понедељак, 08. јун 2026.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Тонино Пицула: Имамо поново један „грејс период“ за режим у Београду, у којем би он требало да покаже по ко зна који пут добру вољу. Реч је о озбиљном новцу, од милијарду и по евра из програма реформи и раста
Хроника

Тонино Пицула: Имамо поново један „грејс период“ за режим у Београду, у којем би он требало да покаже по ко зна који пут добру вољу. Реч је о озбиљном новцу, од милијарду и по евра из програма реформи и раста

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 08. јун 2026.

Тонино Пицула, известилац Европског парламента за Србију, изјавио је поводом блокаде средстава за Србију из Плана раста за Западни Балкан док се не испуне тражени услови, да „имамо поново један грејс период за режим у Београду, у којем би он требало да покаже по ко зна који пут добру вољу“.

„Реч је о озбиљном новцу, од милијарду и по евра из програма реформи и раста. Након тога се ништа није догодило, дакле, имамо поново један грејс период за режим у Београду, у којем би он требало да покаже по ко зна који пут добру вољу“, напомиње Пицула, преноси Н1.

Додаје да у том грјес периоду Србија треба да одстрани „Мрдићеве законе“, јер ако се ништа не догоди, каже Пицула, Вучић ће мислити да Брисел блефира, односно: „да Брисел једноставно никад неће употребити она средства која су потребна како би се земљи јасно дало до знања да треба поштовати критеријуме.“

Подсећамо, прошле недеље је Одбор за спољне послове ЕП усвојио извештај о Србији ког је поднео управо Пицула. Опширни извештај критичан је према српским властима и заправо се закључује да је напредак у евроинтеграцијама заустављен.

Пицула је коментарисао Извештај, споменувши изјаву српског председника Александра Вучића који говори о великим капацитетима Србије:

„Ја бих се с њим у том погледу и сложио, јер Србија је заправо највећа држава на Западном Балкану и има највеће капацитете у сваком смислу за напредовањем на путу према чланству у ЕУ.“

„Међутим, нигде није већа разлика између политичких и свих других капацитета неке државе, али и оног што се стварно догађа на терену у појединој земљи и напросто у односима између те земље и институција ЕУ, као што је то случај са Србијом. Ја бих рекао, уместо да отвара и затвара преговарачка поглавља, српска власт већ годинама само отвара неке нове унутрашње дилеме и ствара нове тензије према суседима, и то независно од тога да ли је реч према онима који брзо напредују према чланству као што је то Црна Гора, тако и према онима који већ јесу чланство ЕУ, као што је то Хрватска“, каже Пицула.

Истиче такође да је евидентна разлика између декларисаних амбиција и оног што се стварно догађа у Србији.

„Практички нема поглавља за које није оцењено да је напредак ограничен или да га уопште нема, и рекао бих да је управо та једна врста критичности битна, она одражава заједничку позицију Парламента о приликама у Србији, у једном од круцијалних раздобља њене новије историје“, каже Пицула.

О односу између Европског парламента и Европске комисије, те према ставовима које обе институције заузимају према Србији, Пицула каже како су у свом извештају смо констатовали забринутост због помирљивог приступа Комисије према Србији у контексту назадовања земље у погледу и владавине права и демократије и слободе медија, као и дестабилизирајућег утицаја на цио регион.

„Европски парламент је институција која врло јасно годинама заправо указује на праву нарав Вучићевог режима. Међутим, Комисија, а и Савет Европе, остају подељени. По први пут смо видели у октобру прошле године или новембру, када је повереница за проширење, госпођа Марта Кос, такође објавила један извештај који је изразито критичан био према ситуацији у Србији, да би ствари у међувремену постале још горе изгласавањем тзв. Мрдићевих закона у јануару ове године, који је напросто еклатантан, јасан доказ да Вучићева власт се не жели да се консултује ни с једном комисијом, независно да ли је реч о Европској комисији у Бриселу или Венецијанској комисији“, каже, додавши да је тада по први пут лансирана теза да, уколико Србија не промени своје понашање, да ће Комисија предложити ускраћивање финансијских средстава који су требали отићи у Србију.

„Реч је о озбиљном новцу, од милијарду и по евра из програма реформи и раста. Након тога се ништа није догодило, дакле, имамо поново један граце период за режим у Београду, у којем би он требало да покаже по ко зна који пут добру вољу“, напомиње Пицула. Додаје да у том граце периоду Србија треба да одстрани те Мрдићеве законе, јер ако се ништа не догоди, каже Пицула, Вучић ће мислити да Брисел блефира, односно: „Да Брисел једноставно никад неће употребити она средства која су потребна како би се земљи јасно дало до знања да треба поштовати критеријуме.“

„Мислим да је права грешка направљена прошле године кад се толерисао одлазак српског председника у Москву на параду Путинове армије, која је, наравно, као што знамо, паралелно с том парадом извршила и агресију на Украјину. Дакле, ја се надам да ће се позиција Комисије, али једнако тако и Савета, прилагодити ономе што већ, ја бих рекао, годинама ради српски председник“, закључује Пицула.

(Данас, Н1)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у Србији бити парламентарних избора у 2026. години?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер