Телеграф.рс: САД са забринутошћу гледају на убрзани раст поморске моћи Кине

Амерички војни, али и цивилни стратези све су забринутији због брзине којом Кина развија своју ратну морнарицу и бродоградњу генерално. Према новом извештају вашингтонског Центра за стратешке и међународне студије (ЦСИС), Сједињене Америчке Државе озбиљно заостају за Кином у поморској индустрији, и то не само у броју бродова већ и у капацитетима за њихову изградњу, одржавање и замену у случају рата.

Извештај ЦСИС-а наводи да Кина данас има удео од чак 50 посто у глобалној комерцијалној бродоградњи, док САД учествује с тек 0.1 посто. Само једно државно кинеско бродоградилиште лани је произвела око 250 бродова, што је више него што је цела америчка индустрија изградила од краја Другог светског рата.

Посебно забрињава чињеница да се многи кинески цивилни бродоградилишни капацитети лако могу пренаменити за производњу ратних бродова. Та "двострука" употреба, како наводе аналитичари, могла би у случају рата омогућити Кини да масовно производи ратне бродове, док америчка морнарица, због бирократије и дугих рокова, гради нове разараче и носаче авиона годинама.

Кинеска флота бројнија и млађа од америчке

Према подацима ЦСИС-а, кинеска ратна морнарица данас има око 400 бродова, док америчка броји 295. И не само да их има више, већ су кинески бродови просечно знатно новији - чак 70 посто их је поринуто након 2010, док код америчке морнарице тај удео износи тек 25 посто. Међу кинеским пловилима налазе се и нови модели попут стелт разарача класе Type 055 Renhai те носача авиона Fujian с електромагнетским катапултима. Прошлог месеца Кина је узнемирила Аустралију слањем мале флоте која је готово по ватреној моћи одговарала целој аустралијској морнарици.

Кинеске снаге у међувремену тестирају и амфибијске платформе, плутајуће понтонске мостове за брзо пребацивање тенкова и војника на обале Тајвана, што додатно појачава страхове од могуће инвазије.

За разлику од Кине, амерички бродоградитељи суочавају се с недостатком квалификоване радне снаге, кашњењима и нереалним пројекцијама трошкова. Према изјави једне службенице Конгресном одбору, америчка бродоградња је у "сталном стању кризног менаџмента".

Изградња носача авиона траје чак 11 година, а подморница или разарача девет. У случају дужег сукоба, САД би могле да остану без могућности замене изгубљених пловила, док би Кина наставила с производњом захваљујући својим огромним индустријским капацитетима.

Стивен Бидл, професор с њујоршког Универзитета Колумбија, упоређује ситуацију с Другим светским ратом, али у обрнутим улогама. Тада је америчка индустријска надмоћ надокнадила почетне губитке у борби против технички напредније Јапанске морнарице. Данас би се, сматра он, сличан сценарио могао одвијати у корист Кине.

"Кога брига што имамо 250 најбољих бродова кад их Кина може избацити на хиљаде?"

Упркос квантитативној предности Кине, америчка морнарица и даље има низ предности: већа и боље опремљена пловила, супериорне сензоре и нуклеарне подморнице, али и посаде с вишеструко више борбеног искуства. Кинески часници, подсећа се, нису учествовали у већим поморским операцијама још од сукоба с Вијетнамом 1979.

Но аналитичари упозоравају да би та предност могла бити недовољна у случају озбиљног поморског сукоба.

"Ко мари ако имамо 250 најбољих бродова на свету кад их Кина може избацити на хиљаде?" пита се геополитички аналитичар Џејкоб Шапиро.

Трампова стратегија обнове поморске моћи

Амерички председник Доналд Трамп најавио је опсежно оживљавање америчке бродограђевинске индустрије. Најавио је и отварање посебне канцеларије за бродоградњу при Белој кући, као део свог плана обнове стратешких индустрија.

Уз то, нова администрација увела је високе царине на кинеске бродове и робу – у неким случајевима и до 104 посто – што је изазвало узнемиреност међу економистима и падове на светским берзама.

Тајван у средишту потенцијалног сукоба

Средишње питање поморске сигурности и даље је Тајван. Неки амерички службеници тврде да је кинески председник Си Ђинпинг наложио војсци да буде спремна за инвазију до 2027. године, но постоје различита мишљења о томе колико је та претња реална и колико су кинеске снаге доиста спремне.

ЦСИС у свом извештају позива америчку администрацију да припреми одговор: разбијање кинеског "двоструког екосистема" цивилне и војне бродоградње, прекид финансијских веза с кинеским државним бродоградилиштима те улагање у властите и савезничке капацитете изван Кине, пише Index.

Иако САД још увек имају војну надмоћ у квалитети, искуству и ватреној моћи, кинеска индустријска снага све је већа претња. Време које САД има за одговор све је краће.

(Телеграф.рс)