петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > УН: Ако Конгрес САД одобри смањење хуманитарног буџета, 16 милиона људи би могло да умре од глади наредних месеци
Хроника

УН: Ако Конгрес САД одобри смањење хуманитарног буџета, 16 милиона људи би могло да умре од глади наредних месеци

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 28. март 2017.

Највећа светска хуманитарна криза у последњих 70 година могла би да доведе до смрти 16 милиона људи од глади наредних месеци, а уколико амерички Конгрес одобри укидање хуманитарног буџета, последице би могле да буду далекосежне укљујући и нови талас мигранта и могуће повећање подршке за исламске екстремистичке групе, упозоравају стручњаци.

Хуманитарна криза проглашена је у Нигерији, Сомалији и Јужном Судану истовремено са предлогом америчког председника Доналда Трампа да се САД повуку са положаја највећег донатора хуманитарне помоћи на свету.

Уколико Конгрес одобри смањење хуманитарног буџета и САД не допринесе актуелној кризи у Африци, стручњаци упозоравају да би глад, изазвана сушом и оружаним сукобима, могла да имају много озбиљније последице.

Глад је већ проглашена у два округа Јужног Судана где је, према званичницима УН, милион људи на корак од смрти због недостатка хране. Сомалија је због суше прогласила ванредно стање, а у Нигерији је недостатак хране веома озбиљан посебно у подручјима под контролом Боко харам екстремиста.

"Суочавамо се са највећом хуманитарном кризом од постанка УН", рекао је Савету безбедности УН шеф УН за хуманитарна питања Стивен О'Брајан након посете региону.

Најмање 4,4 милијарде долара су неоходне до краја марта како би била избегнута катастрофа у Нигерији, Сомалији, Јужном Судану и Јемену, саопштиле су УН, али је према њиховим подацима до сада примљено само 10 процената потребног новца.

Трампов предложени буџет би "апсолутно" уклонио програме који помажу некима од најрањивијих људи на земљи, а с обзиром да су САД традиционално највећи донатор УН, тај терет би пао на остале државе, па је питање колико би оне биле у стању да прикупе. Према оцени аналитичара, укидање буџета за хуманитарну помоћ у овом тренутку ће довести до још већих проблема, посебно имајући у виду и мотивациону улогу САД као највећег афричког донатора.

Глад у три афричке земље је још болнија имајући у виду да је за њу одговоран више људски фактор, него природа. Иако је регион погођен сушом, оружани сукоби у овим земљама су много више допринели недостатку хране и и даље отежавају расподелу хуманитарне помоћи. Процене су да ће изгладнели покушати да побегну од смрти миграцијом ка другим афричким земљама или Европи, што је разлог за додатну забринутост, пише Асошијетед прес.

То би изазвало регионалне међуетничке напетости и додатно оптеретило економију и онако сиромашних земаља у окружењу, кријумчарење мигранта из Либије ка Европи би могло да буде значајан извор финасирања и нових регрута за Исламску државу.

"Глад може бити спречена уколико то желимо", сумирао је ситуацију извршни директор Светске фондације за мир Алекс Де Вал.

(Бета, АП) 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер