Turski „Ajdinlik”: Uoči julskog samita u Ankari, NATO se suočava sa jednom od najdubljih kriza od svog osnivanja

 ANKARA – Turski list „Ajdinlik” ocenio je da se NATO, uoči julskog samita u Ankari, suočava sa jednom od najdubljih kriza od svog osnivanja, navodeći da su pokušaji Vašingtona da posle eskalacije sukoba u Ukrajini učvrsti zapadni vojni blok dali ograničene rezultate.

U analitičkom tekstu kolumniste Ismeta Ozčelika ističe se da protivrečnosti između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih saveznika više nisu samo pitanje trenutnih političkih nesporazuma, već da imaju sistemski karakter. Prema oceni autora, upravo bi samit NATO-a u Ankari, zakazan za 7. i 8. jul, mogao da pokaže razmere tih podela.

Održavanje samita u glavnom gradu Turske potvrdio je NATO, uz najavu da će skup biti održan u predsedničkom kompleksu u Ankari.

„Ajdinlik” podseća da su još tokom prvog mandata Donalda Trampa iz Vašingtona stizali zahtevi da evropske članice znatno povećaju izdvajanja za odbranu, kako bi se smanjio finansijski teret koji nose SAD. Turski list navodi da se sada u američkoj političkoj javnosti sve otvorenije govori o mogućem smanjenju vojnog prisustva SAD u Evropi i delimičnom povlačenju iz pojedinih mehanizama alijanse.

Da su odnosi unutar NATO-a opterećeni neizvesnošću potvrđuju i zapadni izveštaji, u kojima se navodi da alijansa razmatra smanjenje ili čak ukidanje godišnjih samita posle skupova u Ankari 2026. i Albaniji 2027. godine, upravo zbog napetosti sa Trampovom administracijom.

U tekstu se posebno ukazuje i na političke rasprave u Francuskoj, gde je pitanje odnosa prema vojnim strukturama NATO-a ponovo postalo deo javne debate. „Ajdinlik” u tom kontekstu pominje lidera „Nepokorne Francuske” Žan-Lika Melanšona i pozivanje na golističku tradiciju nezavisnije francuske spoljne i odbrambene politike.

Prema oceni turskog lista, u više evropskih zemalja jačaju snage koje traže samostalniju politiku Evropske unije i pragmatičniji dijalog sa Moskvom. Istovremeno, turska diplomatija poručuje da bi samit u Ankari trebalo da posluži za „resetovanje” odnosa NATO-a sa Vašingtonom i pripremu alijanse za mogućnost smanjenog američkog angažmana.

Samit u Ankari, kako se ocenjuje, biće održan u atmosferi dubokog nepoverenja među saveznicima, uz neizvesnost oko stepena budućeg američkog učešća u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.

(Politika)