четвртак, 16. јануар 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > "Телеграф": Велика Британија и Француска размишљају о слању мировних снага у Украјину
Хроника

"Телеграф": Велика Британија и Француска размишљају о слању мировних снага у Украјину

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 16. јануар 2025.

 Могуће распоређивање трупа могло би укључити хиљаде британских војника у тренутку када су војни лидери већ упозорили да Велика Британија нема капацитете за вођење рата, упозорава британски лист

Премијер Велике Британије Кир Стармер и председник Француске Емануел Макрон разговарају о слању британских и француских војника у Украјину као део мировних снага након евентуалног постизања мировног споразума, сазнаје "Телеграф".

Овај лист јавља да француски председник снажно подржава ову идеју и да је већ о њој разговарао са Владимиром Зеленским и пољским премијером Доналдом Туском.

Портпароли Даунинг стрита и Јелисејске палате нису оспорили да су Стармер и Макрон прошле недеље на састанку на имању Чекерс разговарали о овој могућности. Док детаљи разговора остају поверљиви и у Лондону и у Паризу, више извора из британске владе нагласило је да Стармер још није у потпуности пристао на ову иницијативу. Тако је један од извора из Вајтхола рекао за "Телеграф":

"Постоје изазови у вези с тим шта бисмо могли подржати, шта бисмо желели да подржимо, као и шире питање претњи којима би те трупе биле изложене и да ли би то представљало ескалацију".

Овај предлог долази у тренутку када европски лидери покушавају да пронађу начин да наставе подршку Украјини док новоизабрани председник САД Доналд Трамп инсистира да Кијев постигне мировни споразум са Москвом. Док европски министри и званичници очекују да ће Трамп инсистирати да се седне за преговарачки сто, покушавају да испланирају шта би уследило након тога.

Како пише "Телеграф" једна од идеја која се све чешће разматра, не само у дебатама већ и иза затворених врата у Вестминстеру, јесте потреба да "западне трупе гарантују било какве мировне услове".

"Разматра се могућност да Русија задржи део украјинске територије коју је заузела као део мировног споразума, иако о таквом сценарију још увек постоји велика неизвесност. У том случају, европски лидери разматрају како би се могло осигурати да преостала украјинска територија буде заштићена од руских напада", наводи "Телеграф". 

У даљој анализи изражавају забринутост због тога што је Доналд Трамп раније критиковао слање војника у иностранство и оштро се противио финансијској помоћи Украјини, па додају да је "мало вероватно да би америчке трупе у оваквој мисији учествовале".

Једна од идеја које су предложене у САД јесте да западни војници обезбеђују 800 миља дугу границу између нове украјинске и руске линије раздвајања, уз успостављање демилитаризоване "тампон зоне". Док се Макрон залаже за то да европски савезници преузму ту улогу, Доналд Туск је умањио значај те идеје рекавши да Варшава "не планира никакве такве акције". Британски званичници нагласили су да још нису у потпуности подржали овај предлог, док је извор из владе рекао да "још нису стигли до те тачке".

Међутим, сама чињеница да се о овој теми води расправа, сматра "Телеграф", показује до које мере је Даунинг стрит одлучан да настави подршку Украјини, чак и након што Трамп преузме дужност.

"Било каква одлука о слању трупа, ако до ње дође, ставила би додатни притисак на буџет Министарства одбране, у тренутку када Министарство финансија тражи начине за смањење трошкова. На пролеће ће Стармер представити свој план за повећање британске потрошње на одбрану на 2,5 одсто бруто домаћег производа годишње, са садашњих око 2,3 процента. Међутим, и даље није јасно да ли ће тај ниво бити достигнут пре 2030. године", подсећа овај британски лист.

"Телеграф" упозорава да би могуће распоређивање трупа могло укључити хиљаде британских војника и то у тренутку када су војни лидери већ упозорили да Велика Британија нема капацитете за вођење рата. Такође, овај потез Русија би могла да схвати као ескалацију – што је перспектива коју је Даунинг стрит увек одбацивао. Од фебруару 2022. године, британски премијери су се уздржавали од најаве слања трупа у Украјину.

Бивши британски премијер Борис Џонсон изразио је интересовање за западне мировне снаге на терену у Украјини. Сличне ставове јавно су подржали и бивши министри спољних послова и одбране, укључујући Џеремија Ханта, Гранта Шапса и Гавина Вилијамсона.

"Велика Британија игра водећу улогу у подршци Украјини, због чега је премијер обећао војну помоћ у износу од три милијарде фунти годишње, колико год буде потребно. Ове године Велика Британија ће потрошити више него икада на војно финансирање Украјине. Наш фокус остаје на јачању одбране Украјине, а настављамо да притискамо међународне партнере да повећају финансијску подршку Украјини како би се осигурало да Путин изгуби. Премијер се, такође, јасно обавезао да ће редовно да разговара са Зеленским и до сада су се састали шест пута лично, укључујући два сусрета у резиденцији премијера у Даунинг стриту 10", рекао је портпарол британске владе.

Његов колега из Јелисејске палате одбио је да коментарише, наводи "Телеграф". 

(РТ)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер