Tomislav Nikolić: Svetski zvaničnici kažu da Srbija radi dobro - i vlada i predsednik i parlament; Obama je potpuno zadovoljan Srbijom i zna da smo faktor stabilnosti na Balkanu

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je sinoć u Njujorku da je ovogodišnja sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija po mnogo čemu posebna.

On je istakao da su najviši svetski zvaničnici pozitivno ocenili ulogu Srbije kao faktora stabilnosti i mira u regionu.

Nikolić je u izjavi Tanjugu posebno naglasio da je, posle susreta s mnogim predsednicima država i vlada, ohrabren njihovim stavovima o Srbiji koje, kako je rekao, "iznose potpuno otvoreno, jasno i glasno".

"Očigledno je da je naš region pod velikom pažnjom mnogih država i organizacija u svetu i da je uloga Srbije veoma pozitivno ocenjena. Potpuno je jasno da je Srbija faktor stabilnost i da je najviše doprinela tome da ovaj region bude miran, rekao bih bezbedan, ali u svakom slučaju da više ne ugrozimo odnose toliko da neko strahuje da li će izbiti sukob između država na Balkanu", rekao je predsednik Srbije.

Nikolić je naglasio da je ponosan, jer svetski zvaničnici "više ne izdvajaju pojedinca u Srbiji nego kažu da Srbija radi dobro - i vlada i predsednik i parlament koji usklađuje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU i što te pohvale stižu i sa istoka, zapada, severa i juga, a nisu orijentisane blokovski ili organizacijski".

"Niko nas ne vuče da budemo samo njegovi i da zaboravimo druga prijateljstva i ono što je možda i najvažnije...to su naši stari prijatelji, Afrika, Azija, Latinska Amerika. Ako čovek nešto lepo može da doživi, to je da na kraju ove 2015. godine predstavlja Srbiju", ocenio je Nikolić.

Upitan šta je to što će Srbija konkretno osetiti posle njegovih sastanaka s predsednicima SAD, Rusije i Hrvatske, kao i s nemačkom kancelarkom, Nikolić je odgovorio:

"Korisno je razgovarati. Ako pitate za predsednicu Hrvatske, bilo je veoma korisno što smo razgovarali, ali ja sad ne bih da to komentarišem, pošto bi izgledalo da se mešam u kampanju. Hrvatska je u kampanji za izbore i može se očekivati mnogo ružnih reči na račun Srbije, pošto uvek tako dobijaju izbore. Meni je mnogo važnije bilo kako će reagovati na naše ponašanje i kakvu zajedničku budućnost nam predviđaju Rusija, SAD, Nemačka, a to je ono što može da nas ohrabri".

"Kancelarka (Angela) Merkel je otvoreno, na prijemu pred mnogo ljudi i veoma glasno da svi čuju, rekla da Srbija nije načinila nijednu grešku u ovome i da je greška na drugoj strani, da je odgovornost za taj izmišljeni sukob s Hrvatskom sigurno na drugoj strani", rekao je Nikolić.

"Predsednik Obama je rekao da je potpuno zadovoljan onim što Srbija čini i da zna da smo faktor stabilnosti na Balkanu. Mene je tu posebno apostrofirao kao čoveka čijom pobedom je došlo do ovih novih odnosa i rekao: ''Bilo kakav problem da imate, pozovite me, ja ću pomoći da taj problem rešite''", naveo je Nikolić.

"Sa predsednikom Putinom razgovor je bio više prijateljski i porodičan zato što mi vrlo lako nalazimo zajednički jezik i uglavnom Rusija nikad ne bi ništa tražila od Srbije, uvek je Srbija tražila od Rusije i na svu sreću, Rusija je pravi oslonac i prava podrška Srbiji", istakao je predsednik Srbije.

"Kao da gledate da se put Srbije otvorio i da će u velikoj meri sada da zavisi i od nas da uradimo sve što smo se dogovorili, da vlada Srbije nastavi da bude hrabra kao što je bila do sada i da ćemo mi sigurno smanjiti izazove koji su pred drugim državama. Mislim da ćemo mi malo lakše, uz ovoliku podršku, to preboleti nego ostali", naveo je Nikolić.

Prema njegovim rečima, po mnogo čemu, ovo je posebna sednica Generalne skupštine.

"Ne samo po tome što je 70 godina proteklo od osnivanja UN, po govorima predsednika (SAD Baraka) Obame i predsednika (Rusije Vladimira) Putina, iz kojih je moglo da se zaključi da nisu baš previše približili svoje stavove, ali i po tome što su posle toga razgovarali sat i po potpuno sami, što bi moglo da predstavlja nagoveštaj bolje saradnje između SAD i Ruske Federacije, u ovo vreme kada je ta saradnmja više nego potrebna", rekao je Nikolić.

Kao najveći utisak iz razgovora koje je vodio u Njujorku, Nikolić je izdvojio zabrinutost gotovo svih s kojima je razgovarao, ne samo zbog migrantske krize, već i zbog celokupnih odnosa, posebno EU i SAD prema Rusiji ili Rusije prema njima.

"Zabrinutost da li smo svesni toga koliko ta migrantska kriza može da izazove katastrofu u Africi, da li smo svesni šta smo učinili zemljinoj kugli izazvavši ovakve klimatske promene, u kojima je apsolutno nemoguće predvideti šta će da se dešava i kako će priroda na nam vrati kao kaznu ono što smo joj učinili", kazao je Nikolić.

On je u ovom kontekstu naveo i održivi razvoj, koji je ušao u agendu i koji će, kako ocenjuje, UN pokušati da sprovedu, navodeći da će to "opet zavisiti od bogatih, jer siromašni nemaju toliko mogućnosti da posvete pažnju održivom razvoju, zaštiti životne sredine, posebno kad su im izvozili prljave tehnologije ili zato što niko u tim zemljama ne investira u nešto čisto ili će tražiti da se to plati, za šta siromašni nemaju novac".

"Mislim da je svet na raskršću, Evropa zbog migrantske krize posebno, da su uzdrmani principi, da se mnoge male države ne osećaju potpuno suvereno u okviru svojih granica, da Evropa strahuje od broja migranata i od ponašanja pojedinih članica Unije. Vidi se da pucaju šavovi koji su vezivali EU na njenim osnovnim principima , a to je solidarnost sa onim ko nema, sa onim ko beži od rata, sa onim ko nema nikakvu perspektivu tamo gde je živeo i koga Evropa po svojim pravilima mora da primi", rekao je Nikolić.

Predsednik Srbije ocenio je da je i sledeća godina, "godina velikih izazova pred nama" i nada se da to shvataju svi, "posebno veliki, od kojih naša sudbina zavisi".

Tomislav Nikolić u govoru u UN: Odbiti zahtev Kosova za članstvo u Unesku, građani Srbije nisu genocidni zločinci, već humani ljudi, dobri domaćini i dobri susedi

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić pozvao je UN da odbiju zahtev Kosova za članstvo u Unesku i govorio o odnosu Srbije prema izbegličkoj krizi.

On je rekao da bi se prihvatanjem zahteva stvorio opasan presedan i otvorio prostor za legalizovanje nasilja nad nacionalnim, kulturnim i verskim identitetom bilo kog naroda, bilo gde.

U generalnoj debati na 70. zasedanju Generalne skupštine UN Nikolić je kao najveći izazov naveo problem masovnih migracija s Bliskog istoka, upozorivši da Jugoistočnoj Evropi preti humanitarna kriza s nesagledivim posledicama, ako međunarodna zajednica ne učini konkretan napor da se problem reši.

U obraćanju Generalnoj skupštini UN Nikolić je rekao i da građani Srbije nisu genocidni zločinci, već humani ljudi, dobri domaćini i dobri susedi.

"Iako nije direktno učestvovala u sukobu devedesetih na području bivše Jugoslavije, koji je na sličan način iniciran i insceniran kao sukob u Siriji, Srbija je označena krivom", rekao je Nikolić.

On je podsetio na pokušaj da se u Savetu bezbednosti UN usvoji rezolucija o Srebrenici kojom bi se, kako je rekao, "Srbi žigosali kao primer genocidnog naroda, iako takva tvrdnja za bilo koji narod u svetu nema opravdanja".

"Kakvi smo to mi genocidni zločinci, da li o tome ili o dobrodušnim i velikodušnim domaćinima govore snimci migranata koji u regionu jedino u Srbiji ne deluju uplašeno i zabrinuto postupcima naroda ili vlasti. Da li su se to građani Srbije promenili? Nisu. Građani Srbije svih nacionalnosti su oduvek, i tada i sada, humani ljudi, dobri domaćini i dobri susedi", rekao je Nikolić.

"Situacija u kojoj se nalazimo će imati globalne posledice"

On je podsetio da je Srbija, pored izbeglica s Bliskog istoka, "domovina više stotina hiljada izbeglih i raseljenih lica sa područja bivše Jugoslavije, među kojima je najveći broj Srba, a ima i Bošnjaka, Hrvata, Roma i pripadnika drugih nacionalnosti i još uvek se suočava s posledicama tih migracionih promena koje su izmenile demografsku, socijalnu i svaku drugu strukturu države i društva".

Nikolić je rekao da Srbija kao zemlja koju je kriza mnogo pogodila, očekuje odgovorno i humano ponašanje članica UN.

"Trebalo bi da svi budemo svesni da će situacija u kojoj se nalazimo, imati globalne posledice. Civilizacija se nalazi na prekretnici. Evropa je na velikim iskušenjima. Sada je vreme da pokaže da li je i dalje lučonoša u primeni ljudskih prava, poštovanju međunarodnog prava, ili će nastaviti da zatvara oči pred očiglednim duplim standardima i dopustiti da tekovine civilizacije važe samo za neke države i neke narode", naveo je Nikolić.

Predsednik Srbije govorio je i o izazovima koje predstavljaju ekstremizam i fanatizam, ali i klimatske promene, o održivom razvoju, borbi protiv siromaštva.

On je rekao je da se bolja budućnost može očekivati "samo uz prevazilaženje problema kao što su glad, ratovi i bolesti" zbog čega Srbija, kako je dodao, aktivno učestvuje u mirovnim operacijama širom sveta, predsedava OEBS-u i kao kandidat za članstvu u EU "odlučnim merama svoj sistem i praksu prilagođava standardima Unije".

Naglasivši da "ravnopravnost ne važi samo u odnosima između pojedinaca, već i odnosima među državama" Nikolić je pozvao UN na empatiju, solidarnost, odgovornost i humanizam.

"Želeo bih da se naredne godine sretnemo na ovom mestu sa drugačijim porukama, ako ne rešenim, a ono bar perspektivno načinjenim pomacima u rešavanju problema koji nas danas opterećuju. Da iz godine u godinu budemo bolji i da svet oseti da ideje slobode i ravnopravnosti, ideje humanog i pravednog društva nisu tek reči koje izgovaramo kao retoričke fraze, već istinska posvećenost da budu primenjene na našoj zajedničkoj planeti", rekao je predsednik Srbije.

"Albanski teroristi sistematski uništavali kulturu srpskog naroda"

Govoreći o zahtevu za prijem Kosova u Unesko, Nikolić je pozvao UN da očuvaju kredibilitet i da se usprotive inicijativi koju je podnela Albanija sa još 44 zemlje.

"Siguran sam da ćete se, kao odgovorni državnici i časni ljudi, usprotiviti nepravdi i zlu koje bi bilo naneto Srbiji eventualnim prihvatanjem te nečasne inicijative i koje bi, u budućnosti, moglo kao domino efekat da se prelije i na druge narode i države", rekao je Nikolić.

On je kazao da je "Srbija jedina zemlja u Evropi, kojoj pored otimanja dela teritorije, proterivanja građana, nekažnjenog ubijanja i takozvane žetve organa, sada pokušavaju da otmu i kulturnu baštinu pod zaštitom Uneska", i izneo podatke o uništavanju pravoslavnih hramova i drugih objekata na Kosovu od dolaska misije UN i Kfora 1999.

"U tom periodu albanski teroristi su sistematski uništavali tragove duhovnosti i kulture i viševekovnog života srpskog naroda na Kosovu i Metohiji... Prema stavu 31. Konferencije Uneska, na Kosmetu je izvršen zločin prema kulturnoj baštini", naglasio je Nikolić.

Po njegovim rečima, "na Kosovu se ne čuva samo srpska, čuva se evropska kultura, svetsko pamćenje, čuva se značajan korak civilizacijskog hoda čovekovog na čitavoj Zemlji" zbog čega je važno da Srbija kao punopravna članica Uneska ostane "čuvar svog i svetskog kulturnog blaga".

"Braneći pravo Srbije da, kao i u prethodnih 11 vekova, čuva i ponosno ističe svoje identitetsko kulturno nasleđe, braneći se od nečasne namere da se tuđa baština ukrade i pripiše drugome, mi branimo princip, osnovna načela na kojima počiva međunarodno pravo, ljudska pravda, princip na kojem je ustrojen Unesko. Zato apelujem na sve predsednike da ne dozvolite da se srpskom narodu oduzme njegovo biće, otme njegova suština, njegova duhovna vertikala - manastiri na Kosovu i Metohiji, i proglase kulturnom baštinom albanskog naroda na Kosovu i Metohiji. To prosto nije istina, nije istorijska i naučna činjenica. Nije pravda", rekao je Nikolić.

Govoreći o Kosovu, Nikolić je kazao da Srbija razgovara s predstavnicima administracije u Prištini, da će ispuniti sve obaveze iz Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija i do sada postignutih dogovora u Briselu, ali da "nikada neće priznati nezavisnost dela svoje teritorije za koji vezuje svoje postojanje, autonomne pokrajine Kosovo i Metohija".

"Ruše krhku stabilnost na Balkanu"

Kao najveći izazov danas, Nikolić je naveo problem masovnih migracija s Bliskog Istoka, ocenivši da je humanitarna katastrofa s kojom se suočava svet samo posledica krize koja već više od četiri godine potresa Siriju bez adekvatnog odgovora međunarodne zajednice.

On je rekao da se Srbija, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, trudi da izbeglicama obezbedi pristojan boravak i smeštaj, ali i upozorio da "ako međunarodna zajednica, a pre svih Evropska unija, ne učini konkretan napor da se problem reši, Jugoistočnoj Evropi preti još veća humanitarna katastrofa sa nepredvidivim posledicama".

Nikolić je naveo da je u Srbiji od početka godine do 14. septembra evidentirano ukupno 125.138 izbeglica, od kojih su samo 524 podnele zahtev za azil, i ukazao na "zabrinjavajuće ponašanje predstavnika vlasti u pojedinim državama koje su podigle žičane i žilet-ograde u nameri da getoiziraju azilante koji beže od rata i nemaštine".

On je ukazao da takvo ponašanje, suprotno Konvenciji o statusu izbeglica i proklamovanoj solidarnosti članica EU, dodatno otežava situaciju "onim zemljama koje poštuju međunarodno pravo i ponašaju se humano prema ljudima koje je zadesila nesreća".

"Vlade pojedinih zemalja, članica UN, ponašaju se kao da nikada nisu izašle iz ideologije koja je vladala do završetka Drugog svetskog rata, i ruše teškom mukom postignutu krhku stabilnost na Balkanu kojoj je najviše doprinela Srbija", rekao je predsednik Srbije.

On je dodao da su granice Srbije otvorene za izbeglice, ali da zbog ekonomske krize s kojom se suočava od 2008, "Srbija nije zemlja u kojoj izbeglice mogu da ostvare nešto više od sopstvene bezbednosti".

"Zato je potreban sveobuhvatni plan koji bi morao da se realizuje u najkraćem mogućem roku. Ako ga ne bude, migranti će se potpuno prepustiti krijumčarima ljudi. Pasivnost i sve nehumaniji odnos prema migrantima, otvaraju tržište za krijumčare. Onda bi niz katastrofa, od Sredozemlja do Britanije, bio tragičan, a onu u kojoj je poginulo više od 800 ljudi pamtili bismo samo kao jednu u tom nizu", naglasio je predsednik Srbije.

(Tanjug)