Танасије Маринковић: Србија се убрзано удаљава од утврђивања одговорности за пад надстрешнице. Радмила Драгичевић Дичић: Читав систем се удружио да репресијом, опструкцијом и манипулацијом стави тај поступак у заборав

 Годину и по дана од пада надстрешнице Србија се убрзано удаљава од утврђивања ко је за ово урушавање одговоран, саопштено је данас на конференцији Анкетне комисије. Не само да нема правде за жртве, већ је на снази одбрана криминалне групе, у којој учествују и законодавна и извршна и судска власт, и тужилаштво и медији, додали су чланови Комисије.

Анкетна комисија за испитивање одговорности за урушавање настрешнице на железничкој станици у Новом Саду одржала је данас конференцију за медије под називом "Закон или он: надстрешница, 18 месеци без епилога".

Танасије Маринковић, професор Правног факултета у Београду, рекао је да, годину и по дана од урушавања надстрешнице, Анкетна комисија констатује да се Србија убрзано удаљава од утврђивања те одговорности и извођења пред лице правде свих оних који су одговорни за урушавање надстрешнице.

Јасно смо ставили до знања да сматрамо да је до урушавања дошло услед низа догађаја за које сматрамо да постоји основана сумња да је починила организована криминална група, на челу са Александром Вучићем. Србија се за ових годину и по дана још више удаљила од утврђивања те одговорности

"Јасно смо ставили до знања да сматрамо да је до урушавања дошло услед низа догађаја за које сматрамо да постоји основана сумња да је починила организована криминална група, на челу са Александром Вучићем. Србија се за ових годину и по дана још више удаљила од утврђивања те одговорности", рекао је Маринковић.

Не само да за жртве нема правде, већ је на делу одбрана организоване криминалне групе, навео је Маринковић.

"У тој одбрани учествују и законодавна, и извршна власт, и судска власт, и тужилаштво", истакао је он.

Додао је да су још у децембру, говорећи о Закону о Генералштабу и о Мрдићевим законима, истакли да сматрају да су ти закони вид опструирања правде, што се касније, како кажу, кроз изјаве председника Уставног суда Владана Петрова и председника Одбора за правосуђе Угљеше Мрдића потврдило.

"Постављамо питање - да ли у овој земљи постоји закон или постоји само он? Да ли нама судија Петров и посланик Мрдић заправо саопштавају да је у овој земљи закон оно што владалац одлучи?", питао је.

Подсетио је да су ти закони добили осуду и од Венецијанске комисије, а да су их министри здушно подржали, док их је председник републике потписао, уместо да их врати Скупштини.

Анкетна комисија сматра да, уместо што Министарство правде формира комисију за усклађивање Мрдићевих закона - коју треба да чине исти људи који су те законе писали - "читава Влада, а поготово министар правде Ненад Вујић, требало да поднесу оставке".

Драгичевић Дичић: Уставобранитељи се притварају, криминалци улазе у кордоне

Радмила Драгичевић Дичић, судија Врховног суда у пензији, навела је да су жртве пада надстрешнице не само погинули и повређени, већ и чланови њихове породице.

"За ових 18 месеци опструкције и манипулације жртве постају све невидљивије. Истовремено, добијамо нове жртве на улицама Србије. Жртве су претучени студенти, претучени грађани, хапшења, застрашивања, притварања, незаконита вођења поступака. Уставобранитељи се притварају, студенти, грађани који траже поштовање Устава постају криминалци. А криминалци улазе у кордоне полиције", нагласила је.

И све је, истакла је Драгичевић Дичић, почело падом надстрешнице.

"Читав систем се удружио да репресијом, опструкцијом, манипулацијом стави тај поступак у заборав, и да стави у заборав корупцију", казала је.

Подсетила је да сада имамо три кривична поступка.

"Један у Новом Саду, где се оптужница већ други пут преиспитује, сада се налази у Апелационом суду у Новом Саду. Оптужница коју је преиспитивао Виши суд у Новом Саду и донео једну јако необичну одлуку, да се у поступку преиспитивања оптужнице утврди за функционере Горана Весића, Јелену Танасковић, Аниту Димоски нема места у оптужници. То је практично ослобађање ових окривљених", казала је она.

У њеној великој судској пракси, каже судија у пензији, није се догодило да је ванпретесно веће одлучило да предмет излучи из суђења у фази преиспитивања оптужнице.

"Притисак је очигледан на правосуђе", казала је.

Додала је:

"Имамо тај несрећни предмет који је покренут у Београду у фебруару прошле године, где се трчала трка од четири дана да се подигне оптужница, мимо одлуке врховне тужитељке да предмет иде у Републичко тужилаштво, па се та оптужница два пута враћа Вишем тужилаштву да се преиспита надлежност. То је један потпуно неважан предмет, али му је циљ био да опструише суђење у Новом Саду, да опструише евентуални поступак пред Тужилаштвом за организовани криминал (ТОК) и судом за организовани криминал, и све то још траје. Сетимо се укидања ударне групе, сетимо се одбијања полиције да сарађује. Укида се сарадња са Финансијском полицијом, укида се сарадња са Пореском управом, неће ме изненадити ако почну да се уништавају докази", рекла је она.

Сва опструкција и сва манипулација у циљу је застрашивања, каже Драгичевић Дичић.

"Влада закон ћутања, у циљу чувања незаконито стечене имовине и у циљу омогућавања шире корупције. И Мрдићеви закони су манипулација. Њихов циљ је био да, поред кордона лојалне полиције, постоји и кордон лојалних тужилаца. Ако тужиалац не напише добру оптужницу, нема доброг суђења. Мрдићеви закони показују да је њихов главни циљ био да се из ТОК-а склоне тужиоци који раде на предметима за корупцију. Склоњена је и тужиља која је радила у предмету Коњух", подсетила је.

Злоупотреба медија и институција, напади на просвету и културу, сви су у циљу гушења снаге и воље народа.

"То показује како делује организована криминална група. Ми апелујемо на ТОК да настави да ради свој посао и да обавештава јавност. Питамо се шта је са тим комерцијалним уговором из 2018, да ли је можда саслушана и Зорана Михајловић као сведок, као грађанка, као осумњичена? Где су други функционери у то време? Како смо дошли до тога да од 330 милиона евра цео тај пројекат буде скоро пет пута скупљи?", питала је.

Гавриловић: Н1 највише извештавао о паду надстрешнице, Информер био као "медијски бодигард"

Извршни директор БИРОДИ Зоран Гавриловић представио је анализу о извештавању медија од 1. новембра 2024. до 26. априла ове године, а предмет мониторинга били су дневници телевизија са националном покривеношћу и кабловских канала.

Анализом, медије су поделили на оне који су интензивно извештавали: Н1, Инсајдер, Нова, Информер, средњи обим извештавања имали су Блиц, Еуронеwс, Студио Б, К1 и Курир, док су најнижи обим извештавања имали дневници телевизија са националном покривеношћу и Телевизија Тањуг.

Како каже директор БИРОДИ-ја, кабловска телевизија Н1 највише је извештавала, односно помињала надстрешницу, а затим Инсајдер, Нова и Информер, али у различитим визурама јер је Информеров задатак био замагљивање информација и одбрана министара.

“Један од битних налаза јесте које су телевизије о коме извештавале колико. Када је у питању надстрешница, највише су извештавали Инсајдер, Нова и Н1, пре свега критички, трагајући за одговорнима, док је Информер био једна врста “медијског бодигарда”, бранећи одговорне, пре свега министре. Када је у питању министар Весић, исто имамо да су се Инсајдер и Нова бавили његовом одговорићу, док га је Информер у највећој мери бранио. У случају Момировића, он је у ствари имао медијску заштиту и одбрану од стране Информера”, образложио је Гавриловић.

Директор БИРОДИ-ја казао је да су надлежни радили све да се питање надстрешнице заборави или стави у други план, што потврђују резултати анализе који показују да је помињање надстрешнице у медијима опало за 80 одсто након обележавања прве годишњице.

Како каже директор БИРОДИ-ја, кабловска телевизија Н1 највише је извештавала, односно помињала надстрешницу, а затим Инсајдер, Нова и Информер, али у различитим визурама јер је Информеров задатак био замагљивање информација и одбрана министара.

“Ми немамо једну надстрешницу, имамо четири надстрешнице. Имамо медијску, урушавање медија јер они имају обавезу да истражују, анализирају и обавештавају јавност, да питају у име грађана. Имамо правну, урушен правни систем. Имамо економску, где је дошло до економских злоупотреба. И имамо грађевинску, где је дошло до физичког урушавања надстрешнице”, оцењује Гавриловић.

Добромиров: Србија није економски тигар, већ крокодил

Професор техничких наука из Новог Сада Душан Добромиров у свом излагању о корупцији представио је фразу “Србија као економски крокодил”, а која је у супротности са “економским тигром” који користе представници власти често користе.

“Животиња која се у економији повезује са корупцијом је управо крокодил због грамзивости, похлепе и подмуклих начина на које напада своју жртву”, казао је професор Добромиров додајући да се економија Србије налази у истој заробљеној ситуацији попут правосуђа и медија.

Наглашава да је велики проблем што се на чело институција, које би требале да се баве корупцијом, доводе нестручне особе.

"Надстрешница се десила 1. новембра 2024. у једној клими која је тада тако формирана како је формирана, и која је омогућила да се због корупције надстрешница догодила. Ми управо сведочимо, ово о чему смо данас говорили, да та клима постаје драстично гора из дана у дан и да због силних нових пројеката који се изводе и који се опет изводе на исти и много гори начин, због некажњивости и медијске непокривености, бојим се да нам се не деси нека нова надстрешница", закључио је професор Добромиров.

(Н1)