"Transparentnost": Javna preduzeća stecišta partijskih ljudi, kreatori crnih rupa u budžetu

 Javna preduzeća u Srbiji su stecište partijskih ljudi, bez profesionalnog menadžmenta, uglavnom su veliki gubitaši i kreatori crnih rupa u budžetu, zajednička je ocena učesnika debate Transparentnosti Srbija o rasipanju javnih resursa.

O trošenju para građana Srbije na nenanamesnki i neracionalan način, uz „preskakanje“ zakonskih procedura, govorili su programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević i programski direktor ekonomsko-istraživačke mreže Libek Mihailo Gajić.

Kao primer spornog rukovođenja javnim preduzećima oni su izdvojili Elektroprivredu Srbije (EPS), dovedenu do velikih finansijskih problema i havarija postrojenja koje su ozbiljno mogle da ugroze snabdevanje Srbije strujom.

„Javna preduzeća bi trebalo građanima da ponude što kvalitetnije usluge. Ipak, ona su izuzetno ranjiva i stecišta su korupcije. Raspolažu ogromnim resursima i sasvim je logično da će pre biti meta različitih nepravilnosti, netransparentnosti i kupovine političkog uticaja“, primetio je Nenadić.

On je podsetio da ta preduzeća obavljaju razne komunalne delatnosti i poslove od opšteg interesa i ne moraju nužno da budu profitabilna.

Može se čuti da predstavnici tih preduzeća kažu da su poslovali sa profitom, „zato što taj profit koji oni ubiraju veoma često dolazi iz monopolskog položaja u kojem se ta preduzeća nalaze“, ukazao je Nenadić.

On je ocenio i da se u takvim preduzećima naveliko zaobilaze brojne zakonske obaveze, poput javnog raspisivanja konkursa.

Javna preduzeća moraju da teže racionalnoj potrošnji

I predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević je predočio da javnim preduzećima cilj ne mora da bude profitabilnost, ali da moraju da teže racionalnoj potrošnji, jer raspolažu novcem građana.

„Ona moraju da posluju po principu da prave što manji trošak za državu. Ipak, međutim, služe za zadovoljenje određenih političkih i partijskih potreba“, smatra Milićević i ukazuje da javna preduzeća, suprotno svim pravilima, služe da se iz njih izvlači profit.

On je kao jedan od ključnih problema označio i to što je princip stručnosti u javnim preduzećima uglavnom zanemaren.

„Jedna od kućnih stvari je ko njima rukovodi, kako se donose odluke i povrh svega ko u tim preduzećima odgovara ako one ne funkcionišu kako treba“, naglasio je Milićević.

On je zapazio i da javna preduzeća služe za promociju i da se i na taj način troše sredstva.

„Javna preduzeća su mesto gde mogu da se promovišu kadrovi, mogu da promovišu političke ideje. Mi smo jedna od verovatno retkih zemalja koje imaju javna preduzeća na državnim dotacijama, a sponzori su velikih priredbi i velikih okupljanja“, primetio je Milićević.

Difuzija odgovornosti

I ekonomista Gajić smatra da je u posao koji treba da obavljaju javna preduzeća uneto mnogo „političkih razmatranja“.

On potencijalno rešenje vidi u novim zakonskim propisima koji su deo pregovora i aranžamana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

„Ideja da se iz javnog preduzeća sve prebaci u DOO ili akcionarsko društvo ima nekog smisla. Postoji uporedna praksa koja kaže da bi to trebalo da poveća odgovornost, jer bi se napravio državni holding gde se zna ko je zapravo upravljač“, rekao je Gajić.

On misli da bi u tom slučaju sve bilo jasnije i da bismo lakše mogli da lociramo ko je kriv kada dođe do nekog problema.

Trenutno je na delu princip „difuzije odgovornosti“ u javnim preduzećima, jer mi, zapravo, ne zamo ko njima rukovodi, da li je to direktor ili resorno ministarstvo.

Gajić se dotakao i privatizacije javnih preduzeća, uz konstataciju da ona nije rešenje, ako je reć o preduzećima koja su u monoposlkom položaju.

Prema njegovom mišljenju, „tu nećemo videti mnogo napretka za nas kao potrošače koji koristimo i plaćamo usluge takvih preduzeća koja su u monopolskom ili kvazimonopolskom statusu“.

Rešenje je otvaranje tržišta, uklanjanje svih barijera koje postoje, a koje često nisu samo zakonske. Liberalizacija, a onda, naravno, i privatizacija nekog dela preduzeća“, kazao je Gajić.

Konkursi se ne sprovode

S druge strane, Nenadić je analizirao i to da li se, uprkos brojnim obećanjima, u proteklih 12 godina aktuelne vlasti na čelu sa Srpskom naprednom strankom (SNS) nešto promenilo kada je reč o funkcionisanju javnih preduzeća.

On je podsetio da se na početku vlasti SNS govorilo o zakonu koji bi trebalo da unapredi profesionalnost u javnim preduzećima.

Kako je podsetio, „mogli smo da čujemo te 2012. da se javnim preduzećima više neće upravljati po partijskom ključu i da će tu da rukovode stručni direktori izabrani na konkursu, imaćemo zahteve stručnosti za članove nadzornih odbora“.

„Međutim, u praksi se to nije dogodilo, konkursi ili nisu sprovođeni ili su bili selektivni“ zaključio je Nenadić.