик да оштете обично становништво, а онај који их заговара не мисли на обичне Русе”, сматра он.

Према мишљењу Николе Марковића, правника и асистента на Универзитету Унион, Србија треба да се прикључи пакету санкција које је ЕУ увела Русији због тога што Србија сада у тренутку своје историје треба да буде део Европе.

(Нова.рс)