Тања Мишчевић: У обавези смо да потпуно ускладимо нашу спољну политику са европском у моменту ступања у чланство ЕУ

Важно нам је да знамо како ће изгледати преговарачки процес у поглављу 35, јер је апсолутна новина и нема других искустава.

Неотварање првог поглавља током  2014. године не видим као неуспех, већ као пропуштену прилику, каже Тања Мишчевић, шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије Европској унији.

„Пробали смо да наметнемо отварање поглавља у раној фази преговора, јер смо осетили да смо спремни и да је то потребно. Но, то нам је добра школа да никако не смемо заборавити да је одлука о отварању поглавља увек политичка”, каже Мишчевићева, упитана да ли је Србија, са своје стране, могла више да уради у прошлој години и да ли одлуку да се у децембру не отвори прво поглавље доживљава и као сопствени неуспех.

На констатацију да Србија већ годину дана, од јануарског отварања преговора, не напредује, она у интервјуу за наш лист каже да се не слаже са таквом оценом, већ да би рекла „да смо урадили јако пуно да поставимо добре основе успешног убрзања европских интеграција”.

Нагласивши да се успешно спроводи Споразум о стабилизацији и придруживању, на основу чега је наша трговина са ЕУ достигла ниво од 64 одсто размене, да је испрограмирана ИПА за наредну годину у нивоу од 184 милиона евра, да су средства доступна за претходну годину искоришћена чак 94 одсто, а сви остаци за све претходне године су врло успешно пребачени као помоћ за поплављена подручја, и износе 62 милиона евра, наводи да је годишњи извештај Европске комисије више него позитиван у смислу предузетих реформи и препорука за даље кораке у свим осталим областима, које нису трговина која је покривена ССП.

Како тумачите став Едгарса Ринкевичса, летонског министра спољних послова, земље која од 1. јануара председава ЕУ, да се очекује активнији приступ спровођењу Бриселског споразума, за отварање поглавља 35?

После вишемесечног вакуума и непостојања владе у Приштини, неминовно је да дође и до проблема у разговорима на техничком нивоу. И сами знате да овако комплексан и тежак процес разговора о нормализацији односа често мора имати политичку легитимацију. Позив на активнији приступ је свакако упућен и Београду и Приштини. Пратим разговоре на техничком нивоу и врло често сам изненађена нивоом спремности на компромис српске стране, али и недостатком истог са стране Приштине.

Министарка Јоксимовић затражила је, пак, да се разјасни начин отварања поглавља 35. На шта се ту мисли и да ли очекујете да ће ЕУ брзо изаћи у сусрет српском захтеву, имајући у виду чињеница да ни у ЕК дуго нису знали како ће то поглавље изгледати?

Управо тако – јако нам је важно да знамо како ће изгледати преговарачки процес у поглављу 35, јер је апсолутна новина и нема других искустава. Да ли ћемо, као у другим поглављима, припремати преговарачку позицију, акциони план, да ли ће бити мерила за отварање прелазних мерила и сл. Управо због потреба преговарачког процеса и министарка Јоксимовић и ја непрестано понављамо иста питања потребе разјашњења техничких елемената, и то свим нашим саговорницима из Европе.

Како ће бити мерена сагласност Србије са ЕУ у спољној политици, када се зна да се и све чланице ЕУ не слажу са спољнополитичким потезима ЕУ, да, рецимо, пет чланица не подржава независно Косово?

У обавези смо да постепено усаглашавамо нашу спољну политику са европском, и да са њом потпуно будемо усклађени у моменту ступања у чланство. Тренутно се сагласност мери статистички, у односу на број одлука и резолуција којима се придружујемо, али и на основу других активности попут учешћа и доприноса Србије мисијама ЕУ за управљање кризама.

Због чега се касни са израдом акционих планова за поглавља 23 и 24, који су услов отварање тих поглавља?

Са припремом планова смо започели летос одмах по добијању извештаја са скрининга. То је заиста велики посао на ком раде наше колеге из готово сваког министарства, институције, агенције, регулаторне агенције, а које координирају министарства правде и унутрашњих послова. Довољно је знати да Акциони план за поглавље 23 садржи у себи 10 акционих планова, док Акциони план за поглавље 24 садржи шест посебних планова. Овде не желимо да журимо, јер желимо да добро одредимо своје обавезе за наредних неколико година будући да је циљ ових планова да ЕУ представимо сваку меру коју ћемо предузети у областима као што су реформа правосуђа, државне управе, борба против корупције, основна права и права мањина, политика азила, миграција, управљање границама... Нигде не каснимо, радимо озбиљно.

Многи мисле да ће Србија имати последице због тога што није формирала ужи преговарачки тим, који су рецимо Словенци имали већ на почетку скрининга. Зашто још нема тог тима?

То никада није ни била формална замерка ЕУ, нити је било последица, јер Србија има довољно људи који су укључени у процес преговора. Управо супротно, готово на сваком скринингу је похваљен наш капацитет. Нису све државе у процесу преговора исте – оно што је била ситуација у Словенији почетком деведесетих тешко да се може поредити са ситуацијом у Србији две и по деценије касније.

Опозицији смета што влада за годину и по није изабрала директора Канцеларије за европске интеграције и тврде да сте ви били „хит сезоне прва три месеца”, а да сте онда потпуно заборављени. Да ли вама у раду недостаје тај директор и да ли се осећате онако како вас они виде?

Канцеларија за европске интеграције ради у пуном капацитету и одлично сарађујемо, они су секретаријат преговарачког процеса, моја и лева и десна рука. Канцеларију води заменик директора Срђан Мајсторовић, и то ради више него фантастично, одлично се разумемо и све ово што смо до сада урадили никако не би могло без њега. Што се мене тиче, ја бих рекла да сам и превише у медијима и никако нисам заборављена – могу вам рећи да бих волела да се што мање појављујем, али схватам да имам обавезу да оно што радим објашњавам јавности. 

Да ли вам се у Бриселу дешава да чујете да европски званичници на формалним састанцима говоре једно о Србији, а приликом неформалних сусрета нешто сасвим друго?

Не, морам да признам да нисам.

Биљана Чпајак

(Политика)