Томислав Николић: Светски званичници кажу да Србија ради добро - и влада и председник и парламент; Обама је потпуно задовољан Србијом и зна да смо фактор стабилности на Балкану

Председник Србије Томислав Николић изјавио је синоћ у Њујорку да је овогодишња седница Генералне скупштине Уједињених нација по много чему посебна.

Он је истакао да су највиши светски званичници позитивно оценили улогу Србије као фактора стабилности и мира у региону.

Николић је у изјави Танјугу посебно нагласио да је, после сусрета с многим председницима држава и влада, охрабрен њиховим ставовима о Србији које, како је рекао, "износе потпуно отворено, јасно и гласно".

"Очигледно је да је наш регион под великом пажњом многих држава и организација у свету и да је улога Србије веома позитивно оцењена. Потпуно је јасно да је Србија фактор стабилност и да је највише допринела томе да овај регион буде миран, рекао бих безбедан, али у сваком случају да више не угрозимо односе толико да неко страхује да ли ће избити сукоб између држава на Балкану", рекао је председник Србије.

Николић је нагласио да је поносан, јер светски званичници "више не издвајају појединца у Србији него кажу да Србија ради добро - и влада и председник и парламент који усклађује законодавство са законодавством ЕУ и што те похвале стижу и са истока, запада, севера и југа, а нису оријентисане блоковски или организацијски".

"Нико нас не вуче да будемо само његови и да заборавимо друга пријатељства и оно што је можда и најважније...то су наши стари пријатељи, Африка, Азија, Латинска Америка. Ако човек нешто лепо може да доживи, то је да на крају ове 2015. године представља Србију", оценио је Николић.

Упитан шта је то што ће Србија конкретно осетити после његових састанака с председницима САД, Русије и Хрватске, као и с немачком канцеларком, Николић је одговорио:

"Корисно је разговарати. Ако питате за председницу Хрватске, било је веома корисно што смо разговарали, али ја сад не бих да то коментаришем, пошто би изгледало да се мешам у кампању. Хрватска је у кампањи за изборе и може се очекивати много ружних речи на рачун Србије, пошто увек тако добијају изборе. Мени је много важније било како ће реаговати на наше понашање и какву заједничку будућност нам предвиђају Русија, САД, Немачка, а то је оно што може да нас охрабри".

"Канцеларка (Ангела) Меркел је отворено, на пријему пред много људи и веома гласно да сви чују, рекла да Србија није начинила ниједну грешку у овоме и да је грешка на другој страни, да је одговорност за тај измишљени сукоб с Хрватском сигурно на другој страни", рекао је Николић.

"Председник Обама је рекао да је потпуно задовољан оним што Србија чини и да зна да смо фактор стабилности на Балкану. Мене је ту посебно апострофирао као човека чијом победом је дошло до ових нових односа и рекао: ''Било какав проблем да имате, позовите ме, ја ћу помоћи да тај проблем решите''", навео је Николић.

"Са председником Путином разговор је био више пријатељски и породичан зато што ми врло лако налазимо заједнички језик и углавном Русија никад не би ништа тражила од Србије, увек је Србија тражила од Русије и на сву срећу, Русија је прави ослонац и права подршка Србији", истакао је председник Србије.

"Као да гледате да се пут Србије отворио и да ће у великој мери сада да зависи и од нас да урадимо све што смо се договорили, да влада Србије настави да буде храбра као што је била до сада и да ћемо ми сигурно смањити изазове који су пред другим државама. Мислим да ћемо ми мало лакше, уз оволику подршку, то преболети него остали", навео је Николић.

Према његовим речима, по много чему, ово је посебна седница Генералне скупштине.

"Не само по томе што је 70 година протекло од оснивања УН, по говорима председника (САД Барака) Обаме и председника (Русије Владимира) Путина, из којих је могло да се закључи да нису баш превише приближили своје ставове, али и по томе што су после тога разговарали сат и по потпуно сами, што би могло да представља наговештај боље сарадње између САД и Руске Федерације, у ово време када је та сараднмја више него потребна", рекао је Николић.

Као највећи утисак из разговора које је водио у Њујорку, Николић је издвојио забринутост готово свих с којима је разговарао, не само због мигрантске кризе, већ и због целокупних односа, посебно ЕУ и САД према Русији или Русије према њима.

"Забринутост да ли смо свесни тога колико та мигрантска криза може да изазове катастрофу у Африци, да ли смо свесни шта смо учинили земљиној кугли изазвавши овакве климатске промене, у којима је апсолутно немогуће предвидети шта ће да се дешава и како ће природа на нам врати као казну оно што смо јој учинили", казао је Николић.

Он је у овом контексту навео и одрживи развој, који је ушао у агенду и који ће, како оцењује, УН покушати да спроведу, наводећи да ће то "опет зависити од богатих, јер сиромашни немају толико могућности да посвете пажњу одрживом развоју, заштити животне средине, посебно кад су им извозили прљаве технологије или зато што нико у тим земљама не инвестира у нешто чисто или ће тражити да се то плати, за шта сиромашни немају новац".

"Мислим да је свет на раскршћу, Европа због мигрантске кризе посебно, да су уздрмани принципи, да се многе мале државе не осећају потпуно суверено у оквиру својих граница, да Европа страхује од броја миграната и од понашања појединих чланица Уније. Види се да пуцају шавови који су везивали ЕУ на њеним основним принципима , а то је солидарност са оним ко нема, са оним ко бежи од рата, са оним ко нема никакву перспективу тамо где је живео и кога Европа по својим правилима мора да прими", рекао је Николић.

Председник Србије оценио је да је и следећа година, "година великих изазова пред нама" и нада се да то схватају сви, "посебно велики, од којих наша судбина зависи".

Томислав Николић у говору у УН: Одбити захтев Косова за чланство у Унеску, грађани Србије нису геноцидни злочинци, већ хумани људи, добри домаћини и добри суседи

Председник Србије Томислав Николић позвао је УН да одбију захтев Косова за чланство у Унеску и говорио о односу Србије према избегличкој кризи.

Он је рекао да би се прихватањем захтева створио опасан преседан и отворио простор за легализовање насиља над националним, културним и верским идентитетом било ког народа, било где.

У генералној дебати на 70. заседању Генералне скупштине УН Николић је као највећи изазов навео проблем масовних миграција с Блиског истока, упозоривши да Југоисточној Европи прети хуманитарна криза с несагледивим последицама, ако међународна заједница не учини конкретан напор да се проблем реши.

У обраћању Генералној скупштини УН Николић је рекао и да грађани Србије нису геноцидни злочинци, већ хумани људи, добри домаћини и добри суседи.

"Иако није директно учествовала у сукобу деведесетих на подручју бивше Југославије, који је на сличан начин инициран и инсцениран као сукоб у Сирији, Србија је означена кривом", рекао је Николић.

Он је подсетио на покушај да се у Савету безбедности УН усвоји резолуција о Сребреници којом би се, како је рекао, "Срби жигосали као пример геноцидног народа, иако таква тврдња за било који народ у свету нема оправдања".

"Какви смо то ми геноцидни злочинци, да ли о томе или о добродушним и великодушним домаћинима говоре снимци миграната који у региону једино у Србији не делују уплашено и забринуто поступцима народа или власти. Да ли су се то грађани Србије променили? Нису. Грађани Србије свих националности су одувек, и тада и сада, хумани људи, добри домаћини и добри суседи", рекао је Николић.

"Ситуација у којој се налазимо ће имати глобалне последице"

Он је подсетио да је Србија, поред избеглица с Блиског истока, "домовина више стотина хиљада избеглих и расељених лица са подручја бивше Југославије, међу којима је највећи број Срба, а има и Бошњака, Хрвата, Рома и припадника других националности и још увек се суочава с последицама тих миграционих промена које су измениле демографску, социјалну и сваку другу структуру државе и друштва".

Николић је рекао да Србија као земља коју је криза много погодила, очекује одговорно и хумано понашање чланица УН.

"Требало би да сви будемо свесни да ће ситуација у којој се налазимо, имати глобалне последице. Цивилизација се налази на прекретници. Европа је на великим искушењима. Сада је време да покаже да ли је и даље лучоноша у примени људских права, поштовању међународног права, или ће наставити да затвара очи пред очигледним дуплим стандардима и допустити да тековине цивилизације важе само за неке државе и неке народе", навео је Николић.

Председник Србије говорио је и о изазовима које представљају екстремизам и фанатизам, али и климатске промене, о одрживом развоју, борби против сиромаштва.

Он је рекао је да се боља будућност може очекивати "само уз превазилажење проблема као што су глад, ратови и болести" због чега Србија, како је додао, активно учествује у мировним операцијама широм света, председава ОЕБС-у и као кандидат за чланству у ЕУ "одлучним мерама свој систем и праксу прилагођава стандардима Уније".

Нагласивши да "равноправност не важи само у односима између појединаца, већ и односима међу државама" Николић је позвао УН на емпатију, солидарност, одговорност и хуманизам.

"Желео бих да се наредне године сретнемо на овом месту са другачијим порукама, ако не решеним, а оно бар перспективно начињеним помацима у решавању проблема који нас данас оптерећују. Да из године у годину будемо бољи и да свет осети да идеје слободе и равноправности, идеје хуманог и праведног друштва нису тек речи које изговарамо као реторичке фразе, већ истинска посвећеност да буду примењене на нашој заједничкој планети", рекао је председник Србије.

"Албански терористи систематски уништавали културу српског народа"

Говорећи о захтеву за пријем Косова у Унеско, Николић је позвао УН да очувају кредибилитет и да се успротиве иницијативи коју је поднела Албанија са још 44 земље.

"Сигуран сам да ћете се, као одговорни државници и часни људи, успротивити неправди и злу које би било нането Србији евентуалним прихватањем те нечасне иницијативе и које би, у будућности, могло као домино ефекат да се прелије и на друге народе и државе", рекао је Николић.

Он је казао да је "Србија једина земља у Европи, којој поред отимања дела територије, протеривања грађана, некажњеног убијања и такозване жетве органа, сада покушавају да отму и културну баштину под заштитом Унеска", и изнео податке о уништавању православних храмова и других објеката на Косову од доласка мисије УН и Кфора 1999.

"У том периоду албански терористи су систематски уништавали трагове духовности и културе и вишевековног живота српског народа на Косову и Метохији... Према ставу 31. Конференције Унеска, на Космету је извршен злочин према културној баштини", нагласио је Николић.

По његовим речима, "на Косову се не чува само српска, чува се европска култура, светско памћење, чува се значајан корак цивилизацијског хода човековог на читавој Земљи" због чега је важно да Србија као пуноправна чланица Унеска остане "чувар свог и светског културног блага".

"Бранећи право Србије да, као и у претходних 11 векова, чува и поносно истиче своје идентитетско културно наслеђе, бранећи се од нечасне намере да се туђа баштина украде и припише другоме, ми бранимо принцип, основна начела на којима почива међународно право, људска правда, принцип на којем је устројен Унеско. Зато апелујем на све председнике да не дозволите да се српском народу одузме његово биће, отме његова суштина, његова духовна вертикала - манастири на Косову и Метохији, и прогласе културном баштином албанског народа на Косову и Метохији. То просто није истина, није историјска и научна чињеница. Није правда", рекао је Николић.

Говорећи о Косову, Николић је казао да Србија разговара с представницима администрације у Приштини, да ће испунити све обавезе из Резолуције 1244 Уједињених нација и до сада постигнутих договора у Бриселу, али да "никада неће признати независност дела своје територије за који везује своје постојање, аутономне покрајине Косово и Метохија".

"Руше крхку стабилност на Балкану"

Као највећи изазов данас, Николић је навео проблем масовних миграција с Блиског Истока, оценивши да је хуманитарна катастрофа с којом се суочава свет само последица кризе која већ више од четири године потреса Сирију без адекватног одговора међународне заједнице.

Он је рекао да се Србија, упркос тешкој економској ситуацији, труди да избеглицама обезбеди пристојан боравак и смештај, али и упозорио да "ако међународна заједница, а пре свих Европска унија, не учини конкретан напор да се проблем реши, Југоисточној Европи прети још већа хуманитарна катастрофа са непредвидивим последицама".

Николић је навео да је у Србији од почетка године до 14. септембра евидентирано укупно 125.138 избеглица, од којих су само 524 поднеле захтев за азил, и указао на "забрињавајуће понашање представника власти у појединим државама које су подигле жичане и жилет-ограде у намери да гетоизирају азиланте који беже од рата и немаштине".

Он је указао да такво понашање, супротно Конвенцији о статусу избеглица и прокламованој солидарности чланица ЕУ, додатно отежава ситуацију "оним земљама које поштују међународно право и понашају се хумано према људима које је задесила несрећа".

"Владе појединих земаља, чланица УН, понашају се као да никада нису изашле из идеологије која је владала до завршетка Другог светског рата, и руше тешком муком постигнуту крхку стабилност на Балкану којој је највише допринела Србија", рекао је председник Србије.

Он је додао да су границе Србије отворене за избеглице, али да због економске кризе с којом се суочава од 2008, "Србија није земља у којој избеглице могу да остваре нешто више од сопствене безбедности".

"Зато је потребан свеобухватни план који би морао да се реализује у најкраћем могућем року. Ако га не буде, мигранти ће се потпуно препустити кријумчарима људи. Пасивност и све нехуманији однос према мигрантима, отварају тржиште за кријумчаре. Онда би низ катастрофа, од Средоземља до Британије, био трагичан, а ону у којој је погинуло више од 800 људи памтили бисмо само као једну у том низу", нагласио је председник Србије.

(Танјуг)