Турски „Ајдинлик”: НАТО, уочи јулског самита у Анкари, се суочава са једном од најдубљих криза од свог оснивања

 АНКАРА – Турски лист „Ајдинлик” оценио је да се НАТО, уочи јулског самита у Анкари, суочава са једном од најдубљих криза од свог оснивања, наводећи да су покушаји Вашингтона да после ескалације сукоба у Украјини учврсти западни војни блок дали ограничене резултате.

У аналитичком тексту колумнисте Исмета Озчелика истиче се да противречности између Сједињених Америчких Држава и европских савезника више нису само питање тренутних политичких неспоразума, већ да имају системски карактер. Према оцени аутора, управо би самит НАТО-а у Анкари, заказан за 7. и 8. јул, могао да покаже размере тих подела.

Одржавање самита у главном граду Турске потврдио је НАТО, уз најаву да ће скуп бити одржан у председничком комплексу у Анкари.

„Ајдинлик” подсећа да су још током првог мандата Доналда Трампа из Вашингтона стизали захтеви да европске чланице знатно повећају издвајања за одбрану, како би се смањио финансијски терет који носе САД. Турски лист наводи да се сада у америчкој политичкој јавности све отвореније говори о могућем смањењу војног присуства САД у Европи и делимичном повлачењу из појединих механизама алијансе.

Да су односи унутар НАТО-а оптерећени неизвесношћу потврђују и западни извештаји, у којима се наводи да алијанса разматра смањење или чак укидање годишњих самита после скупова у Анкари 2026. и Албанији 2027. године, управо због напетости са Трамповом администрацијом.

У тексту се посебно указује и на политичке расправе у Француској, где је питање односа према војним структурама НАТО-а поново постало део јавне дебате. „Ајдинлик” у том контексту помиње лидера „Непокорне Француске” Жан-Лика Меланшона и позивање на голистичку традицију независније француске спољне и одбрамбене политике.

Према оцени турског листа, у више европских земаља јачају снаге које траже самосталнију политику Европске уније и прагматичнији дијалог са Москвом. Истовремено, турска дипломатија поручује да би самит у Анкари требало да послужи за „ресетовање” односа НАТО-а са Вашингтоном и припрему алијансе за могућност смањеног америчког ангажмана.

Самит у Анкари, како се оцењује, биће одржан у атмосфери дубоког неповерења међу савезницима, уз неизвесност око степена будућег америчког учешћа у европској безбедносној архитектури.

(Политика)