Тања Мишчевић: Реформска агенда за План раста за Западни Балкан није усвојена не због рада Србије, већ зато што је процес заустављен у Бриселу

Министарка за евоинтеграције Тања Мишчевић изјавила је данас, пред Одбором за европске интеграције, да реформска агенда за План раста за Западни Балкан није усвојена, не због рада Србије, већ зато што је процес заустављен у Бриселу.

Жао ми је да смо у једном медију видели да ли је било приступа документу. Није то кршење тајности, већ питање нашег доброг поверења од почетка процеса, како је дефинисана процедура, рекла је Мишчевић.

Ниједан документ, а верујте ми – о 22 преговарачке позиције сам разговарала са одбором и ниједан није отишао у јавности, нагласила је она и истакла да је уверена да је овде био реч о инциденту.

Мишчевић је указала да би прва транша новца из Плана раста требало да стигне крајем септембра, почетком октобра.

Она је навела како је Европска комисија оценила да су испуњена сва мерила за отварања кластера 3 са Србијом и да не постоји ниједан разлог зашто државе чланице то не би прихватиле.

Радимо на наставку и припреми осталих кластера за отварање, кластер 2 посебно радимо и надамо се да ћемо до краја године представити преговарачку позицију, рекла је Мишчевић.

Не умем да вам кажем ни када ће годишњи извештај за земље изаћи, јер ни Брисел то не зна. Разговара се да ли ће то учинити нова Комисија која ће доћи у децембру или стари састав ЕК, рекла је Мишчевић.

Према њеним речима, на Стратешком форуму на Бледу, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је рекла да ће бити именован комесар за проширење што значи да је фокус само на кандидатима чији је број сада већи са Украјином, Молдавијом и Грузијом.

Мишчевић је најавила да ће 16. октобра самитом у Берлину бити обележена десетогодишњица Берлинског процеса.

Организатори желе успех Самита, али то неће бити једноставно, јер је кључно питање функционсање ЦЕФТА и једнострана блокада Косова у протеклих годину и по.

Представљајући резултате извештаја о спровођењу Националног програма за усвајање правних тековина ЕУ, Мишчевић је рекла да је усклађеност 29 одсто и да постоји незадвољство тим процентом.

Најбољи актер у усклађивању је Министарство финансија, рекла је она.

(Бета)