Тројица активиста по пуштању на слободу: „Велико је питање ако дође Рио Тинто да копа, шта је овде затвор?“

Еколошки активисти Јевђеније Јулијан Димитријевић, Иван Бјелић и Никола Ристић, који су данас изашли из затвора након што је Прекршајни суд у Београду укинуо пресуду којом су били осуђени на затворске казне због ометања јавног реда и мира на протесту против ископавања литијума у Београду, истакли су да се осећају добро и поручили да је борба тек почела и да им фокус остаје на даљој борби.

Активиста Јевђеније Јулијан Димитријевић рекао је да је хапшење тројице активиста „само де фацто у телу“, али да је симболично то хапшење слободне мисли и слободне борбе.

„Сетио сам се кад смо ушли тамо речи Драгана Симовића који је рекао, биће батина, биће затвора, биће свега али ће можда овима у затвору бити боље него овима напољу. Не знам да ли знате, али мени је онај затвор изнутра, верујте, деловао зеленији од већине Београда и од већине Чачка. Постоје шпалири јабука, људи обрађују земљу, она рађа и нико од њих се не боји да ће ту доћи неки рудник да им нешто отрује. Треба ли људи у затвору да буду сигурнији да ће јести хлеб и пити воду него људи напољу, то је главно питање“, каже Димитријевић.

Како каже, мисли да се никада није десило да их толико особља, затвореника, од педагога до свештеника подржи, и да буду свесни и бесни на овај систем.

„Фокус треба да нам буде на даљој борби и колико смо ми држали себе мислима о вама, мислим да сте толико и ви о нама и да је то било толико узајамно да се осећало у ваздуху“, наводи Димитријевић.

Похвалио је и управника затвора.

„Кад је чуо да смо у некој јако прљавој соби која је била руинирана изместио нас у другу и дао да се окречи исти дан да бисмо били тамо премештени, тако да смо први били у тој чистој новој соби. Да вам кажем, велико је питање ако дође Рио Тинто да копа, шта је овде затвор?“, закључује.

Активиста Иван Бјелић рекао је да се осећају добро и здраво.

„Можда изгледамо лепше него кад су нас одвели тамо. Не фали нам ништа, сем овом добром човеку коса и брада, и мени браде, али дух нам нису сломили. Ми смо тамо из ћелије нон стоп певали, зезали се, смејали. Стварно, свако од особља унутра је био против ископавања литијума и баш једва чекају да се све ово заврши и да стану заједно са нама кад будемо кренули у даљу борбу на исту линију фронта и да се боримо против исте ове гамади која се надвила над нама“, истакао је Бјелић.

Како наводи, разлози због којих је завршио у притвору заједно са осталим ативистима је нешто што у њему не буди бес, него га тера на смех.

„Не могу да верујем да је судија нас убеђивао да је погледао снимак и да је на њему видео то што стоји у пресуди ван сведочења. Полицајац из јавног реда и мира који је сведочио заједно са мном и адвокатом у тој истој просторији и који је рекао да је видео када је новинарка Информера прва гурнула сендвич мени у моју браду, а ја рефлексно после то њој вратио у лице. Рекао је да је видео како је ми чувамо јер смо је заиста чували због тога што је стајала на ивици самог колосека. Ја сам буквално видео подлост у тој жени због тога што је знамо од раније од извештавања још из случаја нестанка Данке Илић да може да буде спремна на то да се баци сама одатле као у сценарију Ане Карењине па да после ми будемо криви због тога“, објашњава.

Наводи да сматра да су показали спремност да разговарају и са људима који размишљају потпуно другачије.

„На блокаду су долазиле различите групе људи. Од навијача обучених у црно од којих су се људи прво плашили па су се потом изгрлили са нама, поздравили и наставили са нама уз исте повике, да се боре без обзира на различитости, без обзира на ствари које уносе поделе време у ово друштво“, наводи Бјелић.

Према његовим речима, сматра да су показали спремност да решавају конфликте, а за хапшење на шинама каже да је показатељ немоћи система „који се овога пута дебело заломио на леђима тројице активиста“.

„Борба тек предстоји пред нама. Звер неће стати, то да будемо свесни сви, али нећемо стати ни ми зато што нисмо луди да препустимо ову државу, ову земљу и ову природу у руке приватном капиталу, компанији и овим душебрижницима који су покупили паре у своје џепове па одлучили да продају оно што је власништво свих нас, а то су земља, вода, ваздух, живот и будућност у овој држави“, објашњава.

Активиста Никола Ристић поручио је „за почетак, неће копати“.

Како је навео бољег су расположења него када су били ухапшени.

„У том процесу пре улазка у затвор смо имали контакт са двеста различитих полицајаца и ту су постојале јако емотивне сцене где нас људи подржавају, где нас охрабрују, где говоре момци ми смо уз вас, овај систем нас наводно дели, али да знате када крене доле да се кува, да знате на чијој смо страни“, истиче.

Ристић је похвалио управу затвора.

„Човек који у овом тренутку управља КПЗ „Падинска скела“ је човек који апсолутно од речи и велики професионалац и ја му се стварно захваљам“, наглашава и додаје да им је значила подршка коју су имали од људи напољу.

Како каже, највећи успех овог режима је у њиховој пропаганди и томе што су нас убедили да је сваки њихов потез прорачунат, али очигледно није тако.

„Ово што су урадили им се тако обило о главу да су покренули лавину која очигледно не може да стане. Не можете ухапсити сваку младу особу, не можете ухапсити сваку здраворазумску младу особу која жели да каже, да жели да живи у овој Србији“, поручује.

(Н1)