UN: Ako Kongres SAD odobri smanjenje humanitarnog budžeta, 16 miliona ljudi bi moglo da umre od gladi narednih meseci

Najveća svetska humanitarna kriza u poslednjih 70 godina mogla bi da dovede do smrti 16 miliona ljudi od gladi narednih meseci, a ukoliko američki Kongres odobri ukidanje humanitarnog budžeta, posledice bi mogle da budu dalekosežne ukljujući i novi talas migranta i moguće povećanje podrške za islamske ekstremističke grupe, upozoravaju stručnjaci.

Humanitarna kriza proglašena je u Nigeriji, Somaliji i Južnom Sudanu istovremeno sa predlogom američkog predsednika Donalda Trampa da se SAD povuku sa položaja najvećeg donatora humanitarne pomoći na svetu.

Ukoliko Kongres odobri smanjenje humanitarnog budžeta i SAD ne doprinese aktuelnoj krizi u Africi, stručnjaci upozoravaju da bi glad, izazvana sušom i oružanim sukobima, mogla da imaju mnogo ozbiljnije posledice.

Glad je već proglašena u dva okruga Južnog Sudana gde je, prema zvaničnicima UN, milion ljudi na korak od smrti zbog nedostatka hrane. Somalija je zbog suše proglasila vanredno stanje, a u Nigeriji je nedostatak hrane veoma ozbiljan posebno u područjima pod kontrolom Boko haram ekstremista.

"Suočavamo se sa najvećom humanitarnom krizom od postanka UN", rekao je Savetu bezbednosti UN šef UN za humanitarna pitanja Stiven O'Brajan nakon posete regionu.

Najmanje 4,4 milijarde dolara su neohodne do kraja marta kako bi bila izbegnuta katastrofa u Nigeriji, Somaliji, Južnom Sudanu i Jemenu, saopštile su UN, ali je prema njihovim podacima do sada primljeno samo 10 procenata potrebnog novca.

Trampov predloženi budžet bi "apsolutno" uklonio programe koji pomažu nekima od najranjivijih ljudi na zemlji, a s obzirom da su SAD tradicionalno najveći donator UN, taj teret bi pao na ostale države, pa je pitanje koliko bi one bile u stanju da prikupe. Prema oceni analitičara, ukidanje budžeta za humanitarnu pomoć u ovom trenutku će dovesti do još većih problema, posebno imajući u vidu i motivacionu ulogu SAD kao najvećeg afričkog donatora.

Glad u tri afričke zemlje je još bolnija imajući u vidu da je za nju odgovoran više ljudski faktor, nego priroda. Iako je region pogođen sušom, oružani sukobi u ovim zemljama su mnogo više doprineli nedostatku hrane i i dalje otežavaju raspodelu humanitarne pomoći. Procene su da će izgladneli pokušati da pobegnu od smrti migracijom ka drugim afričkim zemljama ili Evropi, što je razlog za dodatnu zabrinutost, piše Asošijeted pres.

To bi izazvalo regionalne međuetničke napetosti i dodatno opteretilo ekonomiju i onako siromašnih zemalja u okruženju, krijumčarenje migranta iz Libije ka Evropi bi moglo da bude značajan izvor finasiranja i novih regruta za Islamsku državu.

"Glad može biti sprečena ukoliko to želimo", sumirao je situaciju izvršni direktor Svetske fondacije za mir Aleks De Val.

(Beta, AP)